Ekonomija

Železara na poklon

/ 30.01.2012. u 02:02

Komentari: 85
Čitanost: 21352
/
Preporuke: 6049
/

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

United States Steel Corporation je jedna ozbiljna američka korporacija. Ima postrojenja u Americi, Kanadi, Meksiku, Brazilu, Slovačkoj i Srbiji. Njenim akcijama se trguje na berzi u Njujorku. Njeni godišnji prihodi 2010.godine su bili na nivou od $17 milijardi. Od toga, na Srbiju i Slovačku otpada oko $4 milijarde.

Poslovne rezultate za 2011.godinu treba da objave u utorak, 31.01.2012.god. Ova prodaja srpske fabrike je tempirana za ovaj događaj. Nakon kraja svakog poslovnog kvartala, ozbiljne korporacije izlaze pred svoje akcionare, finansijske analitičare, profesionalne investitore i medije, govore detaljno o rezultatima prethodnog perioda, daju objašnjenja za poslovne rezultate i, što je najvažnije, govore o tome šta će raditi u narednom periodu i koja su njihova očekivanja. I to je ono što najviše interesuje akcionare i investitore.

Znači ukupni prihodi u 2010.godini su bili oko $17 milijardi. Od toga, prihodi u Srbiji su bili oko $1 milijarde, što je oko 6%, a u Slovačkoj oko $3 milijarde, odnosno oko 18%.

Broj zaposlenih u severnoj Americi je na kraju 2010.godine bio 23.000, dok je broj zaposlenih u Evropi bio 19.000 zaposlenih, od čega je broj zaposlenih u Srbiji bio oko 5.400. Znači, 23.000 zaposlenih u severnoj Americi je generisalo 13 milijardi $ prihoda, dok je 19.000 zaposlenih u istočnoj Evropi generisalo oko 4 milijarde $ prihoda.

Tržište čelika je jako konkuretno tržište na svetskom nivou. Ima više kapaciteta od potražnje. Tržište je ciklično. Ako se pogleda poslovanje US Steel-a u poslednje tri godine, može se lepo videti snaga i veličina promena na tržištu sa kojima se mora nositi menadžment ovakvih kompanija.

Prihod u 2008.godini je bio $23 milijarde, dok je prihod u 2009.godini bio $11 milijardi. Pad od preko 50%. Operativni profit u 2008.godini je iznosio oko $3 milijarde , dok je operativni gubitak u 2009.godini iznosio $1.6 milijardi.

Šta je menadžment uradio suočen sa ovakvom promenom na tržištu? Sekao troškove. Važan deo je bio smanjenje broja zaposlenih. U servernoj Americi je na kraju 2008.godine bilo zaposleno oko 29.000 ljudi, dok je na kraju 2009.godine taj broj iznosio oko 24.000. i dalje je smanjen i na kraju 2010.godine je iznosio oko 23.000 ljudi. Niko ne voli da otpušta ljude posebno ako su dobri radnici. Ali je pitanje preživljavanja. Da to nisu uradili, ostali bi i bez 23.000 preostalih radnih mesta, a akcionari bi ostali bez kompanije.

U istom periodu, broj zaposlenih u istočnoj Evropi je smanjen sa 20.000 na 19.000. Od toga u Srbiji za 300.

Operativni gubitak u 2010.godini je iznosio oko $110 miliona. Od toga, gubitak u Srbiji je bio oko $140 miliona.

Rezultati trećeg kvartala 2011.godine pokazuju da su i serverna Amerika i Slovačka profitabilne. Srbija je ostala na nivou iz 2010.godine.

U Srbiji, prihod 2008.godine je bio oko $1.4 milijardi, da bi 2009.god. pao na oko $0.7 miliardi, da bi se u 2010.godine popeo na oko $1 milijardu. Operativni profit od $40 miliona u 2008.godini, je prešao u operativni gubitak od $180 miliona u 2009.godini i oko $140 miliona u 2010.godini.

Troškovi za plate zaposlenih u ovom periodu su bili $100 miliona u 2008.god., $88 miliona u 2009 i $81 u 2010.

Čak i kada se oduzmu svi troškovi zarada zaposlenih i troškovi amortizacije, troškovi materijala koga uvozimo, energije i ostali poslovni troškovi, prevazilaze prihode.

Šta je US Steel radio u ovoj situaciji? Upumpavao je svež keš. U 2009.godini oko $70 miliona, u 2010.godini oko $200 miliona. Odakle novac? Matična korporacija se zadužila. Ukupan dug je od 2008.god. do 2010.godine narastao sa $3.2 na $3.7 milijardi.

Gde je problem? Situacija na svetskom tržištu se ponovo pogoršava. Cene padaju. Operacije u severnoj Americi i Slovačkoj pokauzuju fleksibilnost i mogućnost da se nose sa novim udarom. Deo u Srbiji na žalost ne. Niska produktivnost, proizvod male cene sa malom dodatom vrednošću, je recept za gubitak. Bez velikih ulaganja, situaciju nije moguće brzo popraviti. Dok je tržište bilo dobro, dok su cene bile visoke, funksionisalo je. Više na žalost ne. U ovom trenutku, cene po toni su takve, da su cena sirovine koju uvozimo, plus troškovi energije, veći od cene finalnog proizvoda. Jeftinije je da radnici ništa ne rade i primaju platu, nego da proizvedu i jednu jedinu tonu. Na osnovu ovoga je vidljivo da nuditi US Steel-u da država Srbija, pardon poreski obveznici Srbije plaćaju plate svim zaposlenim radnicima, nije dovoljno.

Ukupna dugoročna dugovanja železare na kraju 2010.godine su bila oko 270 miliona evra. Ova dugovanja su dugovanja matičnoj kompaniji koja je finansirala sve gubitke. Ukupna kratkoročna dugovanja su bila 130 miliona evra.

Knjigovodstvena vrednost imovine iznosi 140 miliona evra, zaliha 92 miliona, i potraživanja od kupaca 128 miliona. Gubitak iznad visine kapitala je 40 miliona.

U naredni utorak, menadžment je mogao izaći pred analitičare i reći jednu od 3 stvari:

- investiraćemo $200 miliona u naredne dve godine, za to vreme ćemo apsorbovati noivih $300 miliona gubitka, i srpski deo kompanije će se vratiti profitabilnosti

- likvidiraćemo srpski deo kompanije, platiti otpremnine radnicima (njih 5.400, najmanje), platiti sve dugove, rasprodati imovinu, upumpati dodatni keš da sve ovo završimo

- prodaćemo srpski deo kompanije za 1$, osloboditi se svih budućih obaveza i bez tereta ući u 2012.godinu

Najviše se isplati treća varijanta, ako imate nekoga da kupi. Ima i četvrta varijanta, a ona je da pokrenete stečaj, oslobodite se svih daljih obaveza, i da se u stečaju pojavite kao najveći poverilac. Ali to već nije za ozbiljne američke kompanije. To je više za naše vajne bizmismene.

Dok ne nađe strateškog partnera koji je spreman da preuzme 5.400 radnika i fabriku koja i bez tih radnika gubi navac sa svakom tonom koju proiizvede, država će morati da vodi novo preduzeće tipa preduzeća Zastava 4412. Pa kada i nađe strateškog partnera, moraće da zacrni kompletan ugovor sa tim strateškim partnerom. Da poreske obveznike ne bi udario šlog kad ga pročitaju. Jer ne znam kojom drugom ekonomskom alehemijom može da se privuče.

U utorak potpisujemo kupoprodajni ugovor, kako najavljuju. Siguran sam da će ga objaviti istog dana na sajtu vlade. Pa gospodin Šabić neće morati ni da se angažuje. Da vidimo šta u ugovoru piše o $400 miliona duga koji ima železara.

Naravno da je važno očuvanje radnih mesta. Naravno da je važno Smederevo. Ali važna su i sva druga radna mesta u Srbiji i svi ostali gradovi. Uzimati novac od poreskih obveznika iz ostatka Srbije, čistačice u Subotici i tekstilnog radnika iz Novog Pazara, i njime "čuvati" radna mesta u Smederevu jednostavno nije ni moralno ni održivo. Osim dok majstori odu. Trošiti novac na izgubljenu stvar nije pametno, koliko god su vam plemenite namere. U izbornoj godini.

postavite na |

Komentari (85)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zemljanin 02:51 30.01.2012

NYSE:X

Šta je bilo sa akcijama US Steel-a? U maju 2008.godine, pre krize, one su imale vrednost od $180. Pale su na $20 u februaru 2009.godine, da bi zatim porasle na $60 do februrara 2011.godine, pa opet pale na $20. Sada se kreću oko $25 dolara.

Kad već idemo u detalje US Steel (ne vidim čemu ali hajde) mala ispravka. Vrednost akcija se u maju/junu 2008 kretala oko $180 a krajem juna je išla i preko $190 da bi nakon pada ispod $20 početkom 2009, tokom aprila 2010 otišla na ~$70. Početkom 2011 je cena ponovo rasla na ~$60 da bi usledio pad na $20. Za očekivati je tendenciju rasta na oko $40 u narednim mesecima a zavisno od ukupne situacije i više od toga. Inače trenutna cena je ~$30. Vrednost akcija nije uvek realna slika jer se mnogo špekuliše tokom krize/a a imamo i efekte tkz. papirne ekonomije, da ne detaljišem puno

Ali sve to ima malo veze sa našom kupovinom železare jer ono "za 1 dolar" je priča za medije i dnevnopolitička. Izuzmemo li socijalnu komponentu to je čisto bacanje para bez da izvodim bilo kakvu detaljniju računicu.

