Nauka| Zabava

Ig nauka

Vojislav Stojković RSS / 15.07.2010. u 18:49

Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju  Bibliji i biblijskim čudima, ne veruje ni sveštenicima i njihovim propovedima, a ni političarima i njihovim ideologijama. Vreme u kome živimo je vreme nauke. Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata. Sa svoje strane naučnici, svesni svoje odgovornosti i značaja nauke za opsatanak i dalji razvoj civilizacije, danonoćno i predano istražuju. Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve.

U svetu nauke oduvek su visoko kotirali naučnici sa izraženom osetljivošću za uočavnje  krucijalnih problema koje, polazeći od interesa nauke i potreba prakse, treba istražiti. Jer, uočavanjem  problema, njegovim jasnim definisanjem i postavljanjem polaznih hipoteza gotovo pola naučnog posla je obavljeno, sve ostalo je samo istraživačka rutina.

Među hipersenzitivne naučnike svakako spada dr Kolin Friman  i njegove kolege sa engleskih univerziteta Šefild i Vorik.  Oni su, kao tvrde,  razrešili večitu dilemu šta je starije kokoška ili jaje.

"Dugo se verovalo da je jaje starije, ali sada imamo naučni dokaz da je prvo nastala kokoška", tvrdi dr Friman. Koristeći moćni edinburški kompjuter  HECToR,  dr Friman i kolege su dokazali da  protein pod nazivom ovokledidin-17 ima ključnu ulogu u  ranoj fazi razvoj ljuske i zaključili da je  jaje  moglo da nastane samo ukoliko se nalazilo u organizmu kokoške i zato su kokoške nastale prve.

Ako bi hteli da budemo ozbiljni i cepidlake mogli bi ustvrditi da su vrli naučnici napravili ozbiljnu logičku grešku poznatu pod latinskim nazivom fallaciae consequentis. Ova greška se javlja kad se pri analizi uzroka neke pojave sva pažnja usmeri na jedan uzrok, a izgubi se iz vida postojanje drugih uzroka. U konkretnom slučaju nisu uzeti u obzir uzroci o kojima je pisao Darvin u Postanku vrsta.

Ali, zašto zamerati Frimanu i njegovim kolegama kada se  primedbe, glede uzroka, mogu staviti i na opšteprihvaćeni kosmološki model Velikog praska koji, kako tvrde gotovo svi savremeni astrofizičari, predstavlja najveći trijumf ljudske misli, jedan od najčvršćih delova našeg ukupnog znanja o prirodi.

Za one kojima i nije toliko važno šta je starije kokoška ili jaje, i šta je uzrokovalo Veliki prasak, naučnici nude čvrste naučne odgovore na mnoga važna životna pitanja. Primera radi, muškarcima koji za sebe traže vernu partnerku ili suprugu, a takvih i dalje ima mnogo, pomoćiće rezultati istraživanje dr Kristine Durante i dr Norm Li,  nedavno objavljeni u Spisima kraljevskog naučnog biološkog društva iz Londona.

Njihovo istraživanje je pokazalo da je estradiol, hormon koji luče jajnici, uzrok neverstva.  Durante i Li su  svoje naučne dokaze izvele merenjem nivoa  estradiola i  merenjem seksualne motivacije kod 52 studenkinje.  Uz pretpostavku da je estradiol meren vrlo precizno, sa dosta osnove se može sumnjati u valjanost merenja seksualne motivacije, sklonosti ka neverstvu i promeni partnera. Naime, do tih podataka doktorke Durante i Li su došle intervjuom i anketom, a  ta vrsta instrumenata ima prilično nepouzdane metrijske karakteristike.  To što su nezavisni muški posmatrači,  tokom merenja estradiola, procenjivali  fizičku atraktivnost ispitanica ne doprinosi mnogo objektivnosti istraživanja, jer ni skale procene nemaju mnogo veću metijsku vrednost od intervjua i ankete. Uostalom, i starim Latinima je bilo poznato da su ukusi različiti.  Ukoliko se uzme u obzir i mali uzorak ( N = 52), hotimično odabran iz samo jednog socijalnog miljea (studentice) i po mnogo čemu burnog životnog doba ispitanica (17 - 30 godina), valjanost ovog naučnog dokaza bi se mogla lako dovesti u pitanje. 

