Kakav Vikodin, House rules

PROBIJENI ROKOVI ZA EVROPSKE INTEGRACIJE
Vlada i Skupština usporavaju put ka EU
Autor: I. Cvetković - T. Spaić | Foto:FoNet | 18.11.2008. - 07:05


Svi rokovi koje su političari do sada isticali kao plan da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU pali su u vodu zbog toga što Vlada sporo priprema zakone, a Skupština ih još sporije usvaja. Od 51 evropskog zakona, koji su uslov za kandidaturu, usvojeno je svega devet, a realno je očekivati da se do kraja godine usvoji još samo jedan. Nije jasno ni da li će Skupština usvojiti novi poslovnik, dizajniran tako da evropski zakoni prolaze kroz ubrzanu i skraćenu proceduru.

Laki na obećanjima kada su nam još u maju predviđali mogućnost da Srbija do kraja godine dobije status kandidata, predstavnici vladajuće koalicije sada se pravdaju opstrukcijom opozicije i priznaju da će biti teško čak i sledeće godine ispuniti uslove za kandidaturu. Svih 42 zakona koji su uslov trebalo je usvojiti do kraja 2007, ali su umesto toga usledila obećanja da će ih parlament usvojiti tokom 2008. godine. Sada se cela procedura prebacuje na prvu polovinu 2009, kako bi Srbija postala kandidat za članstvo u EU do kraja naredne godine. Izgovaranje na opstrukciju opozicije u Skupštini nije pravo opravdanje jer većina ovih zakona još nije prošla ni Vladu, jer ih ministarstva nisu završila.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za integracije sa EU, kaže za „Blic” da su Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o kontroli državne pomoći dva najznačajnija propisa koji nam otvaraju put za status kandidata sledeće godine. Bez njih ne može da počne od 1. januara sledeće godine ni primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
- Veoma je važno i sve ono što je Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju izdvojila i naglasila da je od ključnog značaja. Pre svega, borba protiv korupcije, reforme u pravosuđu i nastavak ekonomskih reformi - kaže Delević za „Blic”.
Na pitanje da oceni da li dosadašnji način i tempo rada Skupštine Srbije može da omogući usvajanje svih neophodnih zakona, potrebnih da uopšte dođemo u priliku da konkurišemo za status kandidata, Delević ističe da je značajan i kvalitet rada poslanika.
- Bilo bi dobro da rasprava o zakonskim rešenjima u Skupštini bude takva da dovede do kvalitetnijih zakonskih rešenja i da se kroz to ubrza i poboljša proces integracija - kaže Delević.

Zakoni sporo stižu do skupštine
Laslo Varga, predsednik parlamentarnog Odbora za evropske integracije, objašnjava da se na dnevnom redu ove sednice nalazi predlog zakona o javnim nabavkama, dok se 12 zakona nalazi u skupštinskoj proceduri i uglavnom je reč o zakonima iz oblasti ekologije i poljoprivrede.
- Ostalih 29 zakona nalazi se u raznim fazama izrade. Od toga tri nacrta zakona čekaju da ih usvoji Vlada poput zakona o statistici, 14 je u završnoj fazi izrade (zakon o trgovini, o kontroli državne pomoći), a 12 zakona nalaze se u početnoj fazi pripreme (zakoni o poljoprivredi, bezbednosti železničkog saobraćaja). Znači, nijedan od njih nije ni došao do Skupštine - kaže Varga za „Blic”.
On veruje da do kraja godine postoji mogućnost da neki od takozvanih stručnih zakona, poput zakona iz ekologije, budu usvojeni u Skupštini.
- U vladajućoj koaliciji postoji iskrena želja da se evropske integracije ubrzaju. Političari osećaju veliku obavezu da ispune očekivanje građana koji su velikom većinom za uključivanje u EU. Međutim, sa svim tim zakonima kasni se više od godinu dana i ni Vlada ni Skupština ne mogu da za tri meseca da završe taj posao. Kao predsednica Skupštine imam odlične i stalne kontakte sa premijerom i ministrima i dogovaramo se oko izrade i usvajanja zakona, ali sve je to proces koji zahteva vreme. Evropski zakoni imaju prioritet u Skupštini, ali za njih vlada veliko interesovanje i podnosi se veliki broj amandmana. Skupština ima obavezu da usvoji budžet, ali ćemo se truditi da odmah nakon toga usvojimo set zakona o ekologiji koji su važni za pridruživanje EU, kao i da do kraja godine usvojimo i zakon o Skupštini. Što se tiče poslovnika, on će najverovatnije biti usvojen početkom sledeće godine - kaže za „Blic” Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije.