Strateški partner je na nivou prosečnog SF sve dok su prognoze globalnog rasta na nivou skromnog. Realna slika je tavorenje min još 3 godine a u periodu krize se novac ne ulaže osim ako ne špekulišete na berzi. To je neozbiljno i za US Steel i za državu. Dakle, čekaju nas godine finansiranja propalog giganta.

Saša Radulović 10:38 30.01.2012

Re: NYSE:X

Ali sve to ima malo veze sa našom kupovinom železare

Cena akcija US Steel-a na berzi, vraćanje poverenja investitora, je ipak glavni razlog za promenu. Kako nisu u stanju da objasne analitičarima i investitorima kako će vratiti fabriku u Srbiji u vode profitabilnosti u narednih godinu dana, najbolje rešenje za njihove akcionare je likvidacija bolesnog tkiva. U suprotnom, kompanija bi bila dodatno kažnjena od strane tržišta.

Dakle, čekaju nas godine finansiranja propalog giganta.

zemljanin 12:55 30.01.2012

Re: NYSE:X

Cena akcija US Steel-a na berzi, vraćanje poverenja investitora, je ipak glavni razlog za promenu.

Sve tačno kao i mnogi komentari ovde ali zašto se mi bavimo US Steel ?

Sve što je ovde navedeno su problemi ili uspesi jedne svetske kompanije koja više NIJE vlasnik železare i svhatio sam tekst kao temelj za raspravu i o posledicama a ne uzrocima (uz mogućnost da grešim).

Ovakvi potezi su već viđeni scenario sa početka krize, prvo u USA, zatim i u ostatku sveta. "Nacionalizacija" velikih komapnija ili banaka, za koje je država procenila da bi eventualni bakrot, proizveo veće posledice nego sanacija. Recept je svuda bio univerzalan, novac poreskih obveznika je upumpavan po 0% kamate ili slično, kao stimulacija. Koliko je to opravdano i da li su razlozi oni koji se navode - posebna priča. Znači nismo mi napravili paradoks ali smo "prepisivali".

Kada se sve u vezi železare stavi na vagu, ovo i nije najgori potez ali obzirom da nije vremenski ograničen ima jaku tendenciju da to postane. Da je država istupila, kao što jeste, i objavila i plan restruktuiranja ili vremenski rok za pronalaženje strateškog partnera (uslove može i kasnije) svima bi bila jasna računica. Ovako je ostavljeno mesta za špekulacije i razne varijante "provlačenja novca" uz socijalni kontekst.

Mi, defakto, ne znamo koliko dugo će država biti vlasnik i šta je kratkoročno/dugoročni plan i koji su nam pripadajući troškovi. To je (za mene) veći problem od nacionalizacije železare.

Saša Radulović 14:15 30.01.2012

Re: NYSE:X

Mi, defakto, ne znamo koliko dugo će država biti vlasnik i šta je kratkoročno/dugoročni plan i koji su nam pripadajući troškovi. To je (za mene) veći problem od nacionalizacije železare.

To je upravo centralni problem. Isto važi i za Fijat. I za subvencionisane stambene kredite. I za sve što radimo.

zadnjapetoletka 04:51 30.01.2012

Hm...

Da li bi nekome ko se ne snalazi u matematici bilo jasnije da si napisao koliko je na 5400 radnika u USA odlazilo na plate a koliko na isti broj zaposlenih u Srbiji? Neka Slovacke van te matematike, samo zamagljuje rezultat.

inco 06:40 30.01.2012

Re: Hm...

Ako je verovati Guglu (mada je ovo statisticki prosek za ljude zaposlene u steel industry u USofA):

The average salary for United States steel jobs is $38,000. Average United States steel salaries can vary greatly due to company, location, industry, experience and benefits.

Sto ce reci godisnje za 5400 radnika - 205.2 megadolara, odnosno dva do dva i po puta veci troskovi tamo nego ovdi. Da nije tako, ne bi oni ni dolazili ovde. No, i uprkos visoj ceni, njihovi radnici/postrojenja su generisali prihode i profit, ili su bar bili na znatno visem nivou po pitanju performansi od nasih, dok kod nas to nije bio slucaj (bar ne u protekle 3 godine), pa je posve logicno da se otarase dead wood-a, pogtovo ako imaju budalu koja ce to da preuzme od njih, a 'di ces bolje prilike za to nego izborne godine u drzavi?

Sad, ako aludiras na to da bi i nasi bolje radili da su bili bolje placeni, cisto sumnjam. Cak i disproporcija izmedju cene rada i performansi je na strani USofA. A i plate radnika nisu jedina stavka koja definise uspeh vs neuspeh. I sam koncept zelezare bez bogatog rudnika u blizini je smesan, no ko je onomad mogao da prigovori komunistima da je to bacanje para i generisanje potencijalnog problema u buducnosti. Ocekivati da tako sta bude profitabilno i samoodrzivo je, bojim se, utopija. Ali nema veze, sve ce to narod pozlatiti...

zadnjapetoletka 06:58 30.01.2012

Re: Hm...

Inco: Sad, ako aludiras na to da bi i nasi bolje radili da su bili bolje placeni...

Ne, nije mi to palo na pamet. Citam neku laksu literaturu o tome kako upravljacke ekipe zatvaranjem firmi prave velike pare (ili time stvore uslove da neko negde pravi jos vece pare), pa naletim na ovaj tekst pa...uglavno to.

rikelme 07:03 30.01.2012

Re: Hm...

Da ne bude zabune:

Zvaničnim početkom prve metalne industrije u Smederevu smatra se 1879. godina kada je otvorena livnica i kovačnica. U pogonima stare železare te 1879. napravljena je prva metalna poljoprivredna alatka u Srbiji, plug – sakovac. Izgradnjom stare železare udaren je kamen temeljac metalurgije Smedereva i realizovana ideja bazne industrije smeštene na Dunavu. Godinama kasnije Srpsko – akcionarsko – rudarsko – topioničarsko – industrijsko društvo (SARTID osnovano 1913.) za svoje potrebe istraživanja, eksploatacije i prerade železne rude stvara staru železaru. Strani kapital tog vremena je vodeći u ovom društvu, koje je ozbiljno aktiviralo svoj rad tek posle I svetskog rata.
Pred II svetski rat u krugu železare podignuta je Simens – Martinova peć kapaciteta 20 tona.

Ali takođe i:

1945.+ - Posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije, pogoni SARTID-a se modernizuju i proširuju, ali se proizvodi čelik koji nije odgovarao industrijskim potrebama.

1963. - Vlast (Tito/partija) donosi odluka da se u SARTID investira i ugradi, tada, najsavremenija tehnološka oprema za proizvodnju čelika.
Nažalost, kasnili su sa realizacijom investicionog plana, pa tadašnji Metalurški kombinat Smederevo (MKS) ne biva završen sredinom sedamdesetih godina kako je planirano te propušten je period velike potražnje čelika na globalnom nivou gde su bile i jake cene + kreće se sa ubacivanjem većeg broja ljudu u vanproizvodne sektore.
/quote]

Izvor 1, izvor 2

sevarlica 09:24 30.01.2012

Re: Hm...

rikelme
Da ne bude zabune:

Zvaničnim početkom prve metalne industrije u Smederevu smatra se 1879. godina kada je otvorena livnica i kovačnica. U pogonima stare železare te 1879. napravljena je prva metalna poljoprivredna alatka u Srbiji, plug – sakovac. Izgradnjom stare železare udaren je kamen temeljac metalurgije Smedereva i realizovana ideja bazne industrije smeštene na Dunavu. Godinama kasnije Srpsko – akcionarsko – rudarsko – topioničarsko – industrijsko društvo (SARTID osnovano 1913.) za svoje potrebe istraživanja, eksploatacije i prerade železne rude stvara staru železaru. Strani kapital tog vremena je vodeći u ovom društvu, koje je ozbiljno aktiviralo svoj rad tek posle I svetskog rata.
Pred II svetski rat u krugu železare podignuta je Simens – Martinova peć kapaciteta 20 tona.

Ali takođe i:

1945.+ - Posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije, pogoni SARTID-a se modernizuju i proširuju, ali se proizvodi čelik koji nije odgovarao industrijskim potrebama.

1963. - Vlast (Tito/partija) donosi odluka da se u SARTID investira i ugradi, tada, najsavremenija tehnološka oprema za proizvodnju čelika.
Nažalost, kasnili su sa realizacijom investicionog plana, pa tadašnji Metalurški kombinat Smederevo (MKS) ne biva završen sredinom sedamdesetih godina kako je planirano te propušten je period velike potražnje čelika na globalnom nivou gde su bile i jake cene + kreće se sa ubacivanjem većeg broja ljudu u vanproizvodne sektore.
/quote]

Izvor 1, izvor 2

Da da, sve je to tačno ali stari SARTID, "predratni" nije bio velika topionica, ali je bila dovoljna za obradu sirovina koje su stizale iz obližnjih kopova koji su u međuvremenu pozatvarani. Drugo, Smederevo je pre WWII bilo najveći carinski centar u Srbiji(veći od Beograda), tako da je Smederevo imalo jako razvijenu rečnu trgovinu i transport.
Nakon WWII je fabrika postala neprofitabilni megalomanski displej socijalističkog društva.

