Kostur ekonomskog razvoja Republike Srbije

Poljoprivreda

Kao veoma vaznu privrednu granu ciji razvoj je kljucan kako bi se obezbedila sigurna prehrana stanovnistva, po za stanovnistvo odgovarajucim cenama, u novom ekonomsko-geostrateskom ambijentu moze biti snazan motor cele privrede i pomoci pozicioniranjau nase zemlje kao vaznog faktora u regionu. Koristeci visoku cenu energenata, moguce je proizvoditi znacajniju kolicinu biogoriva, odnosno odgajanjem odgovarajucih kultura uvrstiti nasu zemlju medju pozeljne partnere, pre svega, EU i tako privuci nove strane investicije.
Postojeca ogranicenja;
1) Usitnjena poljoprivredna gazdinstva, usled loseg naslednog prava, koje regulise ovu oblast
2) Neobrazovana radna snaga, sto je posledica uzasnog sistema obrazovanja u Srbiji
3) Nedostatak odgovarajuce infrastrukture i propadanje vec postojece (nasipi, sistemi za navodnjavanje, putevi...)
4) Nedostatak odgovarajuce mehanizacije
5) Ne postojanje svesti u oblasti osiguranja

Polazna pretpostavka CeMDI je sprecavanje usitnjavanja parcela tako sto se zakonom nece dozvoliti cepanje istih. Parcele ce se moci u tom slucaju prenositi na sledeceg vlasnika iskljucivo kao cele, sto ce neminovno dovesti do ukrupljavanja parcela, a samo pod tim uslovom je moguce sprovoditi i sve ostale mere. Sledece mere su razlicita podsticanja udruzivanja parcela, pri cemu bi raspodela profita od tako udruzenih parcela uredjivao poseban zakon.
Neobrazovani poljoprivrednici su samo deo jednog mnogo veceg problema koji se odnosi na izuzetno los sistem obrazovanja o kojem ce biti kasnije reci. Trenutnu losu situaciju je moguce donekle poboljsati masovnim i javnim kanalima edukacije preko razlicitih emisija na TV-u, stampe i preko radio programa.
Finansiranje izgradnje i obnove infrastrukture je moguce uraditi preko EU fondova koji su namenjeni u ovu svrhu. Posto je poznato da drzava najlosije upravlja sredstvima, glavni akcenat mora da bude stavljen na kontrolu upotrebljenih sredstava. Bitno je da i privatni kapital pronadje svoj interes za ulaganje u infrastrukturu, pa samim tim i drzava mora na svaki nacin da pokaze i omoguci plodno tle za privlacenje istog.
Odgovarajuca mehanizacija ce doci kao posledica omogucavanja generisanja visokih stopa prifita u poljoprivredi i postepenim otvaranjem naseg trzista. Drzava bi trebalo da poreskim olaksicama ucini ovu mehanizaciju pristupacnijom, ali trzisni mehanizam ce sam naterati sve da se mehanizacija sto brze uvede.
Jos jedan bitan aspekt je osiguranje. Posto je nase stanovnistvo naviklo da drzava odgovara za sve stete koje su u toku godine nastale na usevima, neophodno je u prvom vremenu nametnuti obavezu osiguranja. Svako mesanje drzave je stetno, ali je bolje da drzava putem osiguranja skine sa sebe teret odgovornosti za katastrofalne posledice susa i poplava i prebaci ih na osiguravajuca drustva. Tako ce se racionalnije upravljati sredstvima , a privreda ce dobiti snazunu inekciju od sredstava koja su prikupljena na ovaj nacin. Rastom svesti stanovnistva za osiguranjem i edukacijom istog, drzava treba postepeno da prebacuje odluku o osiguranju na samog poljoprivrednog subjekta, iskljucujucu se tako potpuno iz ovog bitnog dela i prepustajuci ga trzistu.

