Kada radiš dvanaest sati dnevno fizički posao svakog dana to te naravno dosta iscrpi. Međutim sa druge strane imaš vremena za razmišljanje na pretek, bar sam ja imao. Posao me ne zamara umno ni jedan posto. Mozak ne da mi radi na stand by nego je srkoz zagašen. Pali se samo da mi kaže e prijatelju vreme je za ručak. Što bi značilo požuri u Bermudan da omlatiš picu pa onda nazad u nove radne pobede. Danas po rasporedu radim sa Donzijem i Poljakom na postavljanju onih osnovnih šipki za plastenike u obliku slova Y koje sve nose. To radi traktor sa hidrauličnom bušilicom. U principu to rade dva čoveka ali nešto malo je ostalo da se završi pa su ubacili i mene čisto onako, da naučim zanat. Nikad se ne zna kada ti može zatrebati ponovo. Ova skalamerija od traktora koja između ostalog ima i klima uređaj u kabini sa zadnje strane pored kardana (deo na koji se priključuju priključne mašine) ima nekoliko priključaka za hidraulična creva od raznih mašina. Jedna od njih je i ova velika bušilica koja se prvo zakačinje pozadi na "hidrauliku" traktora a onda se ta creva izubadaju da bi uopšte mogla da radi. Donzi vozi traktor, Poljak mlati po ručicama bušilice a ja postvaljam šipke u bušilicu. Nisam kvalfikovan pa sada radim najprostiji posao, tako ti je to kad ne učiš školu, uvek su mi to govorili.

p... ti materina, ili “leva ruka desni džep“ ili “što oči vide ruke ne ostavljaju“ ili ... ma shvatate o čemu pričam. Ne, ne radi se ovde o klasičnim lopovima i pljačkašima iz vesterna koji silom oružja prave zasede vozovima na našoj prozukloj železnici, ne! Takvih su ionako prepune hronike i to nije ništa novo. Ovde je reč o finim ljudima, uglednim građanima, gospodi.

Takva fina gospoda pod okriljem noći vreba komšijsku turšiju, naftu iz rezervoara motora za zalivanje, mada u zadnje vreme se ne dangubi na istakanje goriva,

Afik je imao osamnaest godina i mrzeo je sve oko sebe. Najpre, svoje razvedene roditelje. I svoju sestru koju je tukao kad god bi mu tako došlo. Pa sve slabije od sebe. I njih je prebijao na mrtvo ime.
Zbog te mržnje postao je alkoholičar, narkoman, diler. I, kako to najčešće biva, brzo je upao u ozbiljne nevolje i umalo dopao šaka policije - a posedovanje i prodaja droge u Maleziji se kažnjavaju smrću. Spasla ga je majka, penzionisana profesorka engleskog, preko svojih veza.

Umakavši bezmalo smrtnoj presudi, Afik se iznenada zapitao šta on to zapravo radi. I što je toliko ljut. I da li ga porodica i ljudi oko njega zaista cene ili ga se samo boje.
Odgovori koje je dao sebi nisu mu se ni najmanje dopali.

Juče je Ministarstvo finansija objavilo podatke o realizaciji budžeta za 2012.godinu. Rebalans smo usvojili 25.septembra. Koliko smo dobro planirali? Prihodi su za gotovo 400 miliona evra manji od planiranih. Rashodi su za skoro 500 miliona evra manji.

Rehabilitacija zločinca

Odlomak iz optužnice koju je 1946. podneo zastupnik vojnog tužioca protiv Dragoljuba Mihailovića i ostalih.

RATNI ZLOČINI

41. Mihailović je putem bezbrojnih raspisa, naredaba, radiograma, direktiva, upućivanih svim njegovim komandantima kao i pojedinim komandantima u konkretnim slučajevima, počev od jeseni 1941. izdavao stroga naređenja da bez milosti uništavaju sve borce Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda, zarobljene i ranjene borce, sve simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta, svakog onoga ko ma čime pomaže Narodnooslobodilačku vojsku i partizanske odrede, nazivajući u svojim depešama, raspisima i direktivama sve pripadnike narodnooslobodilačkog pokreta komunistima, boljševicima, ustaško-boljševičkim bandama, itd.

