- beleška o razlozima, motivima i  nesavladivosti ljudske potrebe da negativno definišu druge i da se, često s nepodnošljivom lakoćom, rugaju drugačijima od sebe samih smatrajući da tako "ispadaju bolji", beleška o teoriji "prirodnosti" netrpeljivosti prema različitima i "neprirodnosti" regulacija, propisa i zakona koji ponašanje zasnovano na takvoj netrpeljivosti  zabranjuju -

Koliko rasprava nam treba da bismo razumeli da se u pravilima o poštovanju i uvažavanju drugačijih od nas samih radi o elementarnoj ljudskosti mnogo više nego o zakonima koji su tek nedavno (pre nekoliko decenija) doneti e da bi zabranili da se prema tim, drugačijim od nas po bilo kom osnovu, ophodimo i ponašamo ikako drugačije nego kao  prema ljudskim bićima?

Zašto se smatra prirodnim, impulsivnim i instinktivnim da ljude drugačije od nas tretiramo kao "manje važne", "nepoželjne", "nejednake s nama", kao neke koji samo zato što su različiti od nas moraju biti marginalizovani, "sklanjani od očiju", isključeni iz raznih društvenih aktivnosti od rođenja?

Zašto je potrebno zakonima propisati zabrane ponašanja zasnovanih na takvim predrasudama i dogovarati obrazovanje od najranjih uzrasta u nekom društvu da bi se takvom dogovorenom, propisima utvrđenom kulturom prema drugačijima omogućilo da budemo ono što za sebe, po prirodi stvari, smatramo da jesmo - ljudi?

Koliko poruga, verbalne agresije, bahatih postupaka raznih nas treba da prođe da bismo zaista, primetno i merljivo promenili svu tu kulturu netrpeljivosti koju branimo svojom "ljudskom prirodom", tradicijom i naučenim stereotipima tvrdoglavo "braneći neodbranjivo" jer smatramo svoje pravo na mržnju prema drugačijima - takođe ljudskim pravom? Da li je to pravo na mržnju i netrpeljivost stvarno - ljudsko pravo?

Vesele šezdesete i sedamdesete donele su lagodan život, pesmu i opuštanje širokih narodnih masa. Talas roka, koji se sasvim lako primio u tada naprednoj Jugoslaviji, nije zahvatio baš sve slojeve društva. Sećam se da je moja majka još tada sve dugokose rokere zvala "bitlusi" i jedva se mirila činjenicom da su njeni sinovi već u osnovnoj školi imali kose do ramena i ložili se na muziku koja nije baš prijala ušima naviknutim na dalapu i dvojnice. 

Narodna muzika, muzika širokih masa sklonih ćiriličnoj kulturi, do tada je prošla kroz tri glavne faze. Najduže su u sećanju naroda ostali guslarski deseterci. Za njima, sledile su "izvorne narodne pesme", koje su se takođe prenosile usmenim predanjem, uglavnom po prelima. Novi talas činile su starogradske pesme, koje su prve donele "gradski" šmek narodnoj pesmi, pod uticajem modernih vremena. Sve je to bilo nedovoljno da se tradicionalna narodska kultura odupre navali roka. Kao prirodan odgovor, posebno u vreme kada se sa sela masovno odlazilo u grad, noseći sa sobom specifičnu kulturu i običaje, pojavile su se novokomponovane narodne pesme.

I koje će biti atomska bomba bačena u pakao u svakom momentu kad bude trebalo.

Zamoljen sam nebrojeno puta da ove reči ovekovečim kao simbol srpskog junaštva u 21. veku.  Znam da malo kasnim, ali toliko je dobro da može proći i bajato.

Glavu dajem - Kosmet ne dajem!!!

Da li Srbija može postati bogata ako počne da ponavlja iskustva a ne preporuke bogatih? U čuvenoj knjizi Erika Reinerta: Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji, na dosta zanimljiv način se raksrinkavaju mnoge ekonomske dogme današnjice. Radi se o tezama (naučnim paradigmama) koja smo pounutrašnjili i kojima objašnjavamo svet oko nas a tiču se ekonomije. Stvar ne bi bila problematična da upravo na taj način ne pomažemo sebi da ostanemo zarobljeni u krugu siromaštva.

Dakle... Današnja antifa šetnja ("Šetnja za slobodu") je pokazala da Novim Sadom SVI mogu slobodno da prošetaju. I više od onih izmerenih 970 koraka i to centralnim ulicama grada. Nije moglo uže no od Miletićevog trga(Trg slobode), kroz Zmaj Jovinu, Dunavsku i Kejom žrtava racije. I sve to može uz policiju koja je bez hamera i na njima specijalaca sa fantomkama na glavi. Bez konjice i hiljade policajaca. I što je najvažnije – bez povređenih. A koliko sam čuo Novi Sad je već nekoliko godina grad koji nema načelnika policije.

Poslala sam juče demanti Kuriru. Nisu ga objavili u celosti, niti kako ih zakon obavezuje, nego samo deo - potpuno ga izmeštajući iz konteksta. Advokat mog oca takođe je poslao demanti. Nije objavljen. 

Narodna pesma kaže da se mora neki živ čovek zazidati u temelj, da bi temelj opstao. Inače dođe vila u pesmi i sve ti sruši. 

Jedino što su ovo temelji laži, pokvarenosti i tabloidne izopačenosti.

Matematika nije spremna za ovakve probleme – Pol Erdoš

Odužilo mi se čekanje proleća ovih dana, a neplanirano sam dobio par slobodnih popodneva od drugih obaveza, pa sam pomislio da bi bilo dobro  da doprinesem nešto  vremenu sporta i razonode ovde kod nas. Nemam vremena da se duže posvetim problemu koji dugujem onima koji prate milenijumske probleme

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

Skroz sam se polupala večeras i sad mi je drago što jesam. Trebali smo da idemo na super party, drugarica se porodila, veselje beskonačno, ali nisam skontala da je poziv stigao na drugi, zaboravljeni mobilni. Žmu - što bi rekla gradžanka Greganovič - ode na preferans u ulicu Bolmansku, a ja pored solo gajbe sela za kompjuter.
I baš kažem malopre kod Srdžana na blogu, toksinirala sam se blago i shvatila da mi treba dobra priča, muzika i đuskanje. Kako je to standardna definicija za žurku na svim poznatim svetskim jezicima, a na žurku nisam na vreme pozvala još koga,

I puno uspeha u 2019!

Gledam retko kilav Bečki Koncert, a BBC doček mi bio jedan od boljih, i kako staro-rokerski da ne bude takav, uz Madness i Joolsa Hollanda, pa se mislim šta li nam nevidljive "sile" poručuju na ovaj način - od oca Kanta i "Out of the crooked timber of humanity no straight thing was ever made" do obaška pogubljenog (celom svojom karijerom) dirigenta Christiana Thielemanna (đe njega nađoše, ne zna se šta mu je kilavije, od vojnog marša koji posustaje zbog magle, valjda, do uštrojenih vikinga tamo negde pri severnim morima, pa od brze pokle do polke koja nešto "isporučuje", a igračima niko nije navio sat pa ih nema u koncertu) ... i odjednom mi sine - nekad "demonskoj moći nemačkog drevnog panteizma" je konačno zabijen glogov kolac u srce, a Kristijan je samo tu da nam to kaže - Kristijan je povukao pravu liniju.

Ajd šalim se malo, možda je Christian samo kupio diplomu negde na Balkanu, a probijao se preko mame i tate u životu, ionako se svako malo svađao sa boljima od sebe, pa odlazio, ... i dok tako, u stvari, ništa ne razmišljam sin mi je primetio da se mučim pa mi posle prvog dela koncerta ugasio televizor i pustio do daske Buena Vista Social Club,tako da više nisam morao da gledam zbunjene Japance u publici. Pa šta?!, - evo šta će svet spasiti - R&R, Baleti razni, Opera, ...

... al pod budnim okom nas starijih.

Присни односи. Присна братимљења... После, кад се у томе претера, буде оно, од играчке плачке.

Кажу, неке су државе пале у дужничко ропство према Кини, а да би се то могло десити и Србији. Чуди ме да тог детаља нема у дневнику РТС у пола осам. Србији се ово са дужничким братимљењима догодило (догађа) не само са Кином. Дуг нам је све већи. А куповна моћ све мања.

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

Imao sam osam, devet godina kada sam počeo da gutam knjige! Čitao sam Idiota, Braću Karamazove, Madam Bovari, Kiše dolaze, Čiča Gorio, Jadnici... Kasnije kada sam odrastao morao sam ponovo da ih čitam i da razumem o čemu se u njima radi. Do dana današnjeg nisam prestao da čitam i otkrivam nove pisce iz svih krajeva sveta. Iako imam ogromnu biblioteku, učlanio sam se u gradsku biblioteku i redovan sam u uzimanju knjiga. Mnogo toga sam naučio i saznao iz knjiga koje sam pročitao, nikada mi nije dosta! Zanimljivo je da sam u nekim knjigama nalazio sopstvene stavove i mišljenja