P.S. Kakva smo država govori podatak da je u jednom Smederevu propala Godominova vinarija koja je 100 godina bila najjača vinarija u Srbiji, a Smederevo je poznato po vinogorju a ne po rudnicima gvožđa.

Saša Radulović 10:45 30.01.2012

Re: Hm...

Da li bi nekome ko se ne snalazi u matematici bilo jasnije da si napisao koliko je na 5400 radnika u USA odlazilo na plate a koliko na isti broj zaposlenih u Srbiji?

Nebitno je za suštinu teksta. Ali evo. Trošak po zaposlenom je 3x veći u proseku. Sa druge strane, produktivnost u Americi je 4-6x veća zavisno od proizvoda. Naravno, nije problem u lošem radniku, već u lošoj tehnologiji i činjenici da se u Srbiji proizvode proizvodi sa najmanjom dodatom vrednošću.

princi 12:22 30.01.2012

Re: Hm...

Saša Radulović
Da li bi nekome ko se ne snalazi u matematici bilo jasnije da si napisao koliko je na 5400 radnika u USA odlazilo na plate a koliko na isti broj zaposlenih u Srbiji?

Nebitno je za suštinu teksta. Ali evo. Trošak po zaposlenom je 3x veći u proseku. Sa druge strane, produktivnost u Americi je 4-6x veća zavisno od proizvoda. Naravno, nije problem u lošem radniku, već u lošoj tehnologiji i činjenici da se u Srbiji proizvode proizvodi sa najmanjom dodatom vrednošću.

Ovo je malo previše pojednostavljeno. Ako je 80% managementa US Steela u Americi i ako se profit pripisuje jedinici koja je potpisala ugovor, onda se to prikazuje kao američki profit, a ne kao profit proizvodne jedinice. Premalo znamo o unutrašnjoj strukturi US Steela da bi donosili opšte zaključke o produktivnosti američkih i srpskih čeličara (pričam o radnicima, ne o managementu).

Saša Radulović 12:44 30.01.2012

Re: Hm...

Znamo dovoljno da mogu da se izvuku zaključci o produktivnosti. Data je pojednostavljena slika da bi ilustrovala suštinu. Detaljna analiza niti treba da se izvodi na ovom mestu, niti išta menja na suštini.

NNN 14:58 30.01.2012

Re: Hm...

Jedan moj poznanik, kada su Ameri kupili Sartid, se zaposlio tamo - IT saso mange i imao platu ~1000 evra, a onda tamo povremeno dolazio neki konsultant koji je naplaćivao 150$ sat (dakle kad skokne na nedelju dana - potroši celu njegovu godišnju platu).
+ upoznao sam Amera (neki građevinski ing.) koji je dolazio u Smederevo i trebalo bi da radi za US Stil za oko 100.000$ godišnje.

Tako da princi-jeva opaska itekako ima smisla.

Saša Radulović 18:34 30.01.2012

Re: Hm...

U nekom tekstu o tome da postoje neki konsultanti koji naplaćuju više nego što su vredni, sigurno. U ovom tekstu, slabo. Dok god to plaća neko drugi, zaista nas ne intereuje previše. Mada volimo da ispredamo priče o tome. Onaj ko plaća, treba i da vodi računa.

U Železari je produktivnost niska. Ne zato što su radnici loši. Jedan, deset ili 100 konsultanata, ne menjaju mnogo na tome.

princi 19:14 30.01.2012

Re: Hm...

+ upoznao sam Amera (neki građevinski ing.) koji je dolazio u Smederevo i trebalo bi da radi za US Stil za oko 100.000$ godišnje.

Ma, fala jasno, ali nemam nameru da se raspravljam sa Radulovićem, on i tako sve najbolje zna. US Steel je, zapravo, u svetskim razmerama, dosta mali, zapravo lokalni američki igrač (mnogo manji od jednog Arcelor Mittala, na primer) a izgleda da su preko Srbije i Slovačke prevashodno hteli da iskoriste ovaj istočnoevropski bum + da dobiju pristup EU tržištu. Čista diverzifikacija. Čeličana je čeličana, svetska cena čelika je svetska cena čelika, tako da neuporedivo manji troškovi (i "veća produktivnost" ) u USA mogu samo da se pravdaju time što tamo sedi 80% ili 90% managementa čiji su jedini trošak hlađenje i grejanje kancelarijskog prostora i biznis klasa u avionu a koji sebi pripisuju svu dobit oko dobijanja posla.

Saša Radulović 19:39 30.01.2012

Re: Hm...

Lepo što nećete da se raspravljate sa njim. Još da mi objasnite što li svraćate kod njega?

Ali što napamet pišete o grejanju kancelarijskog prostora, to baš nije u redu. Pročitaste li neki finansijski izveštaj, pogledaste li malo brojeve, pre nego što ponudiste vašu dijagnozu diversifikacije i uticaja menadžmenta?

Pa da tamo pročitate i kako US Steel vrši prijavljivanje svojih finansijskih rezultata, da vidite i po kojim prosečnim cenama su istočna Evropa i severna Amerika prodavala čelik.

Kod nas sve napamet. Svi prepametni. Niko ne čita. Još manje njih računa. A niko ne analizira. Svi čuli. Neko rek'o. Znam ja. I tako to.

princi 14:23 31.01.2012

Re: Hm...

Ali što napamet pišete o grejanju kancelarijskog prostora, to baš nije u redu. Pročitaste li neki finansijski izveštaj, pogledaste li malo brojeve, pre nego što ponudiste vašu dijagnozu diversifikacije i uticaja menadžmenta?

Pa da tamo pročitate i kako US Steel vrši prijavljivanje svojih finansijskih rezultata, da vidite i po kojim prosečnim cenama su istočna Evropa i severna Amerika prodavala čelik.

Pa i ne kažem da znam. Samo sam izneo hipotezu, moguće objašnjenje zašto je američki deo kompanije (koji, uzgred, prodaje na uvoznima tarifama zaštićenom US tržištu) profitabilniji od evropskih delova i, takođe, hipotetisao da to ne mora imati nikakve veze sa produktivnošću proizvodnog dela.

Ali, u pravu su, u diskusijama u kojima je agresivnom sagovorniku važnije da pokaže da je u pravu nego šta je zaista činjenica, je bolje ne učestvovati.

Saša Radulović 14:41 31.01.2012

Re: Hm...

Mene naučiše rano u karijeri, još od fakulteta, da ne pričam napamet. I da kada ne znam, ili pitam ili ćutim i slušam. Tako nešto i naučim. Sreća za mene da sam uspevao da se umuvam uvek sa ljudima koji su znali o čemu govore, koji su čitali, analizirali i tako nas sve mlade naučili da tako mora. Pre nego što se iznose tvrdnje. Pa sam uglavnom slušao i pomalo pitao.

To što vam se ne dopada da vam se na to ukaže, tu vam ne mogu pomoći. Došli ste na pogrešan blog.

princi 15:56 31.01.2012

Re: Hm...

Saša Radulović
Mene naučiše rano u karijeri, još od fakulteta, da ne pričam napamet. I da kada ne znam, ili pitam ili ćutim i slušam. Tako nešto i naučim. Sreća za mene da sam uspevao da se umuvam uvek sa ljudima koji su znali o čemu govore, koji su čitali, analizirali i tako nas sve mlade naučili da tako mora. Pre nego što se iznose tvrdnje. Pa sam uglavnom slušao i pomalo pitao.

To što vam se ne dopada da vam se na to ukaže, tu vam ne mogu pomoći. Došli ste na pogrešan blog.

Ma, sve OK, samo primećujem da u tvojim odgovorima ima svega- i opštih mesta i opisa ličnih iskustava, i pozivanja na autoritete, i virtuelnog ja-pa-ja busanja u grudi- osim činjenica i fakata na koje se sve vreme tako vatreno pozivaš.

Saša Radulović 16:09 31.01.2012

Re: Hm...

Lepo ste se ispraznili. Argumentovali vaše pražnjenje/primećivanje. Nije vam lako. Vi činjenice, a ovaj drugi busanje. Što li dolazite, ostaće misterija. Mislim da je bilo dosta.

barese 21:13 01.02.2012

Re: Hm...

Pitanje se zapravo svodi na to zašto bilo kome odgovara da još uvek proizvodi u Americi, iako su im plate neuporedivo veće.

Trošak po zaposlenom je 3x veći u proseku. Sa druge strane, produktivnost u Americi je 4-6x veća zavisno od proizvoda. Naravno, nije problem u lošem radniku, već u lošoj tehnologiji i činjenici da se u Srbiji proizvode proizvodi sa najmanjom dodatom vrednošću.

Upravo sam pročitala jedan istraživački članak iz Atlantica koji ovo generalno potvrđuje. Autor je Adam Dejvidson. Istražuje zašto se još uvek proizvodi u Americi, a proizvodi se dosta obzirom da je druga po industrijskoj proizvodnji (a po nekim statistikama čak i prva ispred Kine).

Ovaj članak mi je zanimljiv kao protivteža onom već čuvenom iz Nju Jork Tajmsa o tome zasto Epl i ostale multinacionalke sele proizvodnju u Kinu.

