Neki od vas su verovatno upoznati sa slučajem Elsevier - najveći izdavač naučnih časopisa. Sve je počelo jednim blogom poznatog matematičara Tim Gauersa (Tim Gowers) sa Kembridža. Onda se to pretvorilo u masovni bojkot - The Cost of Knowledge.  Onda je Elsevier reagovao pocetkom Februara sa porukom upućenoj naučnoj sredini, ali se čini da je to nedovoljno.

Nisam prisustvovala premijeri, niti sam dosada naisla na ozbiljnije kritike u stampi ali sudeci po reakcijama gledalaca bice ovo i vise od onog sto smo ocekivali:

"film je nestvaran...pozelela sam da sam tamo, zajedno sa svima njima na filmu...carobno"

"KOLIKO JE SAMO DIVAN FILM . . . AAAAHHHH"

 "Odgledala sam sinoc film na premijeri u Beogradu! Ochekivala sam mnogo...ali...dobila josh vishe:) Potpuno sam bez rechi...a u nekim trenucima filma sam ostajala i bez daha!"

"PO PRVI PUT MI JE U POTPUNOSTI JASNO STA ZNACI KAD NEKO SAM SEBE PREVAZIDJE!BRAVO DJOLE!"

(sa

Neki od blogera znaju da sam sredinom Aprila bio u Lisabonu te su sa pravom očekivali blog o mom doživljaju istog. Posle dužeg premišljanja šta da napišem o tom gradu, a što Tiago nije već predstavio na bolji način od mene, odlučio sam da uopšte ne pišem o Lisabonu već da pišem o Kaškaišu, gradu u Lisabonskoj regiji do koga možete stići vozom koji od Lisabonske stanice Cais do Sodre ide na svakih dvadesetak minuta.

Umesto da mnogo filozofiram o samom Kaškaišu predstavljam vam neke od njegovih stanovnika:

Dok, gde god da se okreneš na blogu, gosn. Karagaća priča o partizanima i nekakvim događajima od pre 70 godina, a jedino što osim toga možeš da pročitaš jesu kojekakvi tekstovi o Kosovu (ili Draganu Struji Hadži-Antiću, koji je majka svih uspeha), naš parlament je odlučio da apsolutno iskulira septembar kao radni mesec.

Međutim, još možda interesantnije od neradničkog parlamenta jeste to što među predlozima zakona u skupštinskoj proceduri nema nešto previše unutrašnjih zakona (da se tako izrazim), uglavnom se radi o potvrđivanju raznoraznih međunarodnih ugovora. Tome uzrok može biti ili u tome što smo već usvojili sve što je na ovom svetu trebalo usvojiti ili što neko kasni s upućivanjem novih propisa u proceduru.

gost autor: gedza.73

U policijskoj akciji su uhapšeni, kako čovek da ih nazove ljudima, ne može ni zločincima i za njih čovek može da pronađe mrvu samilosti saosećanja, monstrumi je opet preblaga reč, čudovišta koja su prodavala i kupovala snimke i slike dečje pornografije.

Eeej, dece. Ne može tu čovek da nađe opravdanje, samo osudu. Ja sam toliko bio potresen dok sam čitao, a zatim napisao komentar kod Nikolića, da nisam ni stigao do dela da su ti ljudi u Srbiji osuđeni na kazne od oko godinu i po dana.

Čestitam Novaku Đokoviću na osvojenoj nagradi Laureus

Žene

Američki filmski institut ovaj film je proglasio najboljom komedijom svih vremena. Ono što se dešavalo tokom snimanja ništa manje nije zanimljivo.

1951. godine nemačka kinematografija izbacuje film "Fanfaren der liebe". Amerikancima se film dopada, dodaju malo pucnjave i svet 1959. godine dobija komediju "Neki to vole vruće". Za ulogu Šugar režiser Bili Vajldler je želeo da angažuje glumicu Mici Gejnor, poznatu po mjuziklima i odličnom pevanju. Međutim, studio je želeo da ulogu dobije Merilin Monro. Režiser i poznata glumica su vodili pravi mali rat za vreme

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene

Obećala sam prijateljici da ćemo prije puta u Evropu ručati s njenim tatom. Dogovorili smo ručak u gradu. Restoran u kojem je čekala rezervacija nije bio od onih koji bi se našli na mojoj VIP listi, ali preživjet ćemo. Tata je stariji…slabije čuje, pa da se ne nadglasavamo s muzikom.

Nekim čudom sam stigla na vrijeme, no ne i dovoljno rano. Sijedi gospodin u odijelu je već pijuckao bijelo vino. Sjedam za stol, prijateljica kasni – iskusni tata kaže "redovito oko pola sata".
- dok čekamo, bacite pogled prvo na lijevu stranu menija. (strana sa

     Najlepša stvar u školi su đaci.
     Bivši đaci.
     Isti oni koji su vas dovodili do ludila i na ivicu suza dok ste im predavali.
     Slično kao sa svim velikim ljubavima:)

   Kiša zna da natera čovek da se uvuče u sebe. Dok nemilosrdno pada, pokazujući svoje moći i potrebu za padanjem, sa njom pada i čovek ili se rastapa iznutra ne dozvoljavajući da negde probije, prokapa. Pad može da znači i podizanje. Kiša zna da izazove setnost, ali i radost, zna da pomeša  jedno sa drugim, što bi moglo da se razume kao rastočenost trenutka. Da li je neophodno da se shvati zašto kiša pada baš onda kada nama ne odgovara, kada nam je stalo do sunca ili to priroda čini u dogovoru zaobilazeći čoveka. Kiša je uglavnom dobročiniteljska, nadoknađuje rezerve vode, pomaže rastinju da izdžiklja, da se održi ta namera, da se čovek održi, da ne bude usamljen. Apsurd!?

    Nema ništa lepše od stepeništa. Ideš deset stepenika, zatim blaga krivina, pa dođe odmorište. Građevinari i investitori su na sve računali, za zgradu od četiri sprata plus potkrovlje, jedino nisu imali na umu da će neko stan koristiti duži period, faktor „komšija„ i da će stanaru značajan deo života proteći penjući se do stana, u mir od svakodnevne gungule. Već 24 godine prelazim 90 stepenika u jednom pravcu, onda možete misliti na kom spratu živim, i pored odmorišta, trenutke predaha upriličavaju mi komšije iako mi nije do odmaranja.

    I jedna reč je dovoljna da uteši, smiri, odagna teskobu, izazove osmeh, reši sve probleme u određenom trenutku, da približi…Kada je sin otišao u vojsku i pored toga što smo se svaki dan čuli telefonski, osećao sam potrebu da mu pišem, kažem ono što nisam. Nisam mu slao pisma, čuvao sam ih u svom mejlu, razmišljajući u to vreme da se registrujem na blog B92, ali nisam imao hrabrosti. Pribojavao sam se, kao i sada, da će svakodnevna trućanja, iznošenja intime biti pogrešno protumačeni. Sada imam više smelosti. Ne zamerite što neka nasumice izabrana pisma, želim da podelima sa vama.