Ipak,  muškarcima koji veruju nauci, a traže vernu suprugu za čitav život, uvek  ostaje mogućnost da pre nego stupe pred matičara, svoju izabranicu povedu na merenje estradiola. Ukliko je taj hormon koji luče jajnici njihove buduće  životne saputnice visok, treba da još jednom dobro razmisle.

Treći primer će definitivno pokazati da granica između klasične nauke i Ig nauke nije tako oštra.

"Pivske flaše se često koriste u fizičkim obračunima", kaže se u apstraktu  koji je  objavljen u aprilu 2009.g. u časopisu Journal of Forensic and Legal Medicine.

"Ako se razbiju, one izazivaju traumu. Međutim, ako ostanu neoštećene, mogu da izazovu ozbiljnije povrede. Da bi ispitali da li su jače prazne ili pune polalitarske flaše, testirali smo njihovu lomljivost u kuli za bacanje. Pune boce se lome pri energiji od 30 džula, a prazne pri 40 džula. Obe ove energije loma prevazilaze minimalni prag loma ljudske lobanje. Zbog toga obe vrste razbijaju ljudsku lobanju, te predstavljaju opasan instrument u fizičkom obračunu", zaključuju švajcarski istraživači.

Za navedeno naučno otkriće od dalekosežnog značaja  Stefan Boliger, Stefan Ros, Lars Oesterhelweg, Majkl Tali i Bit Kneubuehl sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj postal su laureati IG Nobela  u 2009.godini.

I ove godine, po dvadeseti put, mesec dana pre nego što Nobelov komitet u Stokholmu objavi imena laureata koji su svojim genijalnim otkrićima zadužili čovečanstvo, na Univerzitetu Harvard u SAD dodeljuje se Ig Nobel  za besmislena naučna istraživanja koja ljude prvo nasmeju, a zaim ih navedu na razmišljanje.  Spisak laureate od 1991. pa do 2009.g. po oblastima možete pronaći ovde i opredeliti se za svog laureat u protekle dve decenije.

Lično preferiram  Ig Nobela za književnost u 2009.godini, a kojeg je osvojila grupa autora – irskih policajaca.  Laureati su tokom 2008. godine napisali  50 saobraćajnih kazni na ime iste osobe, izvesnog gospodina Pravo Jazdi.  Kazne su ispisane isključivo poljskim državljanima, na čijem jeziku Pravo Jazdi znači – vozačka dozvola. 

Atačmenti

Tagovi



Komentari (58)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Krugolina Borup Krugolina Borup 18:56 15.07.2010

Kad na vrbi rodi grožđe

Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve.


docsumann docsumann 19:07 15.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve.


jel' ovo ironičo ili ... ne smijem ni da pomislim
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:36 15.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Ljudska spoznaja je spirala koja teži beskonačnom, par godina više ili manje nije od značaja.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:42 15.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Krugolina Borup



Za prvu komentatorku, pored pozdrava i jedna lepa razglednica.


docsumann docsumann 19:45 15.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Ljudska spoznaja je spirala koja teži beskonačnom, koja godina više ili manje nije od značaja.


Ima i ona parabola o ljudskom znanju kao krugu koji se širi po beskonačnoj ravni...

Što je krug veći, veća je i linija kontakta između znanja i okolnog neznanja (tj. onoga o čemu još ne znamo ništa).

Što više saznajemo , svjesniji smo veličine svog neznanja.
dragan7557 dragan7557 20:35 15.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Vojislav Stojković
Krugolina Borup



Za prvu komentatorku, pored pozdrava i jedna lepa razglednica.