Oba članka pišu o stvarima koje jesu poznate (mislim, svi znamo da danas proizvodne mašine zamenjuju puno radnika, a i samoubistva u Kini su stara vest), samo što nisu mnogo vidljive u medijima.

Elem, fabričke hale u Americi više nemaju proizvodne trake sa puno nekvalifikovanih radnika, već puno proizvodnih mašina poređanih u krug sa samo jednim operaterom - inženjerom koji dobro poznaje programski jezik mašina i tehnologiju proizvodnje. Vremenom je broj mašina rastao, mada često one novije generacije zamenjuju nekoliko starijih. Često su jako skupe, tako da jos uvek postoji određeni broj nekvalifikovanih radnika. Oni će imati posao sve dok je mašina koja ih zamenjuje dovoljno skupa da se ne može isplatiti za dve godine, odnosno dok je mašina skuplja od dvogodišnje bruto plate radnika. Naravno, cena proizvodnih mašina konstantno opada, i samo je pitanje vremena kada će ovi radnici dobiti otkaz.

Sada zamislite neku proizvodnu halu železare u Americi, sa ovim krugom mašina i samo jednim operaterom, pa vam je jasno da se u izradi komplikovanijih proizvoda, koji zahtevaju veću preciznost, ona više isplati od proizvodne trake sa puno ljudi koji nikada neće imati mikronsku preciznost proizvodnih mašina.

Elem, menadžeri nemaju mnogo sentimentalnosti za održavanje proizvodnje kod kuće, tako da nje verovatno nije bilo ni u slučaju US Steela. U pomenutom članku je opisan proces izbora fabrike za različite proizvode: za jednostavne senzore koji ne zahtevaju veliku preciznost kineska, za injektore goriva kao najosetljiviji deo motora američka, a poljska dobija sve preciznije delove...

Posledica: broj radnika u industrijskoj proizvodnji u Americi je od Velike depresije do 80-tih konstantno rastao, onda je do kraja 90-tih stagnirao. U prvoj deceniji ovog veka je opao na nivo Velike depresije, iako danas Amerika ima dvostruko veću populaciju.

U nekoj dalekoj budućnosti, ovo je verovatno proces koji preti i Srbiji. Doduše, Srbija ima preči problem kako da preživi sadašnjost.

Saša Radulović 21:58 01.02.2012

Re: Hm...

Sve što ste napisali zapravo pravi mnogo veći problem Kini i Indiji nego Americi. Proizvode gotovo robovlasnička društva koja rade na proizvodima male dodate vrednosti. Ljudi kupuju Apple ili Nike, ne zato što su napravljeni u Kini, već zato što su Apple i Nike. I ako odluče sutra da prebace proizvodnju u neku drugu državu gde je jeftinije, ostaće Apple i Nike.

Sve pametne zemlje sveta su svoje ekonomije vremenom prebacile na proizvode velike dodate vrednosti. Proizvode male dodate vrednosti ostavljaju trećem svetu.

Zbog svega toga, "spašavanje" ovih radnih mesta je bacanje novca u bunar bez dna. Kod nas se otvaraju najgora radna mesta. Jeftina radna snaga nam je jedini argument.

barese 22:45 01.02.2012

Re: Hm...

Sve što ste napisali zapravo pravi mnogo veći problem Kini i Indiji nego Americi. Proizvode gotovo robovlasnička društva koja rade na proizvodima male dodate vrednosti.

Slažem se.

Što se Amerike tiče, jedino ostaje pitanje: smanjenjem procenta zaposlenih u industriji za 50%, sa očiglednom opadajućom tendencijom, šta će oni koji su višak da rade?

Nema dovoljno poslova u sektoru usluga, a i ti poslovi će verovatno biti zamenjeni automatikom. Mnogi hipermarketi već imaju poneku automatsku kasu, polako će nestati kasirke. Nije teško zamisliti ni restoran sa tablet računarom za meni, i automatskim plaćanjem.

A onda čuveno: povećanjem procenta nezaposlenih, smanjuje se broj potrošača, što opet dovodi do smanjenja troškova i verovatnih otpuštanja. Deluje kao beskonačna petlja...

Saša Radulović 23:16 01.02.2012

Re: Hm...

Nema dovoljno poslova u sektoru usluga

Ne mislim da je tako. Jedinačina pomeranja prema uslugama je upravo rešenje. Centralni problem je poreski sistem koji je urušen i nije primeren današnjim potrebama društva. Distribucija novostvorene vrednosti guši ekonomski sistem. Proizvodi suprotne od željenih efekata: siromašenje većine. Ovo je mnogo šira tema, i već prilično van okvira ovog bloga.

Problem naše Železare je što gotov proizvod košta manje od sume ulaza, čak i bez troška radne snage. Ne postoji ekonomska alhemija koja ovaj problem može da reši, niti investitor koji bi ovo da preuzme, bez da mu se plati toliko da gusla još nekoliko godina sa našim parama, pa i on ode.

inco 04:10 02.02.2012

Re: Hm...

barese
Što se Amerike tiče, jedino ostaje pitanje: smanjenjem procenta zaposlenih u industriji za 50%, sa očiglednom opadajućom tendencijom, šta će oni koji su višak da rade?

Pa valjda se od vajkada tezilo tome da ljudi - nista ne rade. Koj' bi se moj uopste i upustali u industrijalizaciju, pa robotizaciju, pa... da to nije cilj? E sad, nista nije bas nista - dok je i ljudi bice potrebe za raznoraznim uslugama koje nikakva tehnologija ne moze da zameni (ili bar ja ne mogu da zamislim to, ne iskljucujem transhumanisticke ideoloske pretpostavke) tako da ce uvek ljudi nesto raditi - samo sto to nesto ne mora biti iskljucivo produktivno.

Ekonomija je i onako odvajkada bila virtuelna kategorija - zamena rada za rad. I scratch your back, you scratch mine. Ako je i tebi i meni omoguceno, od strane masina, da ne radimo (koje u dalekoj buducnosti mogu same sebe da prave i projektuju pa ne zahtevaju ni tvoje ni moje angazovanje) - ekonomija nestaje. Do tad cemo valjda masterovati neke eticke principe koji ce zameniti kolicinu materijalnih dobara kao merilo uspeha sa necim drugim. Recimo Star Trek deluje kao veoma realna pretpostavka nacina zivota u dalekoj buducnosti (sans human-like aliens i tako to, cisto gledati organizaciju ljudskog drustva u istom).

Ovi prelazni periodi su, naravno, bolni ali i neizbezni. Mozemo sad mi k'o luditi da krenemo da lupamo masineriju u strahu od toga da kad nas masine zamene necemo imati od cega da zivimo, ali sta god da uradimo to je buducnost koja nam se smesi (cinici bi rekli - crkava od smeha). Mnogo veci problem u prelaznom periodu ce biti - gle cuda - energija. Ako zelis ljudsku energiju da zamenis vestackom, moras pronaci samoodrziv nacin dobijanja te energije. Cenim da ce se svet debeeeeeeelo promeniti kada ovladamo odrzivom fuzijom il' necim slicnim jos neotkrivenim - onda stvarno nece biti vise prepreki da nas masine zamene u svemu, ali apsolutno svemu. Do tad ima jos mnogo trvljenja i tuznih pojedinacnih i kolektivnih sudbina da se iscrtaju u istorijskim citankama...

I, na posletku, ja se ne bih mnogo sekirao. Samo slep covek ne moze da vidi koliko je covecanstvo napredovalo sa svakim tehnoloskim probojem, a rekao bih - ponajvise ti na cije se tuzne sudbine pozivamo (niskokvalifikovana radna snaga, od kasirki do montera tockova na automobilima). To je narocito izrazeno u delovima sveta koji su na celu tehnoloskog razvoja. Meni se stomak okrene kad vidim da neki danas trabunjaju o nehumanom drustvu pozivajuci se na proslost kad smo kao bili humaniji i vise brinuli jedni o drugima. Pa ne treba ici u daleku proslost - evo 50 godina samo, da l' je iko od te niskokvalifikovane radne snage mogao i da sanja da zivi ovako lezerno (i da pritom kuka na tezak zivot!) kao sto to cini danas? Da, lezerno - uprkos tome sto bi svi zeleli da zive i bolje - u odnosu na ta vremena ovo danas je bre cist luksuz.

Pogledaj slike iz tog vremena, ljudi bre neuhranjeni, na licu im se vidi tezak zivot - danas se zgrazavamo sto isti ti ljudi jedva dupeta pomeraju i prave mini-zemljotrese svakim korakom. Pogledaj slike miliona dece koja umiru od raznoraznih bolestina za koje bi danas morao da se pomucis da ih nalovis, a opet kukamo da je zdravstveni sistem katastrofa i nehuman... Mi smo tol'ko napredovali da je ljudima pre samo 50 godina bilo nezamislivo da ce se ovako ikad ziveti, i jos imamo skrupula da seruckamo o tome kako se danas tesko zivi. Lepo kaze Louis C.K.:

Nego i ja zglajznuh sa originalne teme... Long story short, ne bih se ja brinuo mnogo za to sto ce posao kasirke da nestane.

barese 11:31 02.02.2012

Re: Hm...

Nego i ja zglajznuh sa originalne teme... Long story short, ne bih se ja brinuo mnogo za to sto ce posao kasirke da nestane.