Ogroman broj amandmana
Poslanici koji prva tri meseca bukvalno ništa nisu radili, a druga tri su se sa manje ili više uspeha borili sa opstrukcijom opozicije, svakako nisu jedini krivci što će kandidatura Srbije u EU biti dovedena u pitanje i sledeće godine. Vlada Srbije koja usporeno priprema evropske zakone nije konstituisala ni savet za evropske integracije, telo koje treba da koordinira rad raznih institucija na približavanju EU. Evropska komisija je posebno u svom godišnjem izveštaju o napretku Srbije kritikovala ovaj propust. Takav savet prošle nedelje konstituisala je Crna Gora, a predsednik nacionalnog tela koje treba da učini sve da ubrza integracije je iz opozicione stranke, članovi su predstavnici Univerziteta, lokalnih uprava, nevladinih organizacije…
- Kod nas opozicija iz DSS i SRS čini sve da uspori naše približavanje EU. Podnose ogroman broj amandmana na pojedine zakone ne da bi ih poboljšali, već da bi usporili njihovo usvajanje. Po sadašnjem poslovniku imaju pravo da o svakom amandmanu raspravljaju po 15 minuta. S obzirom na to da je podneto oko 500 amandmana, moglo bi da se dogodi da rasprava potraje 250 sati, odnosno 25 dana. Zato je veoma važno da usvojimo novi poslovnik koji će omogućiti skraćenu proceduru za usvajanje evropskih zakona i nadam se da će on biti usvojen do kraja godine - kaže za „Blic” Nenad Konstantinović, poslanik DS i predsednik radne grupe za izradu poslovnika, podsećajući da je obaveza da se do kraja godine svi zakoni i propisi, među kojima je i skupštinski poslovnik, usaglase sa Ustavom Srbije.
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić kaže da je najvažnije da Skupština usvoji budžet, te da će se posle toga na dnevnom redu naći i ostali evropski zakoni. On opravdanje zbog kašnjenja u usvajanju evropskih zakona vidi jedino u opstrukciji opozicije.
- Opstrukcija nije opravdanje, ali je objektivna činjenica koja je uticala na rad parlamenta - kaže Ružić za naš list i ističe da će stav EU prema državnom i nacionalnom interesu Srbije i pitanju Kosova uticati na trasiranje daljeg puta Srbije, opstrukcije u parlamentu i zakonodavnu aktivnost.

Liht: nužno jedinstvo
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ističe da je u svim zemljama koje su uspešno prošle kroz period priključivanja postojala snažna koordinacija između vlasti, opozicije i svih elemenata društva da se ubrzaju integracije u EU. Bez toga, kaže ona, taj proces ne može da bude uspešan.
- Brojni su potezi Vlade koji pokazuju da ima mnogo spremnosti da se uđe u EU, ali u velikoj meri sve zavisi i od EU. Očigledno je da će aktuelna kriza dovesti do promena u EU i da bi to moglo da uspori naše približavanje. Zato nipošto od nas ne sme da dolazi usporavanje i svi u društvu, i vlast i opozicija, moraju da shvate da moraju da prevaziđu sva zatezanja i da maksimalno ubrzamo sve što od nas zavisi - kaže Liht.

Zakoni u skupštinskoj proceduri:
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma
- Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda
- Zakon o elektronskoj trgovini
- Zakon o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
- Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti
- Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja
- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
- Zakon o upravljanju otpadom
- Zakon o zdravlju bilja
- Zakon o bezbednosti hrane
- Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta
- Zakon o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika i distribucija gasovitih ugljovodonika


Zamerke Evropske komisije
- zastoj u radu parlamenta
- nedovoljno snažna regulatorna tela
- nepostojanje okvira za reformu pravosuđa
- nepostojanje samostalnih i efikasnih sudova
- raširena korupcija
- nedovoljno prihvaćeni EU standardi
- nesređene oblasti informatičkog društva i medija
- prisustvo organizovanog kriminala i pranja novca

Interes RS i Srbije da Mladić ne bude uhapšen?
Ratko Mladić
17.11.2008
Branka Mihajlović
Istražujemo šta može biti razlog da vlast u Beogradu ne isporučuje Ratka Mladića Haškom tribunalu?

Ako nije dovoljno jak motiv ono za šta je ratni komandant bosanskih Srba optužen, a to su najteži zločini, genocid u Srebrenici nad Bošnjacima i višegodšinje granatiranje Sarajeva, zar nije motiv interes Srbije danas, jer bez Mladića u Hagu neće biti deblokran put Srbije prema EU?

Danas je haški tužilac Serž Bramerc u Beogradu. Delovala je kao hladni tuš sinoćna izjava Rasima Ljajića (zaduženog za saradnju sa Hagom u Vladi Srbije) u Utisku nedelje na B92, da deblokada puta Srbije prema EU ne zavisi od izveštaja Serža Bramerca, već od stava Holandije, zemlje koja je blokirala primenu Trgovinskog sporazuma sa EU. Jer, sve vreme se govorilo da je za evropski put Srbije odlučujuća ocena koju će glavni haški tužilac saopštiti sredinom decembra u Savetu bezbednosti o saradnji Beograda sa Hagom.