Iz Nemačke?

cerski
Krugolina Borup Krugolina Borup 21:07 15.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Za prvu komentatorku, pored pozdrava i jedna lepa razglednica.


Zahebavaj, slobodno zahebavaj.
Zaslužila sam.
aleksandarz92 aleksandarz92 07:12 16.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Jel' beše čika sa razglednice čita blog?
Managed Health Care - Presented to George Blonsky and Charlotte Blonsky of New York City and San Jose, California, for inventing a device (U.S. Patent 3,216,423) to aid women in giving birth: the woman is strapped onto a circular table, and the table is then rotated at high speed.

Nije isključeno da ovo nadje primenu u Srbiji
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 12:52 16.07.2010

Re: Kad na vrbi rodi grožđe

Pretpostavljam da pri određenoj brzini obrtaja beba sama iskoči.
mostarac mostarac 18:56 15.07.2010

Hm

Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju Bibliji i biblijskim čudima, ne veruje ni sveštenicima i njihovim propovedima

Prelaze na Ku'ran i imame.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:48 15.07.2010

Re: Hm

Ima i obrnuto:

nsarski nsarski 19:00 15.07.2010

Jedan od najlepsih doprinosa IG nauci

je "A stress analysis of a strapless evening gown":



Poucno stivo. Pokazuje koje su mehanicke sile u sprezi da bi se vecernja haljina bez bretela odrzala na telu dame.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:31 15.07.2010

Re: Jedan od najlepsih doprinosa IG nauci

Mislim da mu, pre svega zbog svoje praktičnosti, konkuriše US patent No. 7255627 koji je 2009. g. osvojio Ig Nobela za javno zdravlje.
Reč je o ženskom grudnjaku koji se za nekoliko sekundi pretvara u gas masku i u slučaju terorističkog napada bojnim otrovima može primeniti lično ili na drugoj osobi.
dragan7557 dragan7557 21:22 15.07.2010

Re: Jedan od najlepsih doprinosa IG nauci

Vojislav Stojković
Mislim da mu, pre svega zbog svoje praktičnosti, konkuriše US patent No. 7255627 koji je 2009. g. osvojio Ig Nobela za javno zdravlje.
Reč je o ženskom grudnjaku koji se za nekoliko sekundi pretvara u gas masku i u slučaju terorističkog napada bojnim otrovima može primeniti lično ili na drugoj osobi.

Moderna vremena i svestranost u svakom momentu. Munjevita reakcija na svaku promenu se nekada u YU slušala u poznatom "ne sme nas ništa iznenaditi"

Braćela Vojislave preporuka.

cerski
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:46 15.07.2010

Re: Jedan od najlepsih doprinosa IG nauci

dragan7557
"ne sme nas ništa iznenaditi"

cerski

Sem kiše i građanskog rata.

Hvala, braćela No 7557.
docsumann docsumann 19:04 15.07.2010

Dešava se ...

Lično preferiram Ig Nobela za književnost u 2009.godini, a kojeg je osvojila grupa autora – irskih policajaca. Laureati su tokom 2008. godine napisali 50 saobraćajnih kazni na ime iste osobe, izvesnog gospodina Pravo Jazdi. Kazne su ispisane isključivo poljskim državljanima, na čijem jeziku Pravo Jazdi znači – vozačka dozvola.


Već sam pisao o tome kako je Milorad Đurković, komentarišući prenos utakmice španskog prvenstva, dva puta za strijelca proglasio Reverse Angula, što je, ustvari, bio natpis na ekranu kada se snimak pogodka davao iz suprotnog ugla.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:39 15.07.2010

Re: Dešava se ...

Šteta što ga nije čuo Ig komitet sa Harvarda.

brandname brandname 00:02 16.07.2010

Re: Dešava se ...