Nisam sve citirala da ne razvlačim , ali mi je ovaj tvoj post umnogome delovao kao neko telepatsko iskustvo. Elem, slažem sa celim komentarom, osim dela o neuhranjenosti tokom 60-tih u Americi (možda si mislio na posleratnu Ameriku ili na Veliku depresiju?), ali ima i teorija po kojoj je u svakom slučaju danas bolje.

Prvo, drago mi je da nisam jedina kojoj je ova tema zanimljiva mada jeste "van okvira ovog bloga" što reče autor (znam, kriva sam, izvinjavam se).

Mene je takođe slika fabričke hale sa krugom mašina i jednim operaterom navela na razmišljanje u nekom SF pravcu, samo sam umesto do Star Treka došla do Autostoperskog vodiča...

Znam da nismo u kafani da naručujemo pesme, ali bi mi zaista bio zanimljiv blog o uticaju automatizacije na industriju bogatih zemalja i na sektor usluga. Naravno, ovo sve nema mnogo veze ni sa Srbijom ni sa železarom, ali autor je već imao dva bloga o globalnim temama i porezu u Americi.

Gorepomenuti članak iz Nju Jork Tajmsa je među glavnim kandidatima za Pulicera ove godine, tako da tema budućnosti industrije očigledno zanima puno ljudi.

Naravno, Saša je u pravu kada insistira na porezima. Problemi sa prelaznim periodom automatizacije iz tvog posta ne bi postojali da nije bilo katastrofalnih reformi poreskog sistema u poslednjih nekoliko decenija. Ili bi nezaposleni imali konkretniju pomoć, ili bismo postepeno smanjivali radno vreme tako da više ljudi radi (ovo bi bila ta Star Trek varijanta gde svi imaju više slobodnog vremena dok mašine rade umesto njih)...

Obe varijante pozitivne budućnosti uključuju tešku regulaciju, tako da mi paradoksalno naš tehnološki napredak deluje kao glavna prepreka teoriji libertarijanizma (ovo nevezano za činjenicu da Ron Pol jeste najbolji medju ponuđenim marionetama uključujući i aktuelnog predsednika).

Što se energije tiče (da, i mene je ta SF priča dovela do energije), znamo odavno da su sva trenutna rešenja neefikasna, ali sam pre par dana našla izveštaj univerziteta iz Sidneja iz 2008. rađenog za australijsku vladu koji ovo egzaktno dokazuje. Ovo mi je, uz trenutnu političku situaciju koja određuje poreski sistem, glavi razlog za pesimizam.

Mislim, nije da se baš mnogo brinem. Odnosno, ne vredi, ništa ne mogu da menjam

Saša Radulović 11:39 02.02.2012

Re: Hm...

Ili bi nezaposleni imali konkretniju pomoć, ili bismo postepeno smanjivali radno vreme tako da više ljudi radi

... i/ili bi više novca ostajalo srednjoj klasi koja bi više od tog novca investirala nazad u ekonomiju kroz potrošnju, umesto da 1% akumulira ogromno bogatstvo sa kojim ne zna šta će i da države u isto vreme kreiraju ogromne deficite i plaćaju ogromne kamate na deficite koje ponovo završavaju u rukama istih 1%.

I tako to.

barese 12:18 02.02.2012

Re: Hm...

... i/ili bi više novca ostajalo srednjoj klasi koja bi više od tog novca investirala nazad u ekonomiju kroz potrošnju

Operator "i/ili" u smislu "može i jedno i drugo", ili mora "i"?

Elem, suština je pitanje: kako potrošnja srednje klase poboljšava položaj gubitnika tranzicije u uslovima automatizovanog sektora usluga? Ili misliš da automatizacija tog sektora posle industrije nije neminovnost?

Može i novi blog umesto odgovora, neću da se bunim

Saša Radulović 14:48 02.02.2012

Re: Hm...

Sve zajedno u svim kombinacijama.

A ostalo je mnogo široka priča za ovde.

Prirodan izlaz iz naše tranzicije je oslanjanje na sopstvena mala is srednja preduzeća i stvaranje prostora za najbolje da stvore novu vrednost. U blatu koje smo kreirali, samo mufljuzi mogu da plivaju. Sve što je radno i vredno umire jer ga sistem guši, a ne ume ili ne želi da učestvuje u blatu.

tyson 06:20 30.01.2012

minus

Operativni gubitak u 2010.godini je iznosio oko $110 miliona. Od toga, gubitak u Srbiji je bio oko $140 miliona.

Hm, ovde se nešto ne slaže.

inco 06:43 30.01.2012

Re: minus

Zasto se ne slaze? U Srbiji je gubitak bio $140M, negde je dobitak bio $30M, i eto ti globalnog gubitka od $110M...

tyson 16:20 31.01.2012

Re: minus

Nikada nisam voleo ekonomiju.

rikelme 07:16 30.01.2012

Treba biti brz

Kao što Saša reče, gotovo je sigurno da neće objaviti potpisani ugovor. Mi kao građani bi trebali reagovati brzo i potruditi se da se on objavi do predstojećih izbora. Imamo 3 meseca za:

- slanje zahteva za njegovim objavljivanjem
- posle njegovog ignorisanja ili odbijanja obratiti se gosp. Šabiću
- gosp. Šabić zvanično zatražuje njegovo objavljivanje
- koji svi scenariji su dalje mogući, stvarno mi nije poznatо
- ...
- konačno, ugovor o prodaji železare se objavljuje

Šta je i u kom vremenskom periodu realno očekivati u naredna 3 meseca ?

Možda je najpametnije da angažujemo nekog vrlo hitrog i spretnog "novinara" pa da na samoj ceremoniji potpisivanja na kratko "pozajmi" jedan primerak, samo dok se sadržina ne isfotografiše...

Oljacat 08:29 30.01.2012

Na sve ovo

Ceo svet je ludnica, ali Srbija je CENTRALA.

milisav68 10:49 30.01.2012

Re: Na sve ovo

Oljacat

Ceo svet je ludnica, ali Srbija je CENTRALA.

vladaxy 09:03 30.01.2012

Razmišljanje

Broj zaposlenih u severnoj Americi je na kraju 2010.godine bio 23.000, dok je broj zaposlenih u Evropi bio 19.000 zaposlenih, od čega je broj zaposlenih u Srbiji bio oko 5.400. Znači, 23.000 zaposlenih u severnoj Americi je generisalo 13 milijardi $ prihoda, dok je 19.000 zaposlenih u istočnoj Evropi generisalo oko 4 milijarde $ prihoda.

Kako dolazi do ovakve razlike u prihodu po radniku?

Amer = 565.000 USD
Srbin = 185.185 USD

Da li su u pitanju tehnologije koje se koriste, proces rada, obrazovanje radnika ili nešto totalno deseto? I na sve to su još imali povlašćene cene struje, krenuli su od nule (bez dugova), a prosek godišnjih bruto plata ove godine u Smederevskoj železari = 15.000 USD.

jasminas 09:06 30.01.2012

Re: Razmišljanje

I mene ovo zanima...

Saša Radulović 10:27 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Samo tehnologija. Zastarela tehnologija povlači malu produktivnosti. Naši radnici nisu ni bolji ni lošiji od američkčih ili slovačkih.

Hansel 13:36 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Saša Radulović
Samo tehnologija. Zastarela tehnologija povlači malu produktivnosti. Naši radnici nisu ni bolji ni lošiji od američkčih ili slovačkih.

A od američkih su, uz to, sigurno višestruko manje plaćeni. Čisto da se i to konstatuje.

P.S. Koliko košta nova tehnologija? Nešto mi se čini, ako je ta investicija uporediva sa onom u Boru (ako su saopšteni iznosi tačni) da bi u tom slučaju gubici bili kudikamo manji, a možda ih ne bi ni bilo?! Da li su mislili da im se proizvodnja i sa ovakvom tehnologijom isplati uz ovu cenu radne snage, pa nisu blagovremeno ulagali?

Saša Radulović 14:13 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Da li su mislili da im se proizvodnja i sa ovakvom tehnologijom isplati uz ovu cenu radne snage, pa nisu blagovremeno ulagali?

Upravo to se i desilo: nisu blagovremeno ulagali. A možda su i mislili da ulažu, ali ih je loša poslovna klima i politička nestabilnost navela da promene planove. Pa su držali našu železaru dok je trište to dozvoljavalo. Došla kriza. Trošak je u međuvremenu toliko narastao da ugrožava i matičnu kompaniju.

Niko da primeti da im je godišnji prihod gotovo pola bruto društvenog proizvoda Srbije.

Hansel 14:28 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Hm, možda će izgledati zadrto, ali ispada da se matica prema "usvojenim" ćerkama firmama ponašala maćehinski.

Niko da primeti da im je godišnji prihod gotovo pola bruto društvenog proizvoda Srbije.

Treba baratati sa oba ta broja da bi se primetilo.

Saša Radulović 14:39 30.01.2012

Re: Razmišljanje

ispada da se matica prema "usvojenim" ćerkama firmama ponašala maćehinski

Ne bih to rekao tako. Pre će biti da su imali druge projekte koji su bili isplativiji. Novac se investira tamo gde će dati najveći i najbrži povrat uz što manji rizik. Stvar je poslovne procene. Za akcionare US Steel-a profit iz Srbije, profit iz Slovačke i profit iz Amerike ima istu boju i izgleda isto.

