Blog austrijskog naučnika Floriana Bibera (Florian Bieber), politikologa koji dobro poznaje Balkan, njegovu istoriju, jezik i sve njegove muke, izazvao je veliku buru ovih dana u balkanskim medijima, naročito srpskim. Naime, profesor Biber trenutno podučava buduće britanske diplomate na Univerzitetu u Kentu i nedavno je na svom blogu objavio komentare i odgovore svojih studenata o Balkanu i Jugoslaviji. Dojče vele je juče objavio priču o tom blogu, a dalje su

Posto sam se ovde zatekao za vreme svetskog prvenstva u fudbalu, imao sam tu cast da prenose gledam iz zemlje kojoj fudbal znaci isto koliko nama hokej na travi! Mislim, znaju pravila, skoro sva, poznaju neke fudbalere (nazovimo ih tako) poput laznog Ronalda, patuljka Mesija i neke buldozere iz Premijer lige kao sto su Runi, Lampard i drugi. Za polovinu reprezentacija koje su ucestvovale na prvenstvu, a dolaze iz Evrope nisu culi! Tako da sam za vreme trajanja (nazalost samo) prve faze takmicenja bio pravi ambasador moje male zemlje!

U pocetku je zaista bilo tesko nekome objasniti

паланка или велеград?

двориште или свет?

Autor: Rodoljub Šabić

Od početka godine do danas na adresu Poverenika za informacije stiglo je 1.600 žalbi. Samo u poslednja dva meseca 500. To je veliki broj, koji je sam po sebi zabrinjavajući. A posebno je zabrinjavajuća činjenica da se značajan broj tih žalbi podnosi da bi se, tek uz intervenciju Poverenika, dobile informacije koje bi morale da budu dostupne, bez ikakvih problema. Informacije o budžetima i budžetskim rashodima, sistematizacijama i broju zaposlenih, platama, troškovima reprezentacije i sl. trebalo bi da budu uredno i ažurno objavljivane u informatorima

Ogroman krst dimenzija 18x11 metara? Ili....

 
Podvig vlasnika vebsajta „Vikiliks“ (na slici) koji je objavio na desetine hiljada tajnih američkih vojnih dokumenata, mnogi nazivaju savremenom verzijom obelodanjivanja opsežnog arhivskog materijala o ratu u Vijetnamu na stranicama lista Njujork Tajms, 1971. godine. Mnogi vojni istoričari smatraju da je zahvaljujući toj dokumentaciji, nazvanoj „Papiri Pentagona“, zabijen poslednji ekser u kovčeg američke vojne intervencije u jugoistočnoj Aziji.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Skupštini Srbije: „Nije vreme za veliki patriotizam, vreme je za velika dela”.

Nema sumnje da je predsednik mislio da nema velike koristi od busanja u patriotizam, da je vreme da se  mnogo više uradi u interesu budućnosti Srbije i njenih građana. Svakako da bi jedno od tih velikih dela bilo upravo  „lišavanje Srbije nacionalnih konflikata u koje je decenijama bila uronjena, ne samo sa susedima, već i sa velikim silama. „

Ne ide našim pravnicima na međunarodnom planu, ne ide im baš nikako.  Kao da su se svi urotili protiv njih. Prvo  im je  Međunarodni sud pravde iz Haga opalio gadnu šamarčinu u formi savetodavnog  mišljenja.  I taman kada su obrazi prestali da im se crvene, a zujanje u ušima smanjilo, stiže novi šamar iz Londona.

Ne mogu više da podnesem vesti.

Tadž Mahal se nalazi na svim verzijama liste sedam svetskih čuda. Njegovu eleganciju i savršenstvo hvalili su istoričari, arhitekte, pesnici i putnici sa svih strana sveta. Izuzetne proporcije, savršena simetrija, prelepo ukrašena unutrašnjost, rafinirani rezbareni detalji smešteni u rešetkaste ograde koje okružuju grobove i sklad celog kompleksa čine ga uzvišenim delom ljudskih ruku.

Trećeg marta 2005. godine sedeo na travi ispred Tadž Mahala, obasjanog zlatnim zracima zalazećeg sunca. Njegova lepota jednostavno me je obuzela, i nisam mogao da odvojim oči od blještavog belog mermera. Pomislio sam: ovo je mesto na koje treba dovesti osobu svog života.

Ovog avgusta, ženi mi se kolega Indijac. To je prilika da konačno povedem Tetka Ljilju i pile naše u Agru. Srećan sam što ćemo to zajedno izvesti.

autor: kleinemutter

kategorije: mad as hell

........................................ 

Imamo starog keca i u njemu akumulator, ponekad. Zasto ponekad? Zato sto su se lopovi navadili i gotovo svake nedelje nam iz auta kradu akumulator. Dodje nas to zadovoljstvo ovog meseca oko 15 000.
Najgore mi je kad ujutro krenemo muž ,deca i ja i smestimo se u kola, da li smo pošli kod lekara ili u vrtić, svejedno, kad ...cvrc....kola ne reaguju ,

Vesna i Svetlana su sedele za šankom, a ja sam stajala pored njih i zverala okolo. Bilo je preglasno da im se pridružim, mada sam u par navrata čak i bezuspešno probala. Čujem kako Svetlana priča i polako se naginjem ka njoj, ali u trenutku kada počnem pažljivo da je slušam, čujem Vesnin glas. Učinim napor i krenem glavom ka Vesni, ali dok stignem, opet se čuje Svetlana. Razumećete da sam nakon tri pokušaja odustala svesna da sam zakoračila u prostor između svetla i senki, ne sluteći da će samo trenutak kasnije svi prisutni u kultnom novosadskom kafiču Žuta kuća, zakoračiti

Prilagodjavanje na novu sredinu nije nimalo lak zadatak. Osim hrane, klime, ljudi i jezika - ostaje jos stotinu sitnih stvari koji se razlikuju od sveta u kojem sam do skoro ziveo. Komarci k'o komarci, neko ce reci da su svugde isti, ali to je velika zabluda! Od kako sam dosao ovde svake noci u mojoj sobi se odvija pravo takticko nadmudrivanje na kojem bi i slavni Napoleon pozavideo. Ko ce koga prvi, ko ce kome sa ledja da pridje, cija ce krv prva pasti - sve su to pitanja koja se provlace svaku noc kroz moju i glave mojih nepozvanih gostiju. Moram priznati da su oni u prednosti jer su na domacem