Već sam pisao o tome kako je Milorad Đurković, komentarišući prenos utakmice španskog prvenstva, dva puta za strijelca proglasio Reverse Angula, što je, ustvari, bio natpis na ekranu kada se snimak pogodka davao iz suprotnog ugla.

Unikatan primerak!
Ja vaterpolo gledam samo na TVCG.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 12:54 16.07.2010

Re: Dešava se ...

Zar taj unikatni lik nije u penziji?
aleksanadar aleksanadar 19:54 15.07.2010

Наука?

Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata.


Јок. Грешиш.

Данас се верује баба врачарама.
docsumann docsumann 19:57 15.07.2010

Re: Наука?

Данас се верује баба врачарама.


dragan7557 dragan7557 21:23 15.07.2010

Re: Наука?

aleksanadar
Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata.


Јок. Грешиш.

Данас се верује баба врачарама.

Vidovitim.

cerski
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:23 15.07.2010

Re: Наука?

aleksanadar
Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata.


Јок. Грешиш.

Данас се верује баба врачарама.


U nešto se verovati mora.
kakapo kakapo 08:03 16.07.2010

Re: Наука?

Pa nije slučajno da je prvi, cinični komentar na domete nauke uopšte, na ovom blogu postavila jedna profesionalna astrološkinja. Očekujem da se javi i Milan Tarot lično.
inco inco 11:29 16.07.2010

Re: Наука?

aleksanadar
Данас се верује баба врачарама.


Cuj veruje... Obozava bre. Pogledaj kol'ko follower-a ima Krugolina...

Lepo ja predlagao da se koriscenje naucnih dostignuca zakonom zabrani onima koji veruju u tarot, bob i gorece zbunje...
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 13:07 16.07.2010

Re: Наука?

kakapo
Pa nije slučajno da je prvi, cinični komentar na domete nauke uopšte, na ovom blogu postavila jedna profesionalna astrološkinja. Očekujem da se javi i Milan Tarot lično.


Moj stav iz posta:
Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve, je ironičan i naravno da nije tačan, jer nikada nećemo saznati sve.
Krugolina je to odmah shvatila i na isti, ironičan, način komenarisala. Ne bih reka da je reč o cinizmu.

Poenta čitavog posta je trebala biti u sledećem:
Čovek je prvo verovao plemenskim vračevima, pa sveštenicima, zatim političarima, a danas sve više naučnicima.
Ljudi u nešto moraju verovati, a vera, ko vera...
kakapo kakapo 14:11 16.07.2010

Re: Наука?

Čovek je prvo verovao plemenskim vračevima, pa sveštenicima, zatim političarima, a danas sve više naučnicima.

Za razliku od plemenskih vračeva i sveštenika, pravi naučnici ne traže da im se veruje na reč, niti se pozivaju na neprikosnovene i natprirodne autoritete čije "istine" nije moguće proveriti. U tome je čitava razlika i zato je svrstavanje nauke u različita verovanja pogrešno i opasno uopštavanje. Nauka ne funkcioniše na principu slepe, bezrezervne vere, već na temeljima naučne metodologije, zdravog skepticizma, na proverljivom dokaznom postupku i testiranju hipoteza.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 14:45 16.07.2010

Re: Наука?

Podsetio bih na naučni fundamentalizam i, recimo, na matematičara Kurta Gedela, koji kada govori o matematici, parafrazirano i pojednostavljeno, kaže:

Izmislili smo celu nauku koja se ne može dokazati. Formalizovali smo je i bezgranično joj verujemo, upotrebljavamo je i mislimo da ona za nas bez greške radi. Međutim, kad isti matematički objektiv, stalno usmeren prema drugim naukama, okrenemo prema njoj samoj, otkrivamo paradoks u temeljima koji se ne može zaobići. Za bilo koju formalnu teoriju koja potvrđuje osnovne aritmetičke istine, može se konstruisati aritmetičko tvrđenje koje je istinito, ali nije i dokazivo unutar same te teorije. To znači, da bilo koja teorija koja je sposbna da izrazi elementarnu aritmetiku ne može biti u isto vreme i konzistentna i potpuna.

