Na nekoliko misli koje sam izložio u tekstu koji sledi inspirisala me je priča koju nam je preneo kolega autor Dragan Jakovljević.

Indolentnost, sebičnost, pohlepa predstavljaju samo neke od brojnih simptoma duševne obolelosti savremenog društva koje usled konzumentskog mentaliteta banalizuje ljudskost, vrši svojevrsnu inverziju pojmova i vrednosti u kome nedostatak empatije postaje svakodnevna pojava. Društvo nam je emotivno osakaćeno. Čovek jednostavno više nema vremena za drugoga već se konstantno okreće u krug unutar vrtloga sopstvenih interesa u kojem često ne bira sredstva kako bi postigao svoje sebične ciljeve. Savremeni čovek je tiranin na civilizovan i prihvatljiv način. On je smatra Berđajev: tiranin, ako ne u velikom, onda u malom, ako ne u državi ili na putevma svetske istorije onda svojoj porodici ili na svom radnom mestu. U njemu postoji večita tendencija ka despotizmu, vlašću, gospodarenjem i eksploatacijom. Ovakva tendencija se neizbežno transpondira na celokupno ljudsko društvo.

Sa velikim zadovoljstovm obavestavamo svekoliku javnost da je program Doktora Klovnova spasen, i da ce funkcionisati u narednih godinu dana!

Autor: Rodoljub Šabić

U opštoj gužvi izazvanoj informacijama o platama i naknadama rukovodstava nekih državnih preduzeća koje su skandalizovale dobar deo naše javnosti, ovih dana se u nekoliko medija kao „kuriozitet" pojavila vest da me je NIS dva puta tužio zato što sam tražio da objave te podatke. A vest nije kuriozitet, i interesantna je baš zato što nije.

"Organi javne vlasti", znači ne samo organi vlasti u užem smislu, nego i državna preduzeća i javne ustanove, su protiv rešenja kojima sam im naložio da javnosti stave na raspolaganje razne informacije,

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko godina, slovenački Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, pozivajući se na princip srazmernosti, zabranio je slovenačkoj filijali jedne strane banke da vrši obradu odnosno iznošenje iz zemlje određenih podataka o ličnosti. Ilustracije radi citiraću deo obrazloženja te odluke: „Poverenik je upozorio banku da je nameravana obrada i iznošenje iz zemlje jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) u svrhu procesiranja platnih i kreditnih kartica (predaju istih kompaniji u SAD koja za račun banke procesira platne i kreditne

Autor: Rodoljub Šabić

Slučaj ZC „Studenica" je, bar što se tiče nadležnosti Poverenika za informacije, okončan. Posle mučnog „natezanja" koje je podrazumevalo i moju komunikaciju sa ministrom, premijerom i Ombudsmanom, nalog Poverenika je izvršen i porodica A. P., tragično preminule pod nerasvetljenim okolnostima, konačno je dobila kopije njenih medicinskih dokumenata, pre desetak dana.
Međutim, naknadno sam, praktično ex private, došao u posed jednog „zanimljivog" dokumenta. Voleo bih da proverim da li delimo zajedničke stavove o istom, pa ću veći deo sadržine

Autor: Rodoljub Šabić

Problem „nestalih beba" nedavno je ponovno aktuelizovan vešću da će u Skupštini Srbije biti formirana radna grupa radi pripreme zakona koji treba da obezbedi pretpostavke za rešavanje otvorenih pitanja u vezi sa istim. Najavljujući formiranje te radne grupe predsednica Skupštine je rekla da je neposredan povod za to bilo ukazivanje Poverenika za informacije na opravdano nezadovoljstvo značajnog broja roditelja. A ta, korektna, predsednicina opaska me podsetila na nešto što je verovatno najružnija stvar u poslu kojim se bavim - na česte „susrete"

Autor: Rodoljub Šabić

Potaknuti nedavnim monstruoznim zločinom u kome je silovana a potom i ubijena osmogodišnja devojčica, novinari jednog našeg dnevnog lista pokrenuli su akciju pod nazivom „Marijin zakon".

Ideja je bila da se utiče na vlast da se energičnije suprotstave rastućem seksualnom nasilju nad maloletnicima. Dobra ideja bez sumnje, nije slučajno da je naišla na javnu podršku mnogih. Sticajem okolnosti poseban akcenat je stavljen na ideju o uspostavljanju nekakvog javnog registra ljudi osuđivanih za seksualne prestupe, pogotovo nad maloletnicima.

Autor: Rodoljub Šabić

Od početka godine do danas na adresu Poverenika za informacije stiglo je 1.600 žalbi. Samo u poslednja dva meseca 500. To je veliki broj, koji je sam po sebi zabrinjavajući. A posebno je zabrinjavajuća činjenica da se značajan broj tih žalbi podnosi da bi se, tek uz intervenciju Poverenika, dobile informacije koje bi morale da budu dostupne, bez ikakvih problema. Informacije o budžetima i budžetskim rashodima, sistematizacijama i broju zaposlenih, platama, troškovima reprezentacije i sl. trebalo bi da budu uredno i ažurno objavljivane u informatorima

Autor: Rodoljub Šabić

Pročitam u novinama da je „Povereniku za informacije u nekoliko navrata od početka godine objašnjena procedura upisa u posebne biračke spiskove". I, što se retko dešava, budem zadovoljan zbog toga što jedan ministar, jer reč je o izjavi ministra za ljudska i manjinska prava, dezinformiše javnost. Izjava je potpuno neistinita, na moju sreću, jer da je tačna imao bih ozbiljnih razloga da se zabrinem za sopstvenu inteligenciju. Naime, procedura upisa u poseban birački spisak za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina uređena je zakonom potpuno

Autor: Rodoljub Šabić

Jednu našu sugrađanku, nedavno je, u jednom velikom šoping centru zadržalo privatno obezbeđenje tog centra. Zadržalo i držalo do dolaska policije. Razlog za zadržavanje - „posumnjali su da je ona želela da uđe u prostoriju na čijim vratima je stajala oznaka da je rezervisana samo za službena lica". Dolazak policije, budući da „sumnja" nije potvrđena i nečim realnijim, za jedinu posledicu je imao njeno puštanje na slobodu iz faktičkog pritvora. Nakon toga ona se obratila Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

Autor: Rodoljub Šabić

A ako ne sada, kada...? Pod tim imenom je sinoć u Beogradu, u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije, Fondacije Hajnrih Bel i Fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“, počela Međunarodna konferencija o budućnosti prostora na kome se nalazio Koncentracioni logor na Sajmištu u Beogradu.

Pre 75 godina, uoči Drugog svetskog rata, na severnoj obali Save, a jedva nekoliko stotina metara od centra Beograda, podignuto je za te prilike savremeno i ambiciozno Sajmište. Trebalo je da posluži kao mesto održavanja velikog međunarodnog sajma uzoraka 1937. godine i tadašnji mladi i moderni beogradski arhitekti dobro su iskoristili šansu a rezultat je bio jedan, za te prilike, vrlo markantan kompleks koji je potvrđivao i želju i sposobnost za pridruživanje relevantnim tokovima svetske kulture i privrede.