Posao naše držve je da radi na poslovnoj klimi i smanjuje rizike. Kako nam ide?

vladaxy 15:03 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Posao naše držve je da radi na poslovnoj klimi i smanjuje rizike. Kako nam ide?

Lakše je našim političarima da podmićuju firme nego da naprave kvalitetan pravosudni sistem. Bolje izgledaju za izbore kad se slikaju pored nekog investitora.

Hansel 19:01 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Posao naše držve je da radi na poslovnoj klimi i smanjuje rizike. Kako nam ide?

Hm, šta je naša država u ovom slučaju još trebalo da uradi? Da i zanemarimo načine na koje je US Steel postao vlasnik, to je postao jer je procenio da mu se to u ovoj državi, pod ovim uslovima isplati. I - ispostavlja se da imaju 400 M $ gubitka jer nisu hteli da investiraju upola (ili još) manje?! Država je za mnooogo šta kriva, ali ovde joj krivicu (jes' da nisam neki poznavalac) nekako ne vidim. Jesam li nešto propustio?

Saša Radulović 21:12 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Ništa osim:

Posao naše držve je da radi na poslovnoj klimi i smanjuje rizike

Hansel 22:36 30.01.2012

Re: Razmišljanje

Ma, OK, to je i nama laicima jasno, ali meni nije jasno šta se u poslovnoj klimi i u pogledu rizika promenilo otkada je U.S. Steel došao u Srbiju, a da je za to odgovorna ova država.

sevarlica 15:19 31.01.2012

Re: Razmišljanje

Hansel
Ma, OK, to je i nama laicima jasno, ali meni nije jasno šta se u poslovnoj klimi i u pogledu rizika promenilo otkada je U.S. Steel došao u Srbiju, a da je za to odgovorna ova država.

Da probam da odgovorim.
Čini mi se da je problem naše države što se prema dnevno-političkim i ekonomskim stanjem u svetu ponaša kao prema sagorevanjem Zemlje od strane Sunca(za 5 milijardi godina).
Kod nas u vladi(državi), ne postoji, stručnost, fleksibilnost i efikasnost. Nekako uvek poslednji krenemo da rešavamo probleme. Sve nešto čekamo da se problemi reše sami od sebe. Od početka krize nije napravljen ni jedan-jedini potez na oslobađanju privrede od velike količine nameta koju sada ta privreda više ne može da plaća, na očuvanju tržišta od uvoznog lobija, na smanjenje troškova državnog aparata, itd. Naprotiv naša država je uradile sve, ali baš sve NAOPAKO!!!

P.S. Već sam na nekom blogu spominjao rumunski MUP koji je ograničio dnevnu količinu goriva po službenom automobilu, i sve preko toga plaća pripadnik MUP-a iz svog džepa. U istoj godini naš MUP propisuje povećanje plata svojim pripadnicima prvo 3 pa onda i 10 hiljada dinara, kupuje 700 novih motocikala po ceni od 15k Evra, itd.

jasminas 09:04 30.01.2012

Da li je moglo drugacije?

Šta je US Steel radio u ovoj situaciji? Upumpavao je svež keš. U 2009.godini oko $70 miliona, u 2010.godini oko $200 miliona. Odakle novac? Matična korporacija se zadužila. Ukupan dug je od 2008.god. do 2010.godine narastao sa $3.2 na $3.7 milijardi.

Saša, znam da je ovo moje pitanje malo van teme bloga, ali da li je ova situacija mogla da se reši na drugačiji način? Da se npr. umesto upumpavanja keša na neki način izvrši racionalizacija, pa makar i (delimično) otpuštanjem viška radnika?

Saša Radulović 10:33 30.01.2012

Re: Da li je moglo drugacije?

Da bi Železara mogla dalje da posluje, potrebno je ogromno ulaganje u tehnologiju i nove proizvode. Kod nas se proizvode najjeftiniji proizvodi sa najmanjom dodatom vrednošću.

Železara je bila profitabilna 2008.godine, kao i US Steel. Nakon drastičnih promena na tržištu, pada potražnje i pada cena, i severnoamerički deo i slovački deo su uspeli da smanjenjem troškova amortizuju udarac i da se posle gubitaka u 2009.godini, vrate ka profitabilnom poslovanju. Naša nije.

Stiže drugi talas krize. Cene su, posle kraćeg oporavka, ponovo pale. US Steel smatra da velika investicija u Srbiju kako bi se uvele nove tehnologije i proširila lepeza proizvoda, nije opravdana.

libkonz 10:39 30.01.2012

Re: Da li je moglo drugacije?

Stiže drugi talas krize. Cene su, posle kraćeg oporavka, ponovo pale. US Steel smatra da velika investicija u Srbiju kako bi se uvele nove tehnologije i proširila lepeza proizvoda, nije opravdana.

Verujem i da je naša vlast svesna toga. Ali njima su u glavi samo izbori u maju, pa nek košta koliko košta. Zbog ove gluposti oko železare neko bi morao na robiju. Ali neće, na žalost.

vladaxy 10:46 30.01.2012

Re: Da li je moglo drugacije?

Posle propasti čeličane u Pitsburgu.

Možda se nešto slično desi i u Smederevu

. Tamo je posao izgubilo oko 120.000 ljudi pa su se iščupali.

inco 11:03 30.01.2012

Re: Da li je moglo drugacije?

vladaxy
Posle propasti čeličane u Pitsburgu.

Možda se nešto slično desi i u Smederevu . Tamo je posao izgubilo oko 120.000 ljudi pa su se iščupali.

Meni je mnogo bolji primer Luksemburg - nekada se gvozdjem odrzavao, danas im je isto vise fusnota, a skroz su batalili kopanje i niskoprofitnu proizvodnju poluprodukata. Ono malo sto im je od celicne idustrije ostalo je zvanicno najproduktivnije u datoj industriji na planeti...

E, al' za to treba kefala, planiranja, vremena, teskih rezova, racionalizacija, prekvalifikacija... Jednom recju sve ono sto je taboo u Srbiji.

vladaxy 12:11 30.01.2012

Re: Da li je moglo drugacije?

E, al' za to treba kefala, planiranja, vremena, teskih rezova, racionalizacija, prekvalifikacija...

I malo iskulirati ove parazite u administraciji

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

Nedopustivih 300 nameta

Šta sve moraš da plaćaš državi?

Možda bi i Smederevci manje brinuli o budućnosti kad pokretanje sopstvenog posla u Srbiji ne bi ličilo na pakao

milisav68 12:23 30.01.2012

Re: Da li je moglo drugacije?

vladaxy

E, al' za to treba kefala, planiranja, vremena, teskih rezova, racionalizacija, prekvalifikacija...

I malo iskulirati ove parazite u administraciji

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

Nedopustivih 300 nameta

Šta sve moraš da plaćaš državi?

Možda bi i Smederevci manje brinuli o budućnosti kad pokretanje sopstvenog posla u Srbiji ne bi ličilo na pakao

Možda bi Smederevci a i ostali bili uspešni, da nema privililegovanih koji to ne plaćaju i njihove firme dobijaju posao partijsko-rodjačkoj vezi...

Obren Markov 13:37 30.01.2012

nepodnošljiva lakoća jednostavne računice

Naravno da je važno očuvanje radnih mesta. Naravno da je važno Smederevo. Ali važna su i sva druga radna mesta u Srbiji i svi ostali gradovi. Uzimati novac od poreskih obveznika iz ostatka Srbije, čistačice u Subotici i tekstilnog radnika iz Novog Pazara, i njime "čuvati" radna mesta u Smederevu jednostavno nije ni moralno ni održivo

Nekad je računica tako jednostavna i vidljiva čim se raziđe magla demagogije

Za tekst:

pomozimo 14:00 30.01.2012

Људи,

Чему оволика количина песимизма. Па увелико је акција ,,тражи се кум,, како ће се будућа железара звати. Незнам шта ће будући кум морати да дарује па се не усуђујем да се кандидујем, али не могу да се отмем да не предложим ново име ,,РУПА,, и то без дна коју ће пунити јадни и напаћени радни народ целе Србије. Да ли се неко сећа изјаве неког од политичара ,, правићемо шшколе, обданишта, а деце нема, правићемо и децу,,. Зар постоји нешто што наши политичари немогу. Американци одбацују ђубре а наши политичари од тога праве злато, ко је бре овде луд.

MarkoPustolov 17:59 30.01.2012

Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

PITTSBURGH, Jan. 30, 2012 /PRNewswire-FirstCall/ -- United States Steel Corporation (NYSE: X) announced a plan for the sale of U. S. Steel Serbia d.o.o. to the Republic of Serbia for a nominal purchase price, subject to finalization and execution of definitive agreements. U. S. Steel expects to record a total non-cash charge of between $400 and $450 million in the first quarter of 2012, which includes the expected loss on the sale and a charge of approximately $50 million to recognize the cumulative currency translation adjustment related to the company's net investment in Serbia. The sale is expected to close on Jan. 31, 2012.

zemljanin 18:04 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

U.S. Steel ( $29.25 , - $0.63 , -2.11%) announced an agreement to sell its Serbian unit to the country's government for a "nominal" price, adding it expects a loss on the sale. News reports last week suggested the nation's government had agreed to buy back the underperforming unit for $1 to avert major job losses and preserve a key exporter.

