BORISE , ŽENSKE KUCE TREBA DA TE ČUVAJU!

Taman sam odahnula što je Bajden otputovao iz Srbije i što se ništa nije dogodilo, što bi moglo, ne daj Bože da opet okrene svet protiv nas, dogodilo se nešto strašno. Ali to se dogodilo nama samima, našem predsedniku. A to, kada se dogodi nama samima, valjda i nije tako strašno . Važno da se njihovom potpredsedniku nije dogodilo ništa. Ni dlaka s glave nije smela da mu fali. Da mu je falila našom krivicom, sravnili bi nas sa zemljom (ovo su očito posledice strašne fobije od koje patim nakon 1999.). Ali, nije. Sve je proteklo u najboljem mogućem redu.

Bezbedonosne mere bile su na visini zadatka. I naši i njihovi, “odradili su” posao odlično. Očito su I oni, baš kao I ja (obična građanka) odahnuli. Ali ja to sebi mogu da dozvolim. Ja za to ne primam platu. A, profesionalci koji bi trebalo da čuvaju našeg predsednika… nisu odahnuli, oni su zaspali, potpuno, kao umorni ratnici posle bitke…

I šta se dogodilo: neki ćaknuti tip, koliko sam ukapirala “propali biznismen” mirno je ušetao u zgradu predsedničke rezidencije našeg Borisa Tadića sa ručnim bombama. Nisam mogla da verujem. I još ne verujem. I ne verujem da to nikoga baš mnogo nije uzbudilo. Svi nešto objašnjavaju, i opravdavaju, nešto što je neobjašnjivo i neopravdivo. Ne mogu da verujem, da smo stvarno toliko ćaknuti da ovo sve slušamo i da nema krivice,i da nema kazne. Samo je valjda taj nesretni, propali biznismen, koji je usled toga što je propao malo i skrenuo, samo je njemu određen pritvor. I sada se on iz pritvora pravda…

Ne mogu da verujem, ko nam čuva predsednika! Ko nam čuva Borisa, ko nam čuva Tadića? Možemo se slagati sa njim ili ne, može nam se dopadati ili ne, ali on je naš legitimno izabrani predsednik, a čovek se kod njega ladno ušunja sa bombama. Tuđe više poštujemo i čuvamo, više nego svoje. Sve, pa i predsednika države. Mi smo stavrno blago rečeno, neverovatan narod. Čudan. Neodgovoran.

Već par dana me ne napuštaju misli, zašto i kako je to moguće da se dogodi. Ne želim da slušam glupe bezbednjake, koji objašnjavaju nešto, te kako se ulazi u tu zgradu, te kako se predaje pošta… Stvarno gluposti. O čemu oni to pričaju? Nije to stan Dokone Srpske Domaćice. Ni kod mene ne može da se uđe tako, bez provere. Neko zvoni, ja pitam, Ko je? I, naravno, ne pustim ga ako ima bombe.

Ljudi, bez šale, tamo radi naš predsednik, za dobrobit svih nas, valjda. Trenutno se zove Boris Tadić. Ali on je naš predsednik.
Priznajem, uvek sam imala ma malu dozu averzije prema tim ”gorilama” što bi trebali da i životom svojim čuvaju nekoga, za koga su već angažovani. Malo su im muišići, previše dozirani za moj ukus, napumpani i nažalost, moram da kažem, po mom ličnom mišljenju, mnogo im nedotaje emoconalna inteligencija. Ne želim nikoga da uvredim. Ali, bez uvrede, oni, to je dokazano ovim poslednjim strašnim incidentom, ništa ne primećuju, ništa ne osećaju i pored njih može da prođe bilo ko…

Dokazano je da su i jadnog Đinđića takođe loše čuvali. I šta se dogodilo? Ništa. Da li je neko podneo ostavku, da li je neko iz tih famoznih službi, smenjen ili odgovarao? Šta smo naučili? Ništa. Kakve smo zaključke izveli? Nikakve. Ili ih bar ja ne znam. I nije bitno da ja znam.
Bitno je, da smo tog istog dana, kada se kod Borisa u zgradu mirno ušetao čovek sa bombama, ja i moje prijateljice išle na proslavu jedne kompanije, bivše severne exjugoslovenske republike. Obezbeđenje je bilo neverovatno: prvo smo dugo čekale, pa su nas onda sve pregledali, pa su nas na kraju posle svih provera –pustili da uđemo. Pravdala sam se u šali da mi nemamo bombe, osim što smo sex bombe (neke od nas, nisu baš sve), ali mi nisu poverovali. Bili su ozbiljni i radili su svoj posao.

Nakon svega, razmišljam na glas: možda bi Borisa bolje čuvalo žensko obezbeđenje. Pročitala sam nekada davno da onog libijskog vođu, El Gadafija, čuvaju žene! A on je čini mi se promoćuran (bar za sebe ). Nije on to slučajno uveo. Uzimajuću u obzir mišićnu masu, žene sigurno nisu jače.

Iako sam u životu operisana od feminizma (dokazano jer živim u porodici sa tri muškarca) odano ih čuvam i služim im, i više nego što je potrebno, ali tako je to u klasičnoj srpskoj porodici, ovo što ću na kraju reći svima će zvučati feministički. Rizikujem i da mi se i to pripiše, ipak dajem sebi slobodu da zaključim: Borise, predsedniče, Tadiću, treba da te čuvaju ženske kuce, a ne ovi glupi kerovi!

Zašto? Zato što su one ODANE, EMOCIONALNE, INTELIGENTNE I zbog svega toga ODGOVORNE! Takvi ljudi treba da čuvaju predsednika države, makar i da su žene.
Predsedniče, nemojte da se ljutite: Vi ste psiholog i znate to bolje od mene. Ja sam samo Dokona Srpska Domaćica, koja želi da joj se predsednik države čuva kako dolikuje I kako treba. Jer, ako se vi ne čuvate, šta nama običnim građanima sledi? Vama se obraćam, gospodine predsedniče, ne Ivici, ne Bezbedonsonoj Informativnoj Agenciji, ili ne znam kojoj službi koja treba da Vas čuva, na njih sam ljuta! Jer, nisu ODGOVORNI. A, nisu, znate zašto? Zato što ne očekuju sankcije. Iznenadite ih, iznenadićete i mene.

Dokona Srpska Domaćica