Oduvek sam smatrala da je automobil sredstvo koje sluzi da se dodje iz tacke A u tacku B. Vrednost mu sa godinama opada. Priznajem, volim sam cin voznje (uz muziku). Imam svoje male fantazije: da sam Francesco da Mosto vozila bih retro crveni alfa romeo kabriolet, da sam Hank Moody vozila bih crni razdrndani porsch, da me nije briga za zivotnu sredinu vozila bih teget jaguar x sa bez sedistima... Ovako, do skoro sam prkosila klasnim zakonima svoga sela Bowdona vozeci najmanji auto u kraju. Prve komsije, Mercedes-Bentzovi (tata vozi CDI, mama vozi

Opet dezurstvo. U nedostatku vecih izazova preturam po nekoj zaostaloj literaturi koja nije bila visoko na listi mojih prioriteta. Nalazim mali, sentimentalni biser dragog profesora koji je pod pseudonimom Hotspur pisao tople, ljudske tekstove za Endocrinologist.

Nadam se da ce i neko od Vas naci u njima nesto za sebe.

http://www.endocrinology.org/endocrinologist/085/085.pdf#page=17

Osecaj za meru je vrlo individualan. Proslonedeljni incident na radiu BBC2, kad su Jonathan Ross i Russell Brand zvali Andrew Sachsa, komentarisuci kako vecina deda ima slike svojih unuka na ljuljasci, i pitali se da li je uzivao u svojoj unuci na ljuljasci, je skandalizovao najvise onaj profil ljudi koji cita Daily Mail. Ja ne shvatam sto je to sad odjednom drugacije u odnosu na epizodu kad je JR pitao Davida

Da državni aparat treba da bude manji i jeftiniji, treba. To se slažu i oni koji su na vlasti i oni koji bi da ih zamene. Jedni zbog toga najavljuju rekonstrukciju vlade dok drugi pričaju o smanjenju broja mesta u parlamentu. Po svoj prilici, rekonstrukcija je najverovatnija i to relativno skoro. Nisam siguran da prepoznajem metode uštede u najavljenoj rekonstrukciji. Manji broj ministara i nikakve suštinske promene u upravi? Jedan hrvatski kolega je prošle nedelje gostujući u noćnom dnevniku HRT rekao da je najavljena rekonstrukcija hrvatske vlade „samo kozmetička promena" zbog toga što je ostala samo još jedna godina mandata i premalo vremena da se bilo kakva promena oseti. I naša vlada ima nešto više od godinu dana mandata. A ima i onih ministara, ne baš popularnih kod glasača, kojih se treba osloboditi.

Ne znam zbog čega, ali Srbija me veoma često podseti na pacijenta čiji lekari izmišljaju sve više i više „kreativnih" rešenja kako bi ga održali u životu. Postoje dve škole tih lekara, i uglavnom se predstavljaju kao vlast u Srbiji. Prva grupa se zalaže za lečenje po principu „klin se klinom izbija", a ako taj metod ne radi uzimaju veće klinove. Druga grupa smatra da se maskiranjem posledica omogućava pacijentu još neko vreme u zabludi da će biti izlečen.

Eto dogodilo se i to. Vlada Srbije je i "zvanično" imenovala šefa tima za pregovore sa Prištinom. Ma kako sve to izgledalo danas, krajem januara 2011. godine, nešto se ipak pomera u tom odnosu. Mislim na odnos establišmenta u Beogradu i Prištini. Oni koji žive na Kosovu teško da to mogu osetiti. Naravno, Beograd smatra da je u prednosti, kao i Priština. Lingvističko-terminološke rasprave o tome da li se radi o "pregovorima" ili "razgovorima", da li su učesnici Beograd i Priština ili Kosovo i Srbija ili, pak, Srbi i Albanci, sva je prilika da će okupirati medije i političare u narednim nedeljama, možda i mesecima. Deluje kao da niko nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim problemima. Onim koji muče ljude koji žive na pomenutoj teritoriji, severu i ostalim delovima Kosova.

Sretoh pre neki dan u troli drugara iz „onih" dana. Posle kratkog „pitanja" o porodicama počeli smo da „bistrimo" politiku. Ja sam kao neki novinar te se bavim politikom, a on je savetnik jednog "opozicionog" političara. Kao i svaki politički savetnik potpuno se slaže sa činjenicom da su sve političke partije iste, osim njegove, naravno. Na njegovu žalost izuzetka nema. Meni nekako dođe sve ravno. Isti su. Ekipa iz iste kafane.