MarkoPustolov 18:11 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

http://uss.mediaroom.com/index.php?s=43&item=655

and a charge of approximately $50 million to recognize the cumulative currency translation adjustment related to the company's net investment in Serbia.

For further information: CONTACT: Media, Erin DiPietro, +1-412-433-6845 or Analysts/Investors, Dan Lesnak, +1-412-433-1184

zemljanin 18:35 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

Očito da im se (US Steel) ne sviđa "odjek" ranijeg dogovora a pred sutrašnji izveštaj ... u svakom slučaju treba sačekati smirivanje i konkretni plan/dil a ne medijsko nagađanje i prepucavanje ... videćemo

MarkoPustolov 18:53 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

a ti vise verujes nasoj prepostenoj vladi :) ma daj osvesti se nasi ce reci klupili smo fabriku za 1$ a 49.999.999 to samo placamo sta su ulozili do sada i to sto smo im uplatili 50 milki to ti je isto ko 1$

zemljanin 19:20 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

a ti vise verujes nasoj prepostenoj vladi :) ma daj osvesti se nasi ce reci klupili smo fabriku za 1$ a 49.999.999 to samo placamo sta su ulozili do sada i to sto smo im uplatili 50 milki to ti je isto ko 1$

nebitno jer ovde nisu važna "verovanja" već ko i kada izdaje vest i koliko prostora u samim vestima ima za razlićita tumačenja. Na kraju i reakcija berze na određena saopštenja. Dani pred objavu izveštaja su uvek turbulentni a prava informacija će doći sutra ili narednih dana.

Van toga je sve "lov u mutnom" ili može ovako a i onako a time ne prejudiciram ni tačnost ni netačnost niti mogućnost da je postignut dogovor i/ili da on može pretrpeti određene promene. Jednostavno nema dovoljno validnih informacija za bilo kakav zaključak.

MarkoPustolov 19:43 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

zemljanin
Dani pred objavu izveštaja su uvek turbulentni a prava informacija će doći sutra ili narednih dana.

jos samo da mi objasnis kako je izvestaj us steela isto sto i ugovor sa vladom

zemljanin 20:15 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

jos samo da mi objasnis kako je izvestaj us steela isto sto i ugovor sa vladom

shvatio sam da raspravljamo vest/saopštenje US Steel koje je došlo nakon saopštenja Vlade. Pretpostavlja se forma Ugovora kao i ozbiljnost ugovornih strana.

Svaki izveštaj je povezan i sa konferencijom na kojoj se pojavljuju CEO i ostali, dotične kompanije. Nema tu mnogo mesta za nedoumice jer deoničare zanima istina. To što je taj period pred uzveštaj sklon dezinformacijama i glasinama nema veze sa Vladom već sa očekivanim vestima u tom periodu. I u tom saopštenju, provlači se mogućnost gubitka za USSteel koja nije egzaktno precizirana već je stvar dogovora zainteresovanih strana. Drugim rečima, saopštenje ne govori ništa već izražava želju USSteel o "zadovoljavajućem iznosu".

Generalno, $1 ili $50mil, nije svejedno ali je to sitno ako ćemo mi biti vlasnici železare narednih godinu ili dve, jer o tim troškovima vredi govoriti i oni su velika nepoznanica a takvi će, verovatno i ostati. Fama oko konačnog iznosa, brzo će biti precizirana ovo drugo - neće.

Konačno, da ponovim, teško je danas na bazi dostupnih informacija, izvesti bilo kakav validan zaključak o krajnjem iznosu i/ili dodatim uslovima. Možemo da nagađamo ali onda to tako treba i nazvati - nagađanje.

MarkoPustolov 21:16 30.01.2012

Re: Izgleda da je cena bila 50 MILKI!

nista ne nagadjamo imao izjave premijera i izjavu kompanije
a kad vidimo ugovor *ako nije zacrnjen bice nam sve jasno

domazetovic.andrej 23:14 30.01.2012

Kako doslo tako i o'slo

Pitanje je sta smo to kupili za 1$. Upravo se zavrsio i Upitnik na tu temu. Vidi se da tu ima i 450M$ gubitaka.

Ono sto niko ne pominje ovde je da nam se sada vratilo to sto smo jos davno zelezaru prodali ispod svakog kriterijuma US Steel-u. Da je trazena neka realnija cena i da je postupak bio transparentan videli bismo da je za ovog giganta socijalizma jos tada bilo vreme za stecaj. Ovako su to dali amerima za male novce pri tom apsorbijuci sve akumulirane gubitke, ovi usli spekulativnom logikom i sada istom tom logikom idu napolje. Nije tu bilo pravih investicija, pa je zbog toga i danas produktivnost niska, a kvalitet proizvoda neodgovarajuci. Od tog celika se pravio sporet 'smederevac' i betonsko gvozdje. Ovo potonje je bilo vrlo trazeno kada je bio i boom gradnje po svetu. Mozda je nasa vlada futuristicka pa predvidja da ce naglo skociti potraznja za smederevcima - kako nam je krenulo....

A cinjenice su da u Smederevu proizvodnja celika koja bi generisala profit je moguca samo kada je svetska cena celika izuzetno visoka. U tom periodu su ameri tu i radili. Videcemo koliko ce nas ovo sve kostati...

ivana23 00:12 31.01.2012

***

Interesantno...

Aktuelno američko rukovodstvo nema interes da ostane u Smederevu, pa je najizvesnije da će država postaviti „neke nove ljude”, među kojima se spominje čak i Dušan Matković, nekadašnji prvi čovek železare

Čelik ne tope stare ideje - Politika, 31.01.2012.

vladaxy 09:06 31.01.2012

Re: ***

ivana23
pa je najizvesnije da će država postaviti „neke nove ljude”, među kojima se spominje čak i Dušan Matković, nekadašnji prvi čovek železare

11. mart 1991. Ušće - Prvi kontramiting
U organizaciji SPS na Ušću održan miting "Za odbranu Republike, za ustavnost, slobodu i demokratiju." Uz kozaračko kolo i povike "Slobo, slobodo", "Ubice, fašisti", "Ne damo Kosovo", "Ustaše, ustaše", "Sudite Vuku". Na mitingu su govorili Dušan Matković, Petar Škundrić, akademik Mihajlo Marković, Živorad Igić i Radoman Božović. Matković je rekao da su studenti na Terazijama huligani i pozvao prisutne da krenu sa Ušća i obračunaju se sa njima.
(TV Beograd i Politika javili da je bilo 150.000 ljudi, nezavisni mediji govorili o tridesetak hiljada)

vanja.t 13:43 31.01.2012

Re: ***

kad smo već kod vremeplova, v.matić je u to vreme radio za srpsku reč intervjue sa četničkom emigracijom, a u pogledima stasavala biki srbljanović

tyson 16:49 31.01.2012

Re: ***

kad smo već kod vremeplova, v.matić je u to vreme radio za srpsku reč intervjue sa četničkom emigracijom, a u pogledima stasavala biki srbljanović

puzzle92 01:07 01.02.2012

TopShop i promotivna cena zelezare

Nema razloga za iznenadjenje, jos manje brigu i cudjenje...sve mi se cini da samo nismo odgledali neki vazan deo TopShopa kada je uz najnoviji model slema za izbornu 2012. godinu najbrzi kupac dobiopo promotivnoj ceni za 1 dolar zelezaru

Ko nam je sad kriv sto nismo odmah pozvali

tyson 08:33 01.02.2012

Šta dalje

OK, situacija na tržištu čelika je takva kakva je, a i stanje železare je konstatovano.

Postoji li neka analiza 1) kretanja potražnje i ponude čelika (i kakvog) na tržištu u budućnosti, i 2) koliko bi koštalo osavremenjivanje železare e da bi se dovela u stanje da proizvodi čelik kvaliteta koji će biti tražen na tržištu u recimo narednih 5-10 godina?

Ako je već država postala vlasnik železare, umesto kukanja i održavanja status quo te (verovatno) neuspešne potrage za sledećim kupcem, zanimalo bi me koliko je isplativa investicija - od strane vlasnika, t.j. države Srbije - u novu opremu ne bi li železara ponovo počela da pravi profit.

alselone 08:39 01.02.2012

Re: Šta dalje

2) koliko bi koštalo osavremenjivanje železare e da bi se dovela u stanje da proizvodi čelik kvaliteta koji će biti tražen na tržištu u recimo narednih 5-10 godina?

Milion tebi, milion meni i milion japancu da zavrsi posao.

Znas da ne postoji realna racunica za ovo jer ce, ko god da je na vlasti, ovo da naduva barem 5 puta.

vladaxy 08:49 01.02.2012

Re: Šta dalje

Postoji li neka analiza 1) kretanja potražnje i ponude čelika (i kakvog) na tržištu u budućnosti, i 2) koliko bi koštalo osavremenjivanje železare e da bi se dovela u stanje da proizvodi čelik kvaliteta koji će biti tražen na tržištu u recimo narednih 5-10 godina?

Ako Ameri sa tolikim iskustvom u tom poslu nisu uspeli da osmisle isplativi poslovni model za Smederevo, ne verujem da će neke birokrate smisliti nešto pametno.

Verovatno su tražili i kupce neko vreme i nisu uspeli da ih nađu, ne verujem da će naši uspeti da nađu nekog ozboljnog kupca a da ne bude neka "trange frange Dinkić" kombinacija.