- a gde je ta izložba?

- mama, mozemo li nekad da odemo u srbiju?

Gost autor Tsunade

Postoji jedan momenat u životu kada čovek shvati da ne mora da ide kod mame na ručak.

- zovi ga

Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić imaju dužnost i obavezu da prihvate i plate ceh koji su napravili sa svojim dojučerašnjim šefovima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem.
Eventualni pokušaj da se ne plati ili odgodi plaćanje tih krvavih računa napraviće Srbiji još veći dug koji može da je košta i gubitka drugih delova teritorije i državnosti.
Zato Srbija mora da izabere jedinu moguću perspektivu - Evropu. Nune

Na tu aktuelnu temu prenosim tekst Jovana Despotovića "Šta se može, a šta ne?"

Zašto je toliko teško da se mnogo više od desetak među nekoliko stotina najpametinijih Srba danas odluči da jasno kaže ono što je suština današnje državne politike Srbije? Zapravo da formuliše odgovor na najnovije istorijsko pitanje koje se nalazi pred aktuelnim državnim i političkim vođama - Nikolićem, Dačićem i Vučićem?

-

ili to su opasne frekvencije.

Beskrajno me zabavlja svaki pokušaj da se književno delo ukalupi u "izme" onda kad svojim značajem nadrasta ne samo književno-teorijske odrednice već i epohu i autora... još više pokušaj da se postupci junaka, pa makar bili i istorijske ličnosti, mere vrednosnim aršinima našeg doba, našeg okruženja i našeg poznanja. To je verovatno ne samo posledica gluposti već i pokazatelj nemogućnosti da se saživi sa drugim vremenom, drugim vrednostima, drugim uopšte. Najsmešnije od svega što nesposobni da prošetaju tuđim cipelama/opancima/cokulama uglavnom jesu dežurni branioci tolerancije i poštovanja različitosti. Dok god nije različita od njih.

Čuvar stada

V

Ima metafízike, i to dosta, u razmišljanju ni o čemu.

Šta ja mislim o svetu?
Otkud znam šta mislim o svetu!
Da se razbolim mislio bih o tome.

Šta mislim o stvarima?
Koje je moje mišljenje o uzrocima i posledicama?
Šta sam meditirao o Bogu i o duši
I o postanju sveta?
Ne znam. Za mene je misliti o tome zatvoriti oči
I ne misliti. Navući zavese
Na prozoru (ali na njemu nema zavesa).

Misterija stvari? Šta ja znam šta je misterija!

Sport prepun svakog  ..izma, ali je malo profesionalizma, malo viteštva, zdravog sportskog duha, jer se sve pretvorilo u bezobzirni način dolaska do novca.

Primitivizam, tradicionalizam, klerikalizam, nacionalizam, šovinizam, jeftini patriotizam, huliganstvo, a onda kriminal , korupcija, smeštanje, nameštanje, obračunavanja, razračunavanja, upucavanja, otmice, likvidacije, afere, umešanost političara i kontraverznih biznismena, povezanost međunarodne sportske mafije, dilovanje,dopingovanje, švercovanje........ samo su neke od svima vidljivih pojava u onome što se zove profesionalni sport u savremenom svetu i kod nas.

„Lumpenproletarizacija mladih ljudi najjasnije se ogledava u kafanskom i folklornom nacionalizmu, koji se onda ispoljava na sportskim priredbama i kolektivnim manifestacijama tog tipa. Stadioni i arene tako postaju mesta gde se akumulira nezadovoljstvo prekarizovane mladosti, koja je zajedno sa svojim roditeljima najveći “gubitnik tranzicije”.“ Treba razumeti da se sportisti, naročito fudbaleri, nalaze u jednom svetu u kojem dominiraju kriminalci i lihvari iz menadžerskih struktura, korumpirani kravataši sportskih organizacija i političari raznih profila, koji svi zajedno eksploatišu njihovu popularnost, računajući pre svega na njihovu nezrelost.“