Autor: Rodoljub Šabić

Juče sam opet pisao ministru zdravlja. Još jednom na jednu „staru" temu - da bih upozorio na neophodnost i hitnost donošenja podzakonskih akata predviđenih Zakonom o transplantaciji organa.
Nesporno je da je doniranje organa sa humanog aspekta izuzetno vredan fenomen. Zato je svaka aktivnost usmerena na njegovu promociju, odnosno s njim u vezi važna aktivnost. S razlogom je, dakle, predmet brojnih promotivnih kampanja koje, opravdano, angažuju rad mnogih ljudi i odgovarajuća finansijska sredstva. Ali baš zato je neprihvatljivo da „druga strana medalje" bude pravna neuređenost i neusklađenost sa zakonom, dakle nešto što može biti, zapravo jeste, izvor ozbiljnih rizika masovne povrede osnovnih ljudskih prava.

Autor: Rodoljub Šabić

Jučerašnje pojavljivanje na You Tube-u snimka sa bezbednosne kamere postavljene u tramvaju na kome se vidi grupa mladića koja se ponaša vandalski i kida „famozni“ validator privuklo je dosta pažnje i komentara.

Većina komentara odnosila se na sadržinu snimka i, sasvim očekivano, svodila na osudu, kao što rekoh, nesumnjivo vandalskog ponašanja aktera snimka. Manji broj komentara se odnosio na sam fakt pojavljivanja snimka na internetu, podsetio je na to da se neka „pitanja“ u vezi sa video nadzorom (pre)dugo i neodgovorno „guraju pod tepih“.

S tim u vezi, moramo se podsetiti da nemamo baš nikakav zakon koji uređuje oblast video nadzora.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan stigne mi e-mail pod neobičnim, zanimljivim „nazivom" - u subject-u je pisalo „Inicijativa Boston". Poslala ga je grupa naših sugrađana iz dijaspore, iz SAD-a, Bostona naravno, po svoj prilici na veći broj „relevantnih" adresa u Srbiji.
Predmet inicijative je u vezi sa ovih dana hiper aktivnom temom - predstojećim izborima koji se, kao što verovatno znate, održavaju i na određenom broju mesta u dijaspori.
Upravo o tome se radi. Tu mogućnost su na prethodnim izborima koristili i podnosioci „Inicijative Boston". O tome i pišu i sa ogorčenjem se sećaju da je glasanje njih 80 kontrolisalo čak 18 predstavnika različitih političkih stranaka, koji su toga radi doputovali iz više hiljada kilometara udaljene domovine. „Bostonci" su, pretpostavljajući iznose koji su potrošeni za putne troškove i dnevnice, bili doslovno šokirani, posebno, imajući u vidu, da se u nekim slučajevima „kontrola izbora" svodila na turistički obilazak grada ili celodnevni šoping.

Autor: Rodoljub Šabić

U petak zateknem u poštanskom sandučetu obaveštenje o „neuspelom" pokušaju uručenja preporučene pošiljke. Poštar je navodno pokušao da je uruči, pa me pošto „nije uspeo" obaveštava da sam mogu da podignem pošiljku, u pošti, u narednih pet dana. Ceo dan je neko bio u stanu, poštara je verovatno mrzelo da se penje po spratovima, bilo mu je jednostavnije da svoj posao završi u prizemlju i prepusti ga meni. Ali, ništa strašno, pošta nije daleko, nije problem da sam odem po pošiljku.
U ponedeljak ujutru to i uradim. Postojim malo u podužem redu, na kraju dobijem pošiljku. Pošiljalac - Uprava javnih prihoda grada Beograda.

Početkom devedesetih godina prošlog veka Mađarska je prva u Istočnoj Evropi širom otvorila svoja vrata stranom kapitalu u svim oblastima privređivanja, što su prve iskoristile filmadžije, koje danas pakuju kofere.

Светска финансијска криза закуцала је и на врата једине

У посети мало познатој етничкој заједници у Мађарској

Говоре или су говорили српски, хрватски и мађарски, а нису ни Срби, ни Хрвати, ни Мађари. Иако их и једни, и други, и трећи понекад својатају, они су , како сами кажу, ипак „нешто између". На питање шта то заправо значи, становници Тукуље, малог

O kako li me je iznervirao jucerasnji tekst Teofila Pancica na Pescanikovom sajtu...

Nisu tu u pitanju njegovi dubiozni stavovi ili zivopisni stil pisanja, radi se o potpunom potcenjivanju, cak zanemarivanju, citoceve inteligencije i njegove sposobnosti pamcenja. Zrtvujuci sav svoj integritet (ako ga Pancic ima, ako ga je ikada imao) Pancic, samo da bi jos malo popljuvao po NSPM-u, pokojnom Patrijarhu Pavlu i pokojnom Miloradu Pavicu, dovodi citaoca u zabludu da NSPM vodi neku kampanju protiv trojice autora saradnika Pescanika - Teofilu Pancicu, Svetislavu Basari i Ljubomiru Zivkovu. U ovom tekstu Pancic svoju tiradu pocinje sledecim recima:

OK, OK, znam da je naslov odvratni izraubovani kliše. Međutim, nekad i klišei savršeno odgovaraju situaciji. Mislim da je to tako u ovom slučaju.

