Poštovani svi,

 Ako još jednom čujem "pitanje nadležnosti", "nema ovlašćenja", "postoje pravne prepreke" i slične izgovore javnih službenika i izabranih nam predstavnika, dok se istovremeno golim okom vidi da je neko pravo pregaženo, da je nekakva nepravda očigledna da vrišti, ili da je neko prebijen, odmah da se razumemo:

Kukavice jedne najstrašnije, etičke i ljudske ste krpe nedostojne čak i ovog našeg društva, kakvo je takvo je. 

Nije ni ovih ljudi nadležnost, pa vidi vraga, oni hoće bolje:

 Čija

Gost-autor: Čupavo Derište

Svaki put čujem iste reči „E moje dete, ja mogu ovako do sutra da te lažem. Jako je teško biti sam...vidiš mene, kad mi neko dođe, ne umem da stanem sa pričom,“ i sve to izgovoreno sa osmehom na licu.  Kada čovek ostari, a pri tom veći deo starosti provede sam, jedino što ga tada stvarno ispunjava je društvo, razgovor... Gledam svog starog komšiju koji je nažalost ostao bez supruge pre osam godina, samog, jer dece nisu imali, posmatram ga dok pričamo i u glavi pravim scenario svojih penzijskih dana. Da li će mi biti podjednako teško da savladam samoću, ukoliko se i moj život bude odvijao kao i njegov? On sada ima 75 godina, a jedino društvo su mu kokoške i petlovi koje već godinama čuva.

Podaci i fotografije: Milivoj Vučanović

 Mladi Lastavičari

Dakle, raslo blizu Vršca Dobro drvo. Bilo je krupno i lepo i dominiralo obešumljenim Banatom. Pružalo je dom pticama, pa tako i u Vojvodini vanredno retkom orlu Zmijaru (jeste, baš TO drvo).

Svaki susret dve sestre predstavlja novu priliku da se odredi koja će imati glavnu reč. Foto copyright © Nitin Bhardwaj

Zavojiti put kroz ‘džunglu’ vodi nas do druge oblasti Tadoba Tiger Reserve u centralnoindijskoj državi Maharaštra - jezera Telija.  Pokraj samih kola u pokretu opažam prugastu vevericu, dok ispred nas pretrčavaju šumske prepelice. S bandanom vezanom preko nosa, u oblaku prašine stižemo na obalu drugog jezera, gde nas nadleće ćubasti osičar.

Gotovo je, Obama je opet The President!

Sto je najvaznije, Obamino zdravstveno osiguranje ostaje, pravo zena da donose odluke koje se ticu njihovih tela, odnosno reprodukcije, ostaje, kao i prava manjina svih vrsta. 

Koliko mi je drago sto je on pobedio, jos draze mi je da je profesorka sa Harvarda pobedila i dobila senatorsko mesto za Massachusetts - Elizabeth Warren - zena sa kojom su se sprdali Tea Party kreteni, kao kad se mangupi sprdaju sa pametnom decom koja vredno rade.

Ona kreće u sedmi razred, on u prvi. Ja ponavljam opet.
Zamolila sam je da mi napravi spisak potrebnih stvari za novu školsku godinu. U jednom primerku, napismeno.
Dobila sam ovo. (podsećam vas da ćemo osnovni komplet knjiga dobiti besplatno:)

Stvari koje mi uništavaju život...(prim.prev. ništa nisam ni dodala ni oduzela, uključujući i ovaj poetski naslov)

       Azija ima ukupno 48 zemalja i čak sedam od tih zemalja su na listi 10 najmnogoljudnijih zemalja na svetu, te ne čudi da odatle potiče nebrojeno mnogo plesnih stilova. U novembru sam prisustvovala neobičnom plesnom koncertu, gde sam videla 16 plesova koji su direktno poreklom iz Azije ili su nastali pod njenim uticajem, a izvelo ih je 43 izvođača iz 10 plesnih škola! Na koncert sam povela osmogodišnjeg sina koji je sa zadovoljstvom uskočio umesto sekice (koja me klasično tinejdžerski otkačila:)

... ili , o nadi....

   Rodio sam se, ne znam zašto, niti kako, ne sećam se  ni gde je bio taj veličanstveni trenutak, ni ko me je prvi ugledao, pomilovao po glavi,  sa kažirpstom i srednjim prstom uhvatio za  nejake nožice i prvi pucuno po guzi...ne sećam se ni  kako sam reagovao,  šta sam tom prilikom  rekao...mora da sam žestoko opsovao jer ta dva-tri šamarčića i danas osećam. Posle su mi tek kazali da sam bio jedino muško sa devet prelepih devojčica, izgleda da sam bio veoma ružan.

 Kasno sam prohodao. Po onom kršu nije mi padalo na pamet da čim ustanem i krenem razbijem glavu.

.

.

               Elem, vozim ja tako tog krhkog i majušnog fiću sva u grču, ni živa ni mrtva. Dlanovi se zacementirali uz volan zaleđeni stravom koja mi gamiže vrhovima prstiju. Džada uska, krivudava, prilično neodlučna po pitanju toga u kom smeru bi trebala da se opruži, pa se nekako migolji i strmeknjuje na sve strane po malo.

                ( I još jedna lepa vest!!! / LINK / )

************************************************

                - Tuk, tuk, tuk...

               Stiže mi poruka na mobilni. Konstatujem činjenicu krajičkom svesti u raskoraku između vađenja afričke varijante biskupskog kolača u narodu poznatijeg kao komisbrot iz rerne, dopola gotovog sosa za špagete a la bolognese, pune sudopere i luka koji poprima onu finu zlaćanu boju ( učeni šefovi kuhinja sa iks Mišlenovih zvezdica bi rekli karamelizuje se ) obećavajući ukusnu varijantu sarmica od zelja na brži način ( princip: red zelja, red fila, pa dok ima... ). Na kućnom meniju je, naravno, vreme za zeleno: čorbice od koprive, blitve i zelja, pite koprivnjače i zeljanice, salate od maslačka i sremuša, spanać...

               To što joj nikako nije polazilo za rukom da zamisli nekoga ko je drvendupast
nije je previše zabrinjavalo. Ono, jeste da joj je unosila izvesnu nervozu činjenica da joj se, ma koliko se trudila, pred očima uporno pojavljivala jedino slika Đepetovog drvenog lutka, sa, podrazumeva se, velikim drvenim nosom i donjim delom leđa takođe od drveta, što se naročito imalo podrazumevati, jer je u svim slikovnicama i u svim filmovima uredno odeven, ali je negde nazirala sasvim opravdanu slutnju da će se misterija njoj beskrajno zabavnog izraza već nekako rešiti sama od sebe, pa se i nije preterano uzrujavala.

               Moj dragi gost ovog puta je stefan.hauzer:

                Danas sam čuo lošu vest. Nije da je to ovde neka novost, ali ova je drugačija.

U toku je Internacionalna nedelja uličnih prodavaca. Budite deo akcije...