Koliko god to zvučalo surovo, po meni najbolje je zatvoriti tu železaru. Jeftinije je staviti katanac. Radnicima davati po npr. 30.000 din mesečno dok ne nađu drugi posao u sledećih godinu dve dana i tačka. To bi za 5.400 radnika koštalo 20 miliona EUR godišnje. Ovako unapred znamo da ćemo trošiti 100 miliona godišnje (odakle??) na pokrivanje gubitaka.

jasminas 10:09 01.02.2012

Re: Šta dalje

vladaxy
Koliko god to zvučalo surovo, po meni najbolje je zatvoriti tu železaru. Jeftinije je staviti katanac. Radnicima davati po npr. 30.000 din mesečno dok ne nađu drugi posao u sledećih godinu dve dana i tačka.

Upravo tako, to ne zvuči surovo već zdravorazumski. I Saša je u tekstu naveo da je u poslednje vreme US Steel-u bilo isplativije da se ne radi a da se radnicima isplaćuju plate, jer su cene sirovina + troškovi proizvodnje nadmašivali cenu finalnog proizvoda.

banem92 10:36 01.02.2012

Re: Šta dalje

vladaxy

Koliko god to zvučalo surovo, po meni najbolje je zatvoriti tu železaru. Jeftinije je staviti katanac. Radnicima davati po npr. 30.000 din mesečno dok ne nađu drugi posao u sledećih godinu dve dana i tačka. To bi za 5.400 radnika koštalo 20 miliona EUR godišnje. Ovako unapred znamo da ćemo trošiti 100 miliona godišnje (odakle??) na pokrivanje gubitaka.

Ključno: "dok ne nađu drugi posao".

Pitanje: gde da nađu drugi posao kad radnih mesta nema?

Zaključak (moj): toliko smo propali da nismo ni svesni. Sad se samo koprcamo, to su poslednji trzaji.

I nije železara problem. Ona je posledica. Uzrok je u potpuno nesposobnoj vladi koja nema ideju, ne želi, neće da modernizuje i državu i privredu. I to ne samo ova vlada, sve iza Tita, ova sadašnja pa i sve buduće.

Ovakvih "železara" je bilo, sad ih imamo, a imaćemo ih sve više. Dok se u jednom momentu ne desi opšti kolaps, kada ćemo preći u anarhiju.

Ovaj narod prosto ne zaslužuje bolje, sami smo krivi, sami smo zamesili, sami ćemo i pojesti.

Mladi i pametni su već shvatili: otići odavde, što dalje.

Saša Radulović 10:48 01.02.2012

Re: Šta dalje

To bi za 5.400 radnika koštalo 20 miliona EUR godišnje.

A otpremnine?
A dugovi?
A obaveze iz ugovora?
A troškovi gašenja peći?
A troškovi saniranja zagađenja?
A ...

Ima jedan zakon koji je napravljen za ovu situaciju. Kada je firma više vredna mrtva nego živa.

A može i trange-frange, zacrnjeni ugovor, kombinacija. Alhemija je čudo.

Kažu: ako se ugasi železara, šteta po privredu Srbije bi bila 2x veća. Od čega veća, nije rečeno. I to se ponavlja u nedogled u svim našim nastojanjima da smanjimo štetu od gašenja giganata. Niko naravno nije u stanju da ponudi analizu, plan, konkretan cilj i verovatnoću ostvarenja cilja tih nastojanja. Niti bilo kakve detalje o njima. Sa druge strane, na žalost, niko ne računa štetu nastalu u svim tim nastojanjima, niti vrši analizu te magične štete gašenja nečega što nema osnova da postoji.

Ovo me podseća na Domanovićevu priču: bil' bio mokriji?

vladaxy 14:29 01.02.2012

Re: Šta dalje

ok ima i druga opcija, uz sve to gore pobrojano i generisanje novih gubitaka svake godine, uz molitvu da cene čelika neviđeno skoče i proizvodnja ponovo postane isplativa. Ako sam dobro shvatio tvoj tekst, i ti si za zatvaranje fabrike? A ozbiljne analize isplativosti, efekata na privredu Srbije nikad nećemo dobiti, jer to nema ko da uradi.

Mirko je spomenuo samo 1 USD, nikakvi dugovi

Saša Radulović 19:05 01.02.2012

Re: Šta dalje

Ako sam dobro shvatio tvoj tekst, i ti si za zatvaranje fabrike?

Sve što sam pročitao o njihovom poslovanju ukazuje na to da je svako dalje poslovanje lišeno ekonomskog smisla. Tekst je o tome. Stvari koje nemaju ekonomskog smisla ne treba raditi, bez obzira na dobre namere. Znam sigurno da je parola "očuvanje radnih mesta" recept za katastrofu.

Da li u onome što radi Železara može da se nađe neki deo za koji ima ekonomskog smisla da preživi ne znam. To bi trebalo utvrđivati u stečajnom postupku.

Tekst je takođe o tome koliko smo neozbiljni. Argumentacija se svela na nekoliko izjava u medijima. Sve radimo tako.

Mirko je spomenuo samo 1 USD, nikakvi dugovi

To bi se moglo utvrditi odmah uvidom u sam ugovor. Posredno, to će se moći videti i iz finansijskih izveštaja. Od 400 miliona evra dugova, veći deo su dugovanja matičnoj kompaniji. Negde oko $400 miliona dolara. Moguće je da će taj deo biti otpisan, na šta ukazuje i izjašnjenja US Steel-a od utorka svojim analitičarima. Pitanje je duga prema dobavljačima, kao i potraživanja prema kupcima. Moguće je da je i taj deo preuzeo US Steel. A moguće je i da nije.

I ovako u krug. Netransparentno.

NNN 20:58 01.02.2012

Re: Šta dalje

troškovi saniranja zagađenja?

Ovo ni ameri nisu plaćali

lakipingvin 21:31 01.02.2012

Re: Šta dalje

I ovako u krug. Netransparentno.

Princi je gore u pravu oko jednog a to je da je na trzistu US steel zaista mali igrac.Oni u pocetku nisu ni zeleli da igraju ali kad imas toliko slugu koji te mole da ih bicujes ne smes bas previse da ih razocaras.
Ako je kupovina bila lisena bilo kakvog ekonomskog smisla zasto bi prodaja imala ikakav smisao kad se nizasta ne odgovara.
Jedina ekonomski opravdana kombinacija i to u jednom kratkom periodu izvodljiva opcija(dok se nije pocelo sa demokratskim majmunisanjima) je bila ISCOR,MACsteel-Konstanca gde bi se Nemci i Kinezi u drugoj fazi prikljucili...sobzirom da bi to znacilo i da investitori i duznici dobiju novac nazad ,nesto drugaciju mapu uticaja i malo prostora za korupciju i bicevanje uppps iznenadjenja puce ...Onako kako je novac vracen u Srbiju tako je i zelezara sredjena sad je prekasno za sve, ovo je vise prelazak sa kuku na lele...

Saša Radulović 22:07 01.02.2012

Re: Šta dalje

US Steel nije mali igrač po bilo kakvim standardima. Sa godišnjim prihodom od oko $20 milijardi. Skoro pola našeg GDP-a. To što postoje veće kompanije na tom tržištu ne znači da su oni mali. Pogotovu nisu mali za kupovinu naše Železare.

Ako je kupovina bila lisena bilo kakvog ekonomskog smisla zasto bi prodaja imala ikakav smisao kad se nizasta ne odgovara.

Ne mislim da kupovina nije imala smisla. U tadašnjim uslovim i zaključno sa 2008.godinom je imala smisla. Ono što je izostalo su ulaganja i postepeni prelazak na proizvode sa većom dodatom vrednošću. Zašto je to izostalo, možemo samo spekulisati.

Sa stanovišta US Steel-a prodaja itekako ima smisla. Što se naše države i njenih poreskih obveznika tiče, kupovina ... not so much.

Saša Radulović 22:11 01.02.2012

Re: Šta dalje

Ovo ni ameri nisu plaćali

Krivi smo naravno mi. Ako pročitate diskusiju menadžmenta US Steel-a, veliki deo je posvećen troškovim zagađenja, CO2 emisije itd.

Naši izvori se koriste za DŽ. Pesak za DŽ. Glina za DŽ. Zagađenje za DŽ. Zemljište za DŽ. Važno je da dođu investitori i otvore jeftina radna mesta za jeftinu radnu snagu. Još im plaćamo za to. Oslobađamo poreza. Itd.

lakipingvin 22:31 01.02.2012

Re: Šta dalje

To što postoje veće kompanije na tom tržištu ne znači da su oni mali.

ne radi se o tome ciji je veci vec sta,gde proizvodis i za kog klijenta

Zašto je to izostalo, možemo samo spekulisati.

Uopste nema sta tu da se spekulise vrlo dobro se zna koji proizvodi i koji korisnici su bili u pitanju i kakvu su buducnost imali,shizofreno je bilo propagirati ovo

Jeftina radna snaga nam je jedini argument.

a sve vreme ocekivati neki drugi rezultat...bolje da ovde stanem pozdrav

Saša Radulović 23:21 01.02.2012

Re: Šta dalje

a sve vreme ocekivati neki drugi rezultat

Ovo svakako. Potpuna šizofrenija.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi