...   posle podne se kupao”

iz dnevnika F. Kafke

Gost autor: 'vlad_aleksh'

Počinjem da se budim već oko 5h. To su valjda posledice trauma zarađenih u onim brojnim ratovima za jugoslovensko nasleđe. Udeo nečiste savesti takođe nije zanemarljiv. Konačno i potpuno se razbudim oko 8h. Tada ležim na leđima, piksla na stomaku, naizmenično uvlačim i izvlačim dim iz mešine što je plućima zovu. Ugasim cigaretu (bacim je u raščepljenu ambalažu od mleka koja je napunjena nekom groznom crnom tečnošću) i okrenem se na stomak. Počinjem da mislim na tebe. Nežno te milujem po abdomenu i diskretno pokušavam da uvučem ruku u tvoje gaćice. Ti mi elegantno sklanjaš ruku i upozoravaš da zbog ovakvih naglih poteza niko neće ozbiljno shvatiti moje pisanje. Ja se trgnem i iskočim iz kreveta, iako me zabole levo ćoše i za čitaoce i za kritičare. Ionako nemam nikakvih ambicija.

Uzimam grickalicu i sečem nokte na rukama, čovek barem mora biti uredan. Svaki moralni pad počinje nehigijenom. Na nogama sečem nokte samo kad idem na bazen. Namerno dozvolim da padaju po podu, pa ih zatim tražim i sakupljam. Nađem ih osam. Tražim još malo, napregnem oči, zalegnem na patos, što rezultira pronalaskom devetog nokta. Nikada nisam pronašao svih deset. Kad malo bolje razmislim, ja verovatno imam devet prstiju. A gde li je onaj deseti, stari Jug Bogdan?

Do pre dan ili dva ovde je identifikacija bila "Radio B92".

Voda ušla u server? Ne. Evo jednog interesantnog tvita:

Nema saoipštenja, nema nove programske šeme. Upokojenje u tišini informativnog radija u etru Srbije, u procesu u kome je u toku i eutanazija lokalnih medija.

Profit ždere sadržaj.

Od Velikog brata na ovamo ništa više nije isto.

Moj najjači

Taj će dan leta gospodnjeg 1975. ostati zapamcen po dva važna dogadaja: u Domu kulture od 4, 6 i 8 davana je "Ajkula", koju su u zagrebačkom "Nedeljnom popodnevu" najavljivali i kao "Ralje"; naziv po sebi i nije bitan ali film jeste, itekako: prvi susret sa Stivenom Spilbergom (čega tada nismo bili svesni) i prvi samostalni odlazak na matine, čega smo bili itekako svesni. Drugi dogadaj indirektno povezan sa ovim prvim bila je smrt Miladina Popovića, čuvenog pančevačkog sportiste i vlasnika poslasticarnice "Popović", lokalnog hrama sledbenika kulta Slatkog. Po čaršijskoj legendi - nikad proverenoj - iz "Popovića" su sladoled i kolači nošeni i na sofru drugu Titu i njegovim gostima. A ako ih je drug Tito guštao - o čemu bismo mi smrtni mogli da raspravljamo i na šta zamerke da stavljamo?

Elem, standardna procedura kod odlaska u bioskop - do toga dana sa roditeljima ili školom - nalagala je da se posle bioskopske predstave obavezno u Popovićevoj sali sa ogromnim ogledalima i nikad dovoljno mesta za sve koji bi hteli da sednu, obavezno omlati žito sa šlagom ili kesten pire. To su, naime, u to vreme bili in dezerti vasspostavljeni od aktuelnih trendsetera. Ali, zašto je bitna Popovićeva smrt? Pa zato što su u poslastičarnici, za njegovu dušu, baš tog dana sve služili besplatno.

Tako da smo pre filma jeli žito, posle filma kesten-pire, a onda još sa netaknutim džeparcem na taj način sačuvanim trčali kod "Pelivana" ne bi li se doradili - sad već po slobodnom izboru - turskom ili grčkom baklavom, krempitom, šampitom ili šam rolnom. i onda sve zalili limunadom.

Piše: Rodoljub Šabić
U decembru 2013. u proceduru Narodne skupštine ušao je predlog Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). Tada sam, kao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, javno izrazio zabrinutost kako zbog sadržine pojedinih odredbi koje se tiču prava na slobodan pristup informacijama, tako i zbog načina na koji su se te odredbe našle u Predlogu zakona.
Stvar je bila u tome što su odredbe Predloga zakona, mogućnost uvida u spise, dakle pristup informacijama u posedu vlasti uslovljavale obavezom dokazivanja „pravnog interesa"