Gedelova teorema imala je duboke uznemirujuće posledice za teorijsku nauku uopšte, pošto je fundamentalni princip nauke deduktivno izvođenje naučne istine na osnovu utvrđenih aksioma i formulisanje te istine matematičkim jezikom. Gedel ne dokazuje da je samo matematika nepotpuna, već svaki naučni sistem koji pokušava da obuhvati sve istine u vidu konačnog skupa. Nikakva naučna istina ne može da postoji u strogom smislu, svaki naučni iskaz se mora smatrati samo približnim i neizvesnim.

Naučna istina danas sve više podseća na dogovor istomišljenika u okviru naučne zajednice, čija je referentnost određena istim metodološkim pristupom i istim simboličkim kodom a u zajedničkom predmetu istraživanja. Nikakve konačne naučne istine tu nema, već samo niz hipoteza koje se dokazuju sve višim nivoima naučne aptrakcije.

Implikacije Gedelovog dokaza prevazilaze okvire nauke i odnose se na svaku oblast u kojoj je čovek smislio i proglasio nekakav sistem konačnih istina u umetnosti, filozofiji, religiji, politici, ekonomiji….

Kad sam govorio o veri u nauku, nisam ni pomislio na naučnike sveštenike, već na obične ljude koji joj nekritički veruju.
kakapo kakapo 15:24 16.07.2010

Re: Наука?

Naučna istina danas sve više podseća na dogovor istomišljenika u okviru naučne zajednice, čija je referentnost određena istim metodološkim pristupom i istim simboličkim kodom a u zajedničkom predmetu istraživanja. Nikakve konačne naučne istine tu nema, već samo niz hipoteza koje se dokazuju sve višim nivoima naučne aptrakcije.

Ovakav stav otvara problem ekstremnog relativizma. I tu bih kao odgovor radije citirao Ričrda Dokinsa, nego da ga prepričavam:
"Kako bi naučnici trebalo da odgovore na optužbu da je naša vera u logiku i naučnu istinu samo to - vera - i nije privilegovana (omiljena pomodarska reč) u odnosu na druge moguće istine? Najsvedeniji odgovor glasi da nauka daje rezultate. Napisao sam u Reci iz raja (River Out of Eden):“Pokažite mi kulturnog relativistu na 10.000 metara i ja ću vam pokazati licemera... ako letite na međunarodni kongres antropologa ili književnih kritičara, verovatno ćete stići tamo - umesto da se survate na neku njivu - upravo zato što su brojni inženjeri školovani u skladu sa zapadnjačkom naukom dobro obavili proračune.“
Nauka se diči svojim pravom na istinu jer poseduje izuzetnu sposobnost: tera materiju i energiju da po komandi skaču kroz obruče, i predviđa šta će se i kada desiti.
Zar nas precizna predviđanja zadivljuju samo zbog naše pristrasnosti prema zapadnjačkoj nauci; zar nas zbog toga zadivljuje moć da lansiramo rakete u orbitu Jupitera, ili da dosegnemo Saturn, ili da presretnemo i popravimo teleskop Habl; da li se zbog toga divimo samoj logici? Napravimo ovde ustupak i razmislimo sociološki, čak demokratski. Pretpostavimo, bar privremeno, kako pristajemo da na naučnu istinu gledamo kao na jednu od mnogih istina, i uporedimo je s rivalima: trobrijanskom istinom, istinom plemena Kikuju, maorskom istinom, eskimskom istinom, istinom plemena Navaho, janomamskom istinom, ikung sanskom istinom, feminističkom istinom, islamskom istinom, hinduističkom istinom... Lista nema kraja - i tu je jasno otkrovenje.
Teoretski, ljudi se mogu predomisliti i prikloniti drugoj „istini" ako odluče da ona ima višu vrednost. Na osnovu čega bi mogli doneti takvu odluku? Zašto bi iko napustio istinu Kikuja i prigrlio istinu Navaha? Retko kada takve promene podstakne vrednosni sistem. Postoji jedan ključni izuzetak. Naučna istina je jedini član s liste koji svoje preobraćenike redovno uverava u sopstvenu nadmoć. Ljudi su drugim sistemima vere odani samo iz jednog razloga: tako su vaspitani i nisu upoznali ništa bolje. Kad ljudi imaju sreće da sami biraju, napreduju lekari i drugi stručnjaci, a broj vračeva opada."
(R. Dokins, Šta je istina, Đavolov kapelan)
Dr M Dr M 18:32 16.07.2010

