благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

 

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

 

Koliko god sitkomi nekima možda delovali trivijalno, puni stereotipnih likova i tema, površnih prikaza svih mogućih slojeva urbanog i ruralnog stanovništva, kao i plitkih i predvidljivih poruka, mnogi su odavno uvideli da bi ih trebalo shvatiti krajnje ozbiljno. Kako zbog prilično složenih političkih, ideoloških ili društvenih poruka koje se njima prenose, tako i u smislu formiranja nekakvog globalnog kolektivnog pamćenja, možda čak i više nego bilo koji drugi medij. Jer, popularna kultura je odavno postala glavni prenosnik ideja, po nekima i više nego što su to danas formalno obrazovanje ili umetnost. A opet, televizija je kraljica popularne kulture, uz sitkome kao nesporne kraljeve televizije.

Pre mesec dana i malo jače, rekla sam da ću se prijaviti da budem kontrolor na izborima.
To ću svakako uraditi u nekoj opciji, ali mi posle brojanja glasova sa referenduma i spoznaje da rezultati jako zavise od toga ko ih je brojao, palo na pamet da treba otići na neko biračko mesto koje baš nema ko redovno da pokrije. Doduše, takvih mesta ima previše a onih koji su spremni da potegnu put, verovatno ne baš dovoljno.
I tako mi pade na pamet da, ako bi se skupila solidna grupa ljudi koja se poznaje po nekom osnovu, to može biti i zanimljivo iskustvo. 

Nikada ranije nisam ovoliko nosio kapuljaču. Jesam tu i tamo, i to kada zima baš ''stegne'', pa onda nabijem kapu, preko nje kapuljaču od duksera, zatim na sve to i kapuljaču od jakne, razume se. Kape, uopšte, ne volim, mogu slobodno reći i da ih mrzim, zapravo, čak mi i nije toliko mrsko da je nataknem na glavu kada je baš hladno, ali ne volim da je vidim na drugima, nekako mi kretenski izgleda, a taj koji je nosi liči mi, prosto rečeno, na nekog tupoglavca. I sve one koje vidim da nose kapu, zovem zajedničkim imenom tupoglavci; što, naravno, treba da znači da sam i ja tu i tamo,

Danima već preko Interneta slušam nekoliko novih radio stanica. Muzika mog vremena. Uglavnom buntovni, ljuti, smeli rok. Danas, negde pred podne, ošinu me pesma. "Almost Cut My Hair" - Krozbi, Stils, Neš i Jang.

 

Za mnoge nas "iz pedeset i neke" ovo je himna slobode i nepokora kojima smo bili nadahnuti sedamdesetih godina sada već prošlog veka. Drskost glasa, poruka mira, sklad i harmonija, ljuta gitara koja para vazduh - sve se sakupilo u tih 4 minuta i 31 sekund izuzetnog nadahnuća Dejvida Krozbija, potpomognutog svojim saborcima

Divlja gradnja, a onda kada se to razmnoži i divlji grad, nastaju u okviru koji se može kazivati kao narodna sirotinjska arhitektura.Odlikuje je jednostavnost. Prostih , svedenih na neophodno, skromnih, bez ukrasa formi, likovnosti sličnoj Misu ili Korbiju ili posle i nekim minimalistima. Nasuprot kraljevskim palatama nakićenih i punih ukrasa ili ovih čuda koje prezentuju Gospođa Hadid i ostali sa liste mega zvezda arhitekture.  

Ali nije to od juče, tako je kroz celu istoriju, od Praoca i njegove pećine ili nastrešnice do danas, uporno je taj način autentične gradnje bio paralelan svim stilovima koji su nastajali, menjali se i nestajali. Divlja gradnja je opstajala, trajala i podsećala da je arhitektura pre svega odgovor na realne potrebe ljudi na koje se odgovara u skladu sa mogućnostima, kulturnim, ekonmoskim i još po nekim.

 

Ko to tamo peva ...

Ovih dana je u prostorijama Poreske uprave održana manifestacija '' Izbor za pevača godine '' koja je na jednom mestu okupila najpoznatija imena domaće muzičke scene.Kao sponzor ovog takmičenja pojavila se država,a ovom prilikom nastup pevača je bio bez muzičke podloge...tako da neke nije pratio orkestar...već su došli u pratnji advokata...Žiri

Pravi je momenat za još jedan Ozi open blog. Taman smo došli do pred samu završnicu. Prvo ćemo noćas i sutra pre podne da gledamo mečeve 4. kola gornjeg dela žreba, pa odmah zatim idemo sa četvrtfinalima.