Raspisalo izbore. Eto, kažu, kad im je vreme. I počinje ono što se naziva kampanjom. Razlikuje se od onog pre toga i posle izbora samo po tome što se tako zove. Ima još nekih detalja ali za ovih dvadeset godina i nekoliko meseci videli smo ih sve. Opozicija će prvenstveno dokazivati da su oni drugi gori, vlast takođe a zajedničko će im biti da niko nije na vlasti. Retki su primeri kada je vlast potpuno preuzimala odgovornost za stanje u zemlji i retko kada je opozicija najavljivala šta će da radi*. I u medijima , kažu bez veze sa izborima, će se pojavljivati priče kako država nije uradila ovo ili radi ono. I, interesantna je teorija zlih jezika, sve te priče, naročito negativne plasiraju ili zataškavaju pojedinci iz vlasti kako bi opanjkali konkurente iz stranke ili koalicije.

Ako zanemarimo tehnološke analfabete, i vrapci na grani znaju šta je to 3G. Malo manje ljudi zna čemu bi to trebalo da služi a jako malo ljudi zna za šta se UMTS (ili W-CDMA uopšte), u stvari, koristi. Naime, za ovih četiri do pet godina ekonomske eksploatacije 3G tehnologije u Evropi, ispostavilo se da postoje samo dva načina za pravljenje para na osnovu UMTS-a.

Prvi način je banalan--već u početku se ispostavilo da je prenos glasa preko UMTS mreže u stvari jeftiniji nego preko GSM mreža. Na osnovu toga, i teških

Celtel,  pan-afrički mobilni operater juče objavio da je ukinuo roaming u svojim mrežama u ukupno dvanaest afričkih zemalja. Ništa trte-mrte, pa dok je turistička sezona, pa "nema roaming samo ima fiksna tarifa za spajanje" itd. Proverio sam, stvarno - nema roaminga, ljudi kad odu u susednu zemlju (ili malo dalje), ostanu na Celtelovoj mreži i zovu lokalno za lokalne tarife. Dolazni pozivi, naravno, besplatni. Ne znam tačno kako funkcioniše interkonekcija sa ostalim mrežama, mada mislim da ni to ne bi trebalo da bude problem, zato što Celtel u

Dragi moji blogeri,

Rastacemo se na neko vreme,ne nije strajk(Vasovic) niti neki drugi razlozi (D.Nedeljkovic),vec to sto je mene vaspitalo da ako radim za jedno firmu,onda joj u potpunosti pripadam.Secate se,dosao sam medju vas kad sam se razveo od  predhodne ,a sad odlazim jer sam sam se vezao za  novu.Ne bi bilo korektno da radim u jednom mediju,a ovde koristim prostor koji pripada drugom mediju- B92. Prijalo mi je malo da ne radim.U medjuvremenu bilo je mnogo prica,traceva,novinskih natpisa,po njima sam bio priman,pa nisam,nudilo mi se mnogo i nista.Jedino sto sam znao,sto veci

When I wrote a blog about Serbian victory last year and rightly predicted the outcome, many people in the 'Wild West' contacted me in order to learn more about some trivial, semi-trivial and even some important facts. I was also asked to write an article for mainly British readership. Thus I am getting ready this year for the 'PART DEUX'. Hence the blog in English.

. . . . Neko je odavno rekao da mnoge stvari neće ostati nikada zabeležene i niko ih neće upamtiti ako iz istorije ne pređu u umetnost. Tako je i danas. Niko ne može bolje od nas da poznaje vreme u kome živimo. Ko može bolje da poznaje pojedinosti o istorijskim događajima od nas koji smo svedoci, učesnici, a i žrtve, vremena u kojem živimo?

поштовани читаоци задовољство ми је данас претставити Вам на насловној страни блога Б92

подпалубљем нашег блога

госн Слоба мош' се нађе

(кои своје приче смишља

у кокпиту . . . личне лађе)

тек када се пред неким мојим саставом читалац запита шта то писац није хтео да каже знаћу да сам успео ( г. С.Радоњић)

буди ме узнемирена пруга светлости размакнутих шалукатри. у мислима заостатак сна где сортирам и требим текстове за књигу у настајању. речит сам и о ситницама умем надуго да приповедам јер и ја, као и свако од Вас, вуче са собом приче које време обликује па на крају дођу на исто стварне и измишљене и само се треба присетити савета, негде прочитаног, да писатељу није потребна машта него само сећање.