Re: Наука?

Nauka se diči svojim pravom na istinu jer poseduje izuzetnu sposobnost: tera materiju i energiju da po komandi skaču kroz obruče,


K`o dreser lavova...

i predviđa šta će se i kada desiti.


...a ako ne predvidi kako treba, lav ga pojede...

...osim ako, intuitivno, ne ode na posao...
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:20 16.07.2010

Re: Наука?

kakapo
I tu bih kao odgovor radije citirao Ričrda Dokinsa

Ne verujem da je Dokins pročitao bilo šta od najvećeg matematičara logičara XX veka K. Gedela, a ako i jeste osnovano sumnjam da ga je pogrešno razumeo.

Citati iz Dokinsovih radova mogu donekle poslužiti kao odgovor teolozima, sa matematičarima poput Gedela je malo teže.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:30 16.07.2010

Re: Наука?

Dr M
Nauka se diči svojim pravom na istinu jer poseduje izuzetnu sposobnost: tera materiju i energiju da po komandi skaču kroz obruče,


K`o dreser lavova...



Evo jednog od poznatijih dresera:




radulence radulence 20:34 15.07.2010

uh bre...


shto ne volim
kad je prva rechenica netachna.

stavlja me u dilemu
da li da chitam dalje
il' da odmah upishem 1?

a onda
vidim da je i druga netachna
pa treca
a tek chetvrta....
myredneckself myredneckself 20:57 15.07.2010

Re: uh bre...

Meni su interesantni dobitnici Ig nobela iz medicine za 2004. Steven Stack i James Gundlach (USA) bavili su se "Dejstvom kantri muzike na samoubistva", i došli do zaključka da tekstovi u kantri pesmama deluju inspirativno na samoubice.
Pored samoubistava, kod nas izgleda nazovi narodna muzika, ima i dejstvo na ubistva. Kako i ne bi, kad narod stalno sluša tekstove - ubiću njega pa sebe, pusti me majko, puuuuustiiii, da ga ubijem, itd. Ne mogu više da se setim trenutno, al ima toga ko šaše u toj vrsti stvaralaštva
dragan7557 dragan7557 21:25 15.07.2010

Re: uh bre...

myredneckself
Meni su interesantni dobitnici Ig nobela iz medicine za 2004. Steven Stack i James Gundlach (USA) bavili su se "Dejstvom kantri muzike na samoubistva", i došli do zaključka da tekstovi u kantri pesmama deluju inspirativno na samoubice.
Pored samoubistava, kod nas izgleda nazovi narodna muzika, ima i dejstvo na ubistva. Kako i ne bi, kad narod stalno sluša tekstove - ubiću njega pa sebe, pusti me majko, puuuuustiiii, da ga ubijem, itd. Ne mogu više da se setim trenutno, al ima toga ko šaše u toj vrsti stvaralaštva

Neistina! Da je tako kod nas bi već svi bili crknuti, što ubistva što samoubistva.

cerski
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:18 15.07.2010

Re: uh bre...

radulence

shto ne volim
kad je prva rechenica netachna.

stavlja me u dilemu
da li da chitam dalje
il' da odmah upishem 1?

a onda
vidim da je i druga netachna
pa treca
a tek chetvrta....