Piše: Rodoljub Šabić

Оd samog zaključenja ugovor o upravljanju Železarom Smederevo zaključen sa Kompanijom "HPK inženjering" izaziva veliko interesovanje javnosti. Imajući u vidu mnoštvo razloga na kojima se to interesovanje zasniva, a koje je mislim suvišno elaborirati, nadao sam se da će ovaj put "radoznalost" javnosti biti zadovoljena i bez angažovanja Poverenika za informacije od javnog značaja. Ali...
Prvi zahtev za informacijama odnosno dobijanjem kopije "Ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja" zaključenog 21. 03. 2015. godine, podnela je Ministarstvu

Piše: Rodoljub Šabić

U jučerašnjim novinama objavljena je vest da će zahvaljujući jednom novom zakonu prosečna srpska porodica samo na vađenju dokumenata godišnje moći da uštedi i do 100 evra! Na stranu to ko je i kako došao baš do tih 100 evra, ali koliki god bio pretpostavljeni iznos pomnožen sa nekih 2 miliona porodica koliko ih živi u Srbiji, deluje impresivno.
Novine dalje pišu detaljnije o čemu se radi: "Predlog novog zakona o opštem upravnom postupku koji bi, kako saznajemo, ovih dana trebalo da usvoji Vlada Srbije, a do kraja godine i Skupština,

Piše: Rodoljub Šabić 

Rečenica iz naslova "nije bilo propusta" je komentar i direktorke Psihijatrijske klinike i ministra zdravlja, povodom toga što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo prekršajne postupke zbog pojavljivanja medicinske, psihijatrijske dokumentacije građanina A.K. u emisiji TV Pink.
Nesporno je utvrđeno da je dokumentacija koja se pojavila u emisiji istovetna, odnosno verna kopija one koja je napravljena na klinici i prosleđena Ministarstvu zdravlja, koje je opet prosledilo MUP-u. To je i bio

Ово лето Европљанима није донело само температурни шок, већ и онај цивилизацијски, на који очигледно нису били припремљени. На стотине хиљада придошлих тамнопутих миграната и на милионе оних који су најавили

Novak Đoković i Endi Mari igraju 4. put međusobno u finalu Australian Opena (2011, 2013, 2015 i 2016.). Do sada se samo jedan put u istoriji desilo da isti rivali budu čak 4 puta u finalu nekog Gren Slema: Nadal i Federer na Rolan Garosu (2006, 2007, 2008 i 2011. naravno svaki put je dobio Rafa).

Ratne slike iz Kumanova podigle su temperaturu na društvenim mrežama, gde je reč Šiptar dosegla svoju punu afirmaciju iz  devedesetih. Ako je ovako na "lajni", lliberalnijem kutku Srbije, kako li je  tek ispod nekog duda, ,il ‘rasta,ispred prave pravcate kafane? Možda bi smo mi hteli iz  devedesetih, ali ,jok, neće one iz nas, ili bar iz  mnogih od nas.

Narodna vlast poznaje svoj narod, odnosno zna   šta mu putem medija srvira već decenijama, pa u skladu sa tim znanjem i poznavanjem prirode i društva salje žandarmeriju na granicu.

/Abre rešio bi to Vučić

ПРИЛОГ ЗА ЕВРОПСКУ ИСТОРИЈУ

(Из дневника)

Бранислав Петровић

Орјентисали смо се према звездама

Водиле нас трубе и кључеви тамница

Ослушкивали савете оних испод земље

Нисмо се заустављали

Прво смо открили кожу једне жене

Фину неговану од младих змија изаткану

Затим смо

Bila mi juče Slavica (koleginica koja se penzionisala pre nekoliko godina) i kaže da se besplatno kupa i uživa u bazenu Sportskog Centra 11 april, dobila je karticu kao penzionerka u nekom servisu u opštini. Što i ti to ne bi uradio, šta bi ti falilo da tri puta nedeljno odlaziš i plivaš, koristilo bi ti i kolenima i ramenu, reče meni moja bolja tričetvrtina. Pomislim što da ne, otići ću koliko sutra u taj opštinski

Datum i godinu njegovog rođenja razvejaše vetrovi vremena uz enormnu pomoć ljudi  nesklonih mu. Datum i godina njegove smrti, takođe su nepoznati. Bilo je i ima onih koji tvrde da se nije ni rodio a opet drugi vele da nije ni umro. Hrišćanske crkve, posebice katolička i pravoslavna, tokom svoje duge istorije proglašavahu ga svecem nad svecima a onda se, niko ne zna zašto, dešavalo da padne u zaborav koji je umeo da potraje i dvestotinak godina.

Mnogi ga narodi svojatahu. Jevreji tvrđahu da mu

Kako se datum približavao, u glavudži mi se sve češće vrzmalo ovo:

Pravni fakultet sam upisao 1965 godine. Želeo sam da upišem Akademiju likovnih umetnosti ali sam podlegao želji mog oca: Obrazovan si, obrazovaćeš se još, imaš jezičinu i kad budeš diplomirao, mislim da možeš da budeš jedan od najboljih advokata ove zemlje i činjenici da je gomila mojih drugara iz Titograda

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom