Mali susreti bez velike važnosti

Sretoh pre neki dan u troli drugara iz „onih" dana. Posle kratkog „pitanja" o porodicama počeli smo da „bistrimo" politiku. Ja sam kao neki novinar te se bavim politikom, a on je savetnik jednog "opozicionog" političara. Kao i svaki politički savetnik potpuno se slaže sa činjenicom da su sve političke partije iste, osim njegove, naravno. Na njegovu žalost izuzetka nema. Meni nekako dođe sve ravno. Isti su. Ekipa iz iste kafane.

Demokratska stranka se približila radikalima, radikali su jednostavnom deobom stvorili jednu istiju sa demokratama, DSS je istiji i od radikala „postšešeljevaca" i DS, SPS se nije mnogo promenio, ostali su se pridružili njima. LDP je imao pokušaj odvajanja, ideološkog, ali shvatanje real politike ih je ponovo vratilo ideološkoj matrici vladajućoj u DS. G17 je ista kao svi ostali samo što je „idejno poštenija" i savim dobro zna da poziciju u onome što se zove državna uprava. 126 poslanika  i uvaliti makar jednog među njih. I ne krije to.

Vladajuća ideologija je osim pomenutih 126 poslanika, koje se među vernicima smatra najjačim argumentom, oslonjena i na „istraživanja agencija".Argument za post i predizborne rasprave. Poruka je često "vidi koliko nas je". 

Koja kao i statistika i bikini pokazuju dosta ali sakrivaju još više. Ko je imao priliku da bude anketiran ili da radi ankete zna kako to ide.

Ključne teme oko kojih su sve stranke saglasne:

- Država pod upravom stranaka treba da bude najjača snaga na teritoriji Srbije. Ukoliko bilo kakav građanski interes preti da ugrozi dominaciju političara ignori še se u najboljem slučaju.

- Ekonomija mora biti kontrolisana a nosioci kapitala moraju biti u simbiozi sa političarima.

- Nije bitno koja je stranka na vlasti samo dok se interes i privilegije političarske klase ne ugrožavaju

- Građani i njihova imovina su najjači finansijski resurs političarske države.

- Sve teme se mogu kristiti kao igra (ako već nema hleba)

Na pitanja kada će država priznati da je dužna, do kada će se porezi povećavati i slično odgovara se pregovorima o Kosovu, datumu izbora, reizboru sudija, blanko ostavkama....

Nekako se sve kreće ka onoj tački u kojoj će se ovaj političarski sistem koji vlada da se uruši , kao onomad u Italiji kada su sve do tada postojeće partije nestale i stvorile se nove.

Drastična razlika je u tome što je Italija bila prilično ekonomski i socijalno stabilna pa su političke strasti ostale političke. U Srbiji nema ekonomije, nema uređene socijalne situacije. Nisam siguran da će strasti u Srbiji biti političke ili samo političke.