Šteta, RADULENCE, što nisi čitao do kraja, možda bi naleteo i na neku tačnu rečenicu.
Primera radi, šta misliš o ovoj(ne znam koja je po redu):

Ali, zašto zamerati Frimanu i njegovim kolegama kada se primedbe, glede uzroka, mogu staviti i na opšteprihvaćeni kosmološki model Velikog praska koji, kako tvrde gotovo svi savremeni astrofizičari, predstavlja najveći trijumf ljudske misli, jedan od najčvršćih delova našeg ukupnog znanja o prirodi.

PS: Si video da IZNAD NASLOVA piše: "ZABAVA"?
radulence radulence 22:49 15.07.2010

Re: uh bre...

nisam video.

izvinjavam se
ako sam propustio
poentu.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:53 15.07.2010

Re: uh bre...

myredneckself

Pored samoubistava, kod nas izgleda nazovi narodna muzika, ima i dejstvo na ubistva. Kako i ne bi, kad narod stalno sluša tekstove - ubiću njega pa sebe, pusti me majko, puuuuustiiii, da ga ubijem, itd. Ne mogu više da se setim trenutno, al ima toga ko šaše u toj vrsti stvaralaštva

Kada su u pitanju turbo-folk stvaraoci, moglo bi se govoriti i o masovnim ubicama.
loader loader 21:22 15.07.2010

Futura

Šaljiv uvod i veoma dobar post u nastavku. Vojislave, biće od vas nešto :)
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:49 15.07.2010

Re: Futura

Svaki početak je težak, pa i uvod.
loader, staraću se da svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem.
loader loader 10:18 16.07.2010

Re: Futura



Cilj je samo da se izvučemo iz dimenzije vremena
znik znik 21:58 15.07.2010

Urbani i obrazovani su tolerantni

Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju Bibliji i biblijskim čudima


Urbani i obrazovani ljudi neće napisati ovako nešto, čak i onda kada misle da su oni koji veruju Bibliji i biblijskim čudima manje urbani i obrazovani. Urbani i obrazovani ljudi su tolerantni i precizni u izražavanju.
antioksidant antioksidant 22:28 15.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

znik
Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju Bibliji i biblijskim čudima


Urbani i obrazovani ljudi neće napisati ovako nešto, čak i onda kada misle da su oni koji veruju Bibliji i biblijskim čudima manje urbani i obrazovani. Urbani i obrazovani ljudi su tolerantni i precizni u izražavanju.

urbani i tolerantni ljudi su urbani mit
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:28 15.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni


znik
Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju Bibliji i biblijskim čudima


Urbani i obrazovani ljudi neće napisati ovako nešto, čak i onda kada misle da su oni koji veruju Bibliji i biblijskim čudima manje urbani i obrazovani. Urbani i obrazovani ljudi su tolerantni i precizni u izražavanju.


Ovo ću ponoviti još samo ovaj put:
Iznad naslova piše "ZABAVA".

Naravno, možemo ozbiljno i o Bibliji, obrazovanju, toleranciji, veri... ali bolje bi bilo nekom drugom prilikom, ovih dana u Bgd je vruće.

Drago mi je, znik, da ste sa nama na ovom blogu.
docsumann docsumann 09:36 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

urbani i tolerantni ljudi su urbani mit


Evo čovjeka kojeg su zvali The Myth (Sergio Oliva). Inače, gurnut u zapećak radi uspjeha jednog mladog i ambicioznog bijelog bodibildera, koji je, eto, kao bijelac bio mnogo isplativiji kao reklamni pano i sredstvo za pravljenje novca (pogađate o kome se radi?)



Mr. Olympia 1967-1969
antioksidant antioksidant 09:47 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

pogađate o kome se radi?

Обама?
docsumann docsumann 10:50 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

pogađate o kome se radi?

Обама?