 

Kod devojaka večeras igraju Serena – Muguruza, Cibulkova – Azarenka (pobednice idu jedna na drugu u četvrtfinalu), te Kiz – Brengle (jedini par 4. kola u kome nijedna igračica nije nosilac) i Venus – Radvanska (pobednice idu jedna na drugu u četvrtfinalu. Druga dva četvrtfinala kod žena su Makarova – Halep i Bušar – Šarapova.

 

Kod momaka večeras igraju Đoković – Miler, Lopez – Raonić (pobednici idu jedan na drugog u četvrtfinalu), te Vavrinka – Garsija-Lopez i Ferer – Nišikori (pobednici idu jedan na drugog u četvrtfinalu). Druga dva četvrtfinala kod muških su Berdih – Nadal i Mari – Kirjos.

Povod za ovaj blog je anketa koju sprovodi jedno naše dete (znate ono kad se sa njenima družim od prvog osnovne), student psihologije.

Treba joj što veći uzorak i ono najvažnije, treba joj pod hitno. Mislim da je sutra u neko doba  ono  što bi moja baba rekla, dedlajn.

U anketi je reč o stvarima o kojima smo mi ovde često umeli da pričamo, pa ću je je kad završi sve, zamoliti da nam prezentuje rezultate. Nadam se da će prihvatiti.

 Dakle, evo linka za anketu 

 

Možda i ne postoji drugi način. Usisani smo toliko precizno da kolege oko mene nisu svesne u kakvom kurčevom sistemu radimo. Valjda velike korporacije tako funkcionišu. Stvorene da od prvog časa uvuku polu poraženog čoveka, predstave svoje čiste etisone, velike prozore i stolove od po tri metra od kojih je jedan uvek tvoj i od drugog čoveka te deli zid u visini glave, obojen u zeleno radi navodnog odmaranja očiju, a ti jadnik pomisliš kako su fini uslovi rada. Na kraju si kao spermić, isturene glave i vrata. Neko te izdrka – prsneš, najradije bi izvršio ritualno ubistvo

25. мај се најбоље славио у Северној Кореји, па код нас, југосоцијалиста, до неке тамо године. Северна Кореја је остала доследна, а ми смо издали. 

Црвени теписи и поњаве које се радосно вијоре, метузалем који више личи на корњачу са белом маршалском капом, умерена срећа ликова око њега, омладина која је месецима вежбала да би

 

 

Na proslavi jubileja Demokratske stranke, 25-godišnjici rada, trenutni predsednik Bojan Pajtić između ostalog je rekao: "Pravili smo greške dok smo bili na vlasti, koje smo skupo platili 2012. i 2014, možda i više nego što smo zaslužili."

Imam amandman na ovo. Ne zato što sam cepidlaka, već zato što sam ubeđen da je nemoguće ispraviti greške ako ne znaš koje su ili znaš, ali okrećeš glavu od njih. Naime, radi se o rezultatu koji je postigao DS na izborima 2012, a za koji Pajtić, ne jednom, tvrdi da je "loš" ili "katastrofalan". 

Dakle, da li je DS greške svoje vlasti skupo platio 2012. godine?

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)

листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

Присни односи. Присна братимљења... После, кад се у томе претера, буде оно, од играчке плачке.

Кажу, неке су државе пале у дужничко ропство према Кини, а да би се то могло десити и Србији. Чуди ме да тог детаља нема у дневнику РТС у пола осам. Србији се ово са дужничким братимљењима догодило (догађа) не само са Кином. Дуг нам је све већи. А куповна моћ све мања.

 

Daklem...

Vilinska saga je dobila svoju permanentnu adresu, tako da ljubitelji ne moraju više da jure nastavke po blogu. Anonimni je obećao i da će tu kačiti sve nastavke do kraja.Pred vikend. Svaki put kad četvrtak bude prelazio u petak, pa dok bude bilo nastavaka...

Za sve  ljubitelje, od sad pa nadalje:

http://vilinskasaga.site40.net/

 

 

Dobrodošli!