Sačekao sam 48 sata da vidim da li će nam se nebo sručiti na glavu. Nije, pa ko velim 'ajde da napišem koju o (zaista, ne pišem taj pridev olako) istorijskom meču odigranom u subotu 6. septembra 2008. u Jerevanu, Jermenija, u sklopu kvalifikacija za svetsko prvensto u fudbalu 2010. Jermenija-Turska (0:2). No, kao što (nadam se) taj kliše-naslov nagoveštava ovo je sve samo ne tekst o fudbalu.

Istorija Prvog maja u Turskoj je prilično napaćena. Prva proslava Prvog maja je održana, u tada Osmanskom carstvu, 1905. u Izmiru. Druga u Skopju (sada Makedonija) 1909. Tek godinu dana kasnije (1910) je Prvi maj prvi put obeležen u Istanbulu.

Zadovoljstvo mi je ugostiti st.jepana.

Teze nabačene povodom neobjavljene ankete o kiču iz 2007.

1.

Kič najčešće nastaje kao posledica odluke stvaraoca da iznedri nesto umetničko.

To je kič odluka koja teško da će rezultovati ičim umetničkim, naprosto zato što umetnost niti umetniku veruje, niti za odluke umetnika haje. Desi se samo onda kad prosto ne može da se ne desi.

Stoga mi je uvek bila sumnjiva priča o mukama umetnika pred belim platnom ili nad listom belog papira. Kao, mora on

U današnjem članku Roberta Fiska, koji se logično odnosi na jučerašnje događaje, on fiksira prelomni momenat na popodne 30. januara, kada je Mubarak naredio Trećoj armiji da pregazi tenkovima demonstrante na Tahrir trgu (pažljivi gledaoci Al Džazire se mogu setiti da su tog dana na tenkove montirani oni buldozerski dodaci, koji su veoma zloslutno izgledali). Oficiri su odbili poslušnost.

Vlast se nikad zapravo nije valjala ulicama Kaira (mada ne treba podcenjivati niti zaboraviti demonstracije u svim gradovima Egipta), iako nije bilo jasno u čijim je rukama u poslednje dve nedelje. Sada se nazire da je bila u armijskim.

Vrlo kratkim saopštenjem, sada možemo reći već bivši, potpredsednik Omar Sulejman je objavio da je Hosni Muhamed Mubarak gotov, te da je vlast ostavio Visokom savetu oružanih snaga. Hmm, upravo ono što je El Baradej prizivao juče posle tog istorijskog Mubarakovog "netju". (Neko je tada tvitovao pitanje koliko puta je Nikson rekao da nikad neće podneti ostavku).

Evo nas tamo gde nam je i mesto.

Konačno imamo TIM.

napravio ga je i vodi ga

trener Dušan Ivković.

Igrači:

4 Bojan Popović

5 Milenko Tepić

6 Miloš Teodosić

7 Ivan Paunić

8 Nemanja Bjelica

9 Stefan Marković

10 Uroš Tripković

11 Miroslav Raduljica

12 Nenad Krstić (kapiten)

13 Kosta Perović

14 Novica Veličković

15 Milan Mačvan

VikendVesti :D

Svet:

- Čitam po netu:

Dirljive fotografije jedinstva hrišćana i muslimana u vreme egipatskog haosa obišle su svet. Na njima se vidi kako hrišćanski demonstranti, držeći se za ruke, štite muslimane u vreme molitve na ulici.

Kad ljudi ne znaju koje bi im mogle biti zajedničke teme za razgovor, a ne ćuti im se, oni počnu sa "lepo vreme" ili (u nekim delovima Šumadije)  "alupeklomajkemuga", pa otuda i naslov, eto, da prekinem tišinu :P

Nešto kao dnevnik/utisak nedelje, štatijaznam (mada je glavni utisak uvek nešto lično/privatno :)):

Vreme

Lepo, sunčano, malčice oblačno, pravo prolećno, baš za Uskrs i prvomajske praznike :) 

           Pošto sam od jedne blogerke posle  svog prvog teksta dobio epitet "kontroverzan, hajde da probam da to potvrdim.

          Za žene ne znam, ali muškarci definitivno imaju problem kad treba da se priča o nečem fundamentalnom.O fudbalu, o pivu, o ženama, naravno i vojsci, svi su spremni da vode duge i za žene, a naročito devojke i supruge, u najmanju ruku nenormalno duge rasprave. Šta se događa kad neki izrod proba da nametne temu koja se tiče kontracepcije, tehnike vođenja ljubavi, dužine vođenja ljubavi, ili bilo čega što malo dublje zalazi