Rasim Ljajić:



„Ova poseta neće ništa doneti jer Mladić nije u Hagu, to svi vidimo da nije u Hagu, znamo da se to neće dogoditi ni danas, ni sutra, ni prekosutra, verovatno ni narednih dana. A bez Mladića u Hagu, Holandija neće blokirati naš put prema EU. To nam je rečeno pre dva dana od strane holandskih zvaničnika."




Pa, sad , ako se na tas stavi, sa jedne strane, jasna poruka da bez Mladića u Hagu Srbija ostaje na sporednom putu prema Evropskoj uniji, šta to preteže na drugom tasu, na kome su razlozi da se on ne isporuči?



Politički analitičar Vladimir Todorić veruje da je ova vlast, hapšenjem Radovana Karadžića, pokazala da ne kalkuliše i da ima nameru da do kraja sarađuje sa Tribunalom, ali ipak navodi sledeće moguće razloge za odlaganje hapšenja traženog Mladića:



„To je da bi njegovo hapšenje moglo da inkriminiše državu zbog povezanosti tadašnje JNA u akcijama na području BiH sa jedne strane, a sa druge da bi njegovo hapšenje izazvalo velike turbulencije u javnosti, jer se ne bi moglo izvesti bez oružanog sukoba sa onima koji ga štite.“



Što se javnosti tiče, najnovija istraživanja pokazuju da je sve manje onih koji se protive saradnji sa Hagom. Jedno nedavno istraživanje pokazuje da više od 45 od sto građana smatra da treba sarađivati sa međunarodnim tribunalom. Svetlana Logar iz Stratedžik marketinga:



„Prema svemu što znamo po istraživanju javnog mnjenja, ne bih očekivala da bi reakcije na hapšenje Mladića bile imalo veće nego na hapšenje i isporuku Karadžića.“



Šta je sa sledećim argumentom, da bi hapšenje Mladića poremetilo odnose među koalicionim partnerima i ugrozilo vlast? Politički sociolog Vladimir Goati:



„Mislim da su vlasti odlučne da uhapse oba begunca, uključujući i Mladića."



RSE: Da li bi to poremetilo odnose među koalicionim partenrima u vlasti?



Goati: Ne verujem, mislim da su oni čvrsto vezani i u tom pogledu nikakve promene ne bih očekivao.



Ostaje argument koji se smatra jedino ozbiljnim, a to je šta bi suđenje Mladiću u Hagu moglo da znači za Srbiju i Republiku Srpsku. Advokat Srđa Popović:



„U Bosni i dalje traje taj spor između Federacije i Republike Srpske da li je RS genocidna tvorevina, da li može da opstane, da li treba da opstane kao takva.... i taj spor se stavlja u kontekst priče o Kosovu. Tako da politički motivi za ovo odugovlačenje, otezanje i nevoljnost su prilično jasni."



RSE: Znači, Vi mislite da je u pitanju interes Republike Srpske da se Mladić ne uhapsi?



Popović: Naravno. Ali, istovremeno i interes Srbije. Srbija stavlja znak jednakosti između situacije na Kosovu i Republike Srpske i upotrebljava to kao adut u razgovorima o statusu Kosova.



I na kraju, da li neko ozbiljan veruje da vlast u Beogradu ovog trenutka zaista nije u mogućnosti da locira Mladića? Posle toliko godina igranja sa Hagom i domaćom javnošću, koja je generala sretala na utakmicama u svečanim ložama, u kafanama kako bezbrižno pijucka piće i jede ćevape usred Beograda, da bi kasnije sumnjala da je u podzemnim skloništima u kasarnama i da je moguće da su nedužni vojnici stradali samo zato što su ga slučajno videli? Da li, dakle, posle svega treba verovati vlasti koja tvrdi da mu se 2006-te gubi svaki trag? Novinar Miloš Vasić nas je iznenadio svojom procenom da je to zaista moguće:



„Ja vidim Mladića kao vojnog penzionera negde na Novom Beogradu, skinuo 20-ak kila, pustio brkove, stavio naočare, igra šah sa penzionerima i uopšte se pravi blesav. Jednom mesečno ili dva puta godišnje mu neko doturi u poštansko sanduče kovertu sa nešto para... Može tako da živi do prirodne smrti.“



Sećate li se da je, kad je uhapšen Radovan Karadžić, neko otkrio da je pre nekoliko godina objavljen roman u kome se dešava upravo to što se u stvarnosti sa Karadžićem desilo? E, pa može li se to ponoviti i ovog puta? Ne znamo da li je naš prethodni sagovornik odgledao na You toube-u pilot epizodu nikada emitovanog humorističkog serijala studenata Fakulteta dramskih umetnosti o Mladiću, jer ga nijedna TV nije htela, a u serijalu se general u svojoj prepoznatljivoj uniformi krije u jednom stanu u Bulevaru umetnosti na Novom Beogradu. Pa, kad neko zazvoni na vrata, on pobegne u prenatrpan špajz, ali kad ga telefonom neko iz Vlade zovne, on se uredno javi:




Mladić: Alo?