Povezivanje koridora

Ova zemlja ima jedinstvanu sansu za razvoj zahvaljujuci prolasku vema dva bitna koridora kroz ovu zemlju, a to su koridor VII i koridor X. Pravljenjem velike luke na Dunavu, gde se ova dva bitna koridora presecaju, stavljamo Srbiju na mesto najbitnije rasksnice puteva. Koristeci rastuci znacaj Konstance u Rumuniji, kao i carinske olaksice izmedju EU i Srbije i Rusije i Srbije ovim potezom bismo dobili status najpreferirane zemlje za ulaganja. U ovoj oblasti je pored luke potrebno izgraditi i zonu slobodne trgovine koja ce biti oslobodjenja od vecine poreza, dok bi ostali porezi bili svedeni na najmanju mogucu meru. Snazan vetar u ledja ovakvoj odluci svakako doprinosi i jeftin gas koji ce dolaziti iz Rusije kao posledica potpisivanja Energetskog sporazuma.
Ova oblast bi veoma lako mogla preko vec postojecih saobracajnica da se poveze i sa Jadranskim morem preko pruge Beograd-Bar, a bez vecih problema bi mogla biti povezana i sa Solunom, a preko Dunav-Majna-Rajna mozemo se povezati i sa najrazvijenijim delovima Evrope.
Ovakav potez bi ojacao celu Srbiju, narocito ako bi se iskoristile reke kao sto su Velika morava, kao i reke od kojih je formirana (Juzna i Zapadna Morava) snizavajuci tako troskove transporta sirovina i gotovih proizvoda i jacajuci Zapadnu Srbiju, Sumadiju i Juznu Srbiju. Tisa i Tamis ce omoguciti brze i jeftinije transpotovanje sirovina, narocito poljoprivrednih iz Vojvodine. Sava koja povezuje ceo ex-Jugoslovenski prostor na zapadu, ce omoguciti da se ceo region razvija, tako sto ce se kompletno poslovanje okretati upravo ka ovom cvoristu puteva.
Radi smanjenja bezbednosnog rizika na jugu Srbije bitno je razmotriti stvaranje takve jedne zone i na izlasku koridora X iz nase zemlje. Privlacenjem investicija u ovaj kraj uz ostale bezbednosne mere uklanjamo na dugi rok svaku pretnju i onemogucavamo ponavnjanje dogadjaja sa pocetka 2008. godine. Ovako bismo od Srbije napravili celom duzinom pozeljno mesto za ulaganja i omogucili bismo razvoj svih regiona.
Finansiranje pocetnih kapaciteta ove luke treba da bude tek tema javne debate. Autori ovog teksta daju prednost privatnom kapitalu, pri cemu bi drzava ulagala dinar za svaki dinar ulozenog privatnog kapitala. Konkretan plan finansiranja, medjutim, zavisi prevashodno od konkretnog kreditnog rizika zemlje, pravne regulative i mnogih drugih bitnih faktora, tako da se to tek naknadno treba utvrditi.

E sada malo o finansijskom trzistu...

Kako bi se omogucilo nesmetano funkcionisanje trzista i alokacija kapitala u najpropulzivnije delatnosti najbitnija su finansijska trzista. Bez stvaranja pogodnog tla za njeno razvijanje, a tu se pre svega misli na smanjenje svih rizika i opsta stabilnost privrede, nema ni napretka!
Kako se ovaj tekst ne bi preterano oduzio, smatram da bi se posebana paznja morala obratiti samo na ovu oblast. Jedan od autora ovog teksta, g-din Damir Hamzic, smatra da je Prokopijevic srz problema i nacin za resavanje istih izlozio u svojoj knjizi ”Finansijska trzista”.

Obrazovanje ili edukacija, isto je...

Sistem obrazovanja treba promeniti iz korena, uspostavljajuci tako novi sistem vrednosti, koji se odnosi na odgovornost, permanentno ucenje tokom zivota, pozrtvovanost, takmicarski duh. Autori ovog teksta smatrju da je najbolje poci od Visokog obrazovanja, odnosno ici od vrha piramide ka bazi, tako sto ce se preuzeti neki od uspesnoh modela iz sveta.
Kao primere uspesnih sistema visokog obrazovanja navodim Ameriku, gde student sam bira kakav ce strucnjak postati odabirom odgovarajucih predmeta, Veliku Britaniju i narocito Japan, koji pravi takav kadar kakav traze kompanije. Buducnost ove zemlje zavisi upravo od toga kako cemo reformisati ovu oblast, tako da se ovome u javnim raspravama treba posvetiti maksimalna paznja.
Najbitnije je svakako stvaranje odgovarajuce intuicije u ovim ustanovama kod studenta, koji ce biti u stanju da razmislja u smeru resavanja problema, a da ce sam biti u stanju da pronadje sve neophodne informacije koje mu trebaju za resavanje istog. Svako visoko obrazovano lice mora da bude osposobljeno da se samo usavrsava, a licence moraju postojati kao potvrda tako stecenog znanja.

A za kraj...

Svaki od ovih problema treba temeljno preispitati u javnim raspravama, koje ce Centar za moderno delovanje i integraciju - CeMDI sam organizovati i tako prekinuti losu tradiciju nasih politicara, da se o najvaznijim drzavnim pitanjima izjasnjavaju ljudi koje je odredila partija, a kojima to nije u opisu struke. Izuzetno je bitno okupiti najeminentnije eksperte iz drzave i inostranstva i tako donositi najvaznije odluke. Ovde ce upravo iz tih razloga biti izlozene samo polazne pretpostavke o kojim sud treba da da strucna javnost i izvan CeMDI.
Kao sto se da primetiti Srbija ima velike razvojne potencijale koji nisu “ni taknuti”, tako da ukoliko svi budemo solidarni oko najbitnijih ekonomskih pitanja rasksnica puteva koja je uvek bila nas najveci neprijatelj u novoj miroljubivoj Evropi konacno moze da nam donese prosperitet i blagostanje. Srbija ce konacno postati zemlja koja ce ujediniti ljude putem kapitala i u situaciji u kojoj svi dobijaju postati respektabilna u svetu!

By Damir Hamzić & Željko A. Pavićević