Znam da slutiš koliko si blizu kad si posegao za političarima

margos margos 10:59 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

I'll be back.
Je l' taj?
docsumann docsumann 12:31 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

I'll be back.


nažalost, vratio se - bingo!
antioksidant antioksidant 12:31 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

I'll be back.
Je l' taj?

astalavistababy
docsumann docsumann 12:50 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

Margos, kao nagrada ...

margos margos 13:21 16.07.2010

Re: Urbani i obrazovani su tolerantni

Hvala, hvala :) Momci su sjajni i u odličnoj kondiciji, bez za'ebancije.

jinks jinks 09:38 16.07.2010

Pitanje

koje ste postavili, šta je smisleno a šta besmisleno istraživanje, jedno je od onih koja, kako kažete, prvo nasmeje slušaoca, a posle ga natera na ozbiljno razmišljanje.

Verovatno je i najteže na početku izabrati pravac koji vodi u smisleno istraživanje. Kako deluje, u nekim zemljama postoje čitave ekipe istraživačkih, razvojnih i naučnih projekt lidera koji se bave u najvećoj meri time ... usmeravanjem istraživanja u smislenom pravcu (dok se samim istraživanjima bavi neko drugi).
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 13:20 16.07.2010

Re: Pitanje

jinks
u nekim zemljama postoje čitave ekipe istraživačkih, razvojnih i naučnih projekt lidera koji se bave u najvećoj meri time ... usmeravanjem istraživanja u smislenom pravcu (dok se samim istraživanjima bavi neko drugi).


Na prvim časovima studentima se govori da izbor problema istraživanja zavisi od interesa nauke, potreba prakse, afiniteta istraživača, naučnih resursi, metodoloških i finansijskih mogućnosti.
Ali, kada ovladaju tajnama zanata, pogotovo onima koji se razviju u vrhunske naučnike, niko ne treba da govori o smislenosti istraživanja.

Naravno, naučne institucije imaju svoje palanove i interese, a pre svega novac, i zato imaju poslednju reč.
jinks jinks 13:34 16.07.2010

Re: Pitanje

Ali, kada ovladaju tajnama zanata, pogotovo onima koji se razviju u vrhunske naučnike, niko ne treba da govori o smislenosti istraživanja.

Veliki je uspeh doci na ovaj nivo, ne znam koliki procenat istrazivaca moze da se svrsta u ovu klasu ... mislim to da proizvode rezultate koji su uvek drugima aktuelni, interesantni i korisni.

Inace, pretpostavljam da je svakome njegovo istrazivanje smisleno bar dok se ne suoci sa priznanjem ili nepriznanjem od strane strucne javnosti.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:24 16.07.2010

Re: Pitanje

Možda sam preterao navodeći primer vrhunskih naučnika, ali i vodeći istraživači u naučnim institutima imaju dovoljno slobode u izboru problema istraživanja i proceni njhove smislenosti.
edi-va edi-va 11:30 16.07.2010

Estradiol

Zanima me da li reč estrada ima (etimološki) ikakve veze sa hormonom u naslovu komentara.
Postoji li šansa da se to besmisleno-naučno istraži?


Vojislav Stojković Vojislav Stojković 13:25 16.07.2010

Re: Estradiol i testosteron

Bez sumnje, edi-va, ti imaš izražen osećaj da uočiš moguće probleme istraživanja.
Da, postoje ozbiljni razlozi da se to naučno istraži.

Kada smo već kod estradiola, moramo pomenuti i istraživanja u kojim se tvrdi da je visok nivo testosterona kod muškaraca povezan sa povećanom seksualnom aktivnošću muškaraca, nevernosti i bračnim konfliktima. Međutim, kada muškarci postanu očevi nivo ovog muškog hormona se prirodno smanjuje.

Istraživanje, o kome je reč, provedeno je u Senegalu u poligamnim i monogamnim brakovima i kod neženja. (izvor)

Arhiva