Pre nešto više od dve godine moju sestru je na povratku sa lokalnog jezera ustopirao komšija. Leto je bilo, vruće popodne. Oboje su, svako sa svojim prijateljima, proveli opušten dan. Povezla ga je, bez dvoumljenja. Znalo se da je .. onako.. bio je malo na odeljenju psihijatrije, ali već dugo se činilo da je sve manje više u redu. Sutradan je pozvana na razgovor u policiju.

Vraćam se juče kući. Na Zelenom vencu naroda k'o na Gazimestanu  daleko bilo.. Raspoloženje veselo. Autobusa nema. Gladna sam. Studenti blokirali Brankov most.. studenti ispred Vlade..  Kod kuće me čeka malo dete. Nema autobusa ni u perspektivi. Burek iz roze pekare za 3N će  biti gomila kora i prohlađene masti.

Naizgled nema puno sličosti između sudbine ove dvojice košarkaša. Igrali su za suprotne strane večitih. Živeli različite živote, stradali na različite načine, razlikovali se po temperamentu. Nisu bili slični ni kao igrači. Kad je jedan nesrećno okončao karijeru, drugi je započeo. Jedan je bio deo vesele i šarene slike osamdesetih, drugi je sijao u mraku devedesetih.

Sve češće razgovaram sama sa sobom, svađam se sa imaginarnim sagovornicima sa kojima (na sreću verovatno)  nemam prilike da se sretem. U tim razgovorima ponekadmi se oči napune suzama, iz besa ili od tuge, što je sve tako kako je i što nema odgovora, ni rešenja. Vadim se na vetar, hladno vreme, upala mi kosa... Pitanje je vremena kada će ljudi na ulici početi da me posmatraju ispod oka i da me možda isprate komentarom: Šteta, mlada žena, a ...

...svakog dana jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka u Srbiji.

... njih 60 odsto ima sreću da se izleči.

Kako je lako biti moralna gromada iz udobne blogerske fotelje i pljuvati ekran dok boje  postanu neprepoznatljive… divno nešto. Ali, šta ćemo mi, obični koji nismo dobacili do moralne superiornosti mnogocitiranog (a nažalost slabo čitanog) mudrog profesora etike ili nekog ovdašnjeg društvenog radnika i kandidata za fukcije, stranačkog ili NVO portparola, prvosveštenika... Šta ćemo mi koji nismo sigurni ni u jednu stranu priče, preispitujemo i trudimo se da prozremo sadašnji trenutak?

                                                                                          ili jedna malo preko reda priča.

-A kanda bi se obradovao da dodju?

- Pa znate šta, bar bi se znao neki red.

Poslednjih nedelja i meseci na BLOGU B92 pojavila se serija tekstova čiji je autor Dušica Popadić,  direktorka INCEST TRAUMA CENTRA  .

Krajnje neobični tekstovi. Više liče na oglase koji bi trebalo da privuku pažnju ljudi, žrtava seksualnog nasilja i naravno, donatora.

Tekstovi Dušice Popadić su imali sledeće naslove:

VIZIJA NAŠE BUDUĆNOSTI - ZNANJEM PROTIV SEKSUALNOG NASILJA

DOSIJE ITC

„PREKINIMO

Ноћас је преминуо Тед Кенеди - један од последњих лавова Сената, глава најпознатије политичке династије Сједињених држава, сенатор са 40 година дугим стажом.

Не треба два пута да се понавља презиме породице која је обележила политички живот Америке у 20. веку.

Vest o potpisivanju SSP (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - pdf teksta za "download") između Srbije i EU obišla je 29.04. evropsku i domaću javnost kao iznenađujuća za mnoge, a za većinu - kao pozitivna, dobra vest, kao vest o početku pridruženog članstva Srbije u EU.

Jer to SSP donosi - status pridruženog članstva. Sledeće je - članstvo u EU.

Razgovarali smo o SSP (SAA) u januaru u tekstu "Diskretan šarm jednog sporazuma" i na taj razgovor se pozivam želeći da ga nastavimo razmenom informacija o tome - ŠTA ustvari potpis znači, kakva je korist od SSP, kada će početi da se primenjuje, kakva je procedura, kakve sve posledice proizilaze po sve nas iz pečata na jedan od najvažnijih Ugovora koje je Srbija decenijama unatrag - potpisala?

Šta dobija Srbija:

1. status pridružene članice

2. dvostrane obaveze EU - Srbija

3. zajedničke organe EU - Srbija

* - kao u "Ribanje i ribarsko prigovaranje", naslova fine knjige Petra Hektorovića iz 1568. (objavljene, naravno u Veneciji) u kojoj pripovedač sa još dva ribara tri dana čamcem ribari i obilazi ostrvlje Hvar, Brač i Šoltu i razgovara, peva, sluša, ćuti, zapisuje, ... uživa, ostavljajući nam knjigu punu dvanaesteraca koje je jako teško "ugurati" u bilo kakvu poznatu "kjniževnu formu", a tako je, otprilike i sa strategijama, i nauka i umetnost su i dovoljno su retke da bi ponekad izgledale kao pravo čudo i dovoljno smo im skloni da bi trebalo da budu česte i znanje o njima je dovoljno dugo među nama, pa zato mislim da zaslužuju malko razgovaranja -

Strategije, strateško mišljenje, strateški prilaz temama, problemima, planovima i ostvarenjima ciljeva poznate su ljudima otkad je i ljudi, a opet - izgledaju ponekad i vrlo tajnovito, magično, izgledaju kao kakvo "posebno znanje" davano samo odabranima.

Često se kod ljudi, zato što su im nepoznate nečije tuđe strategije javlja jedan oblik "magičnog mišljenja" koje svoje sopstveno neznanje o nečijim strategijama "upakuje" u "teorije zavera" (koje su inače vrlo prijemčive, slatke i lake za poverovati, što ljudi, mahom i - čine).

Poreklo reči "strategija" objašnjava se spajanjem dveju reči - stratos, što znači "vojska" i ago, što znači voditi, upućivati, kretati se.

«Gej parada mora da se održi isto kao što je i Prozor morao da padne. Po naređenju vrhovne komande. Tako da ovih dana, pred predstojeću gej paradu u Beogradu, cela priča dobija metaforične obrise lakmus papira, koji će odrediti ne samo kiselost ove sredine spram promovisanja najvažnijeg društvenog i kulturnog koncepta Velikog Brata nego i stepen naše kolektivne zavisnosti od naređenja sa Vrha. Nemojmo da se zanosimo. Naređenje je naređenje, pa je svako političko opiranje na tu temu samo bacanje prašine u oči domaćoj javnosti.»

Kad sam se vratio s Visa pomislio sam da bih specijalizirao dečiju hirurgiju, pa sam jedno vreme, nekih 6 meseci, volontirao u Tiršovoj. Sećam se jednog događaja iz ambulante.

Brat Malagrida je u prestonici dočekan s ogromnom pompom. Dolazio je na poziv kraljice majke i mogao je da pretpostavi da će neko izaći pred njega, ali nikako nije očekivao da ga u luci čeka ovolika svita. Bulumenta neprilična dočeku jednog skromnog jezuite. "Grešnici" mislio je. Izmrcvarenom od prelaska okeana suočavanje s Lisabonom palo mu je veoma teško.

Biranim rečima su mu poželeli dobrodošlicu, iz ruku su mu