Glas : Jeste Vi, generale?



Mladić: Da, ja sam.



Glas: Ovde Srđan iz Vlade.



Mladić: Izvoli.



Srđan iz Vlade (snebivajući se): Pa, mislio sam da li... da li ste spremni da se predate?



Mladić: Aaaaa, nisam, nisam. Još nisam.



(smeh u pozadini)



Srđan iz Vlade: Jaoj, pa šta sad, šta sad da kažem ovima iz Haga?



Mladić: Šta da kažeš, pa kaži gde ste me locirali.



Srđan iz Vlade: A, gde?



Mladic: Pa, je... li ga, u Valjevu.



Srđan iz Vlade (sasvim tiho): A, u Valjevu...

gost komentator
Izgubljeno u prevodu
Autor: Vladimir Pavićević | 18.11.2008. - 05:00
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije predstavio je skupštinskom Odboru za evropske integracije sažetak Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u 2008. Evropska komisija je ovaj dokument objavila 5. novembra, a potpredsednikov tim ni za osam dana nije uspeo da obezbedi prevod 58 stranica Izveštaja.



Ako se setimo da acquis communautaire (pravne tekovine EU) čini preko 100.000 stranica teksta i da naše zakonodavstvo treba s njim da bude harmonizovano, postavlja se pitanje vremena koje je potrebno da bi se ova dokumenta samo prevela na srpski jezik i učinila dostupnim zaposlenima u državnoj upravi.
Umesto celovitog izveštaja, potpredsednik je članovima Odbora, kao kakvim lošim đacima, ponudio skriptu koja u najvećem delu zanemaruje primedbe Evropske komisije, a naglašava mesta u kojima se konstatuje napredak.U Izveštaju se konstatuju nedostaci i propusti u delovanju naših institucija, zapaža neefikasnost u radu Parlamenta i Vlade, nedovoljni stepen profesionalizma i odgovornosti u javnoj upravi, spori proces reforme pravosuđa, nedovoljna civilna kontrola oružanih snaga, a učinci u borbi protiv korupcije definišu se kao ograničeni i nedovoljni.
U delu Izveštaja koji se odnosi na ekonomske kriterijume, ukazuje se na sistemske mane i strukturalne probleme u našoj ekonomiji poput osiguranog budžetskog deficita, visokog spoljnog duga, ogromne nezaposlenosti, nedostatka pravila konkurencije kojima se sprečava stvaranje monopola i manjka ljudskog kapitala kao posledice zastarelog i nereformisanog obrazovnog sistema.
Odgovorna i ozbiljna vlada trebalo bi, pre svega, da reaguje na primedbe i preporuke Komisije, potom sasvim skromno da navede pohvale i priznanja. Naša Vlada i u njoj potpredsednik više su skloni samohvali, a odgovornost i ozbiljnost izgleda da čekaju neku novu vladu.

Vladimir Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka i programski direktor Beogradske otvorene škole

Pitanje - odgovor
Zoran Ostojić za "Danas"

Dnevni list "Danas": Kako komentarišete činjenicu da se Savet za evropske integracije nije sastao pet godina?

Savet za evropske integracije koji je formirala vlada Zorana Đinđića, poslednji put se sastao još 2003. godine kada je Čedomir Jovanović bio potpredsednik vlade. To što Vojislav Koštunica, kao premijer u dva mandata nije sazivao sednicu Saveta nije čudno, čak je i za očekivati.

Zabrinjavajuće je što to ne čini ni aktuelni premijer Mirko Cvetković. Činjenica je da Cvetković posle četiri-pet meseci još nije našao za shodno da sazove taj savet, na kome su mogli da popričaju i o evropskoj politici „hajmo -hajde" jednog od potpredsednika, koja ne može dati rezultate.

Cvetković je trebalo da sazove sednicu Saveta na kojoj bi bila utanačena strategija prave evropske politike. Ako premijer nije imao vremena, to je mogao da učini i zamenik premijera Ivica Dačić. LDP je još ranije rekao da nudi podršku Vladi na konkretnim evropskim poslovima, ali ne i podršku za ovu cirkuzantsku i šarlatansku politiku.


Pošalji komentar