Ona ( Milica Delević) je izrazila uverenje da će Srbija koja je, kako je rekla, vrlo zadovoljna izveštajem o napretku koji je početkom novembra objavila EU, u narednoj godini dobiti status kandidata i, kada su u pitanju vize, doći na belu šengensku listu.
Vest od pre neki dan
Kancelarija za Evropske integracije Vlade republike Srbije postavila je na svoj sajt nezvanične prevode dva za nas vrlo bitna dokumenta EU, koje je EK objavila 5 novembra. Prvi je Izvestaj o napretku Srbije za 2008. godinu koji prati komunikaciju Komisije Evropskom parlamentu i savetu -Strategiju prosirenja i glavne izazove u periodu 2008-2009.
Iako su relativno obimni, mislim da su to dokumenti koje bi svako ko se bavi politikom, kao političar, analitičar, novinar, komentator, aktivista morao dobro da prostudira. ( Sveobuhvatno i detaljno, kao da nas je tim Dr House-a pregledao na svim onim njihovim mašinama) EK je, naravno, izdala i izveštaje o napretku za ostale zemlje Zapadnog Balkana i Tursku. Možda se tek kad se Izveštaj za Srbiju uporedi sa njima, ali i sa izveštajima za prethodne godine, može steći potpuniji utisak da li je Izveštaj za Srbiju „pozitivan" ili „negativan", jer sama Komisija ne daje takve kvalifikacije. Ja ih po prirodi posla čitam već nekoliko godina unazad, i mislim da ovo jedan od najnepovoljnijih po Srbiju do sada. Čak su i ton i izbor onoga što se prvo spominje za BH bolji. Crna Gora, uz svu moju kritičnost prema Milu Đukanoviću i Albanija su sasvim dobro, hvala na pitanju. Ima još puno da se radi, ali SSP se ratifikuje po parlamentima zemalja članica, work in progress. Pa i Hrvatska je bolje, ipak se konsoliduje posle nedavnih dešavanja, i ima velike šanse da do kraja 2009. godine završi pregovore. Makedonija i nije, ali tome solidno sama kumuje i tvrdoglavošću oko imena. Meni se čini da i u Makedoniji, Srbiji i u BH postoje strukture koje se lažno predstavljaju kao pro-evropske, i da su one uzele monopol teme evropskih integracija (ili im je olako predat), a da njima u stvari uopšte ne odgovara da se zemlje evropeizuju a pogotovu ne da se formalni proces pridruživanja nastavlja kako treba, jer to znači više kontrolnih mehanizama- više transparentnosti. U tu svrhu služe u stvari i prepucavanja oko Dejtona, imena Makedonije, pa i pitanje Kosova. Ja ga smatram legitimnim i mnogo kompleksnijim nego druga dva problema sa kojima se nose Makedonija i BH, i razumem neke poteze države, ali mislim da je cena neretko prevelika, a iskrenost nauma mala. O najnovijim ad hock idejama, neću mnogo ni da govorim, slažem se skroz sa onim što je Čanak juče rekao, a argumentacija Nade Kolundžije je bila patetična, ali vrlo indikativna. Bojim se i da je njihova glavna svrha da javnosti odvrate pažnju na druge stvari, i da se mnogo ne bakćemo sa time kakve su nam uopšte šanse za EU integracije, ne samo zbog ili oko Koosva već i zbog sistemskih mana koje ova država ima.
Izveštaje vam toplo preporučujem, zanimljivo bi bilo čuti i šta vi mislite o njihovom tonu. Mislim da je direktno praćenje onoga što od nas EU očekuje i odmeravanje uspeha vlasti u odnosu na to najbolji način da se sam proces demonopolizuje i demistifikuje.
Meni su izveštaji poslužili kao odličan bacground za poduži sastanka koje sam pre nekim dan imala sa timom visokih analitičara iz SD koji prave Briefing Book za Obamu lično, ali o tome više u posebnom postu.
I za kraj, ili početak, evo onoga što EU vrlo sumirano kaže o pojedinim državama ZB (boldovi su moji):
На нивоу држава, могу се изнети следећи подаци:
Преговори о приступању са Хрватском ушли су у одлучујућу фазу, показујући на тај начин читавом региону да је перспектива чланства у Европској унији стварност, у складу са ангажовањем Уније, под условом да се испуне потребни услови.
У бившој Југословенској Републици Македонији, постигнут је напредак у извесном броју кључних области, које су истакнуте у саопштењу Комисије од марта 2008.1, нарочито у погледу реформе правосуђа, реформе полиције и спровођења захтева на основу Споразума о стабилизацији и придруживању. Међутим, насилни инциденти и озбиљне неправилности обележиле су парламентарне изборе. Потребни су конструктиван политички дијалог и одлучна акција за спровођење реформи у складу са приоритетима партнерства за придруживање.
Албанија наставља напредак у кључним политичким реформама. Привремени споразум са Европском унијом ступио је на снагу пре две године и сада се глатко спроводи у целини. Међутим, владавина права и обезбеђивање правилног функционисања државних институција и даље остају као велики изазови. Административни капацитет и способност за спровођење мера захтевају даље побољшање.
Политичке реформе су кренуле напред у Црној Гори. Спровођење привременог споразума, који је ступио на снагу почетком ове године, глатко се одвија у целини. Међутим, постоји потреба за настављање реформе правосуђа и за учвршћење владавине права, што су главни изазови. Административни капацитет и способност за спровођење мера захтевају даље побољшање.
Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Босном и Херцеговином потврдило је ангажовање ЕУ за европску будућност те земље. Босна и Херцеговина почела је са применом привременог споразума у јулу. Међутим, кључне уставне елементе утврђене мировним споразумом из Дејтона и Париза довели су у питање главни политички вођи у оба ентитета и реформе које се односе на чланство уЕвропској унији стагнирају. Општа сагласност је и даље слаба у погледу кључних приоритета реформе.
После председничких и парламентарних избора, Србија је обновила своју приврженост европској будућности на темељу заједничких вредности. Споразум о стабилизацији и придруживању потписан је и привремени споразум ће почети да се примењује чим се Савет увери да Србија у потпуности сарађује са Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Хапшење и привођење правди Радована Караџића представљало је значајан корак у том правцу, али тај процес мора да буде завршен. Србија је показала да има административну способност да постигне значајан напредак у правцу Европске уније. Међутим, у протеклој години реформе су успорене. Реформа правосуђа и спречавање корупције остају и даље као значајни изазови.
Нова стварност на Косову довела је до реконфигурације међународног присуства. То треба да олакша распоређивање мисије Еулекса које је сада у току. Ситуација на Косову је случај sui generis и не може се сматрати као преседан. Европски савет је указао на спремност ЕУ да помогне политичком и привредном развоју Косова кроз јасну европску перспективу у складу са европском перспективом читавог региона. Устав који је усвојен на Косову у складу је са европским стандардима и усвојен је значајан број кључних законских прописа. Међутим, и даље остају неки важнији изазови, нарочито јачање институција, учвршћивање владавине права и подстицање дијалога и помирења између заједница.