мислим да је јасно да је неодлазак или одлазак на инаугурацију хрватске председнице ствар симболике. та симболика може бити везана за добросуседске односе, може бити порука подсећања на лоше у односима две државе и два народа. србија је могла елегантно и да се не појави на инаугурацији јер је истог дана државни празник републике. у том контексту одлазак на највећем нивоу даје додатно на значају. леп је гест свакако. на путу ка нормалности односа две државе. наравно сав тај значај пружања руке нестаје ванредном конференцијом за штампу на којој се искука, па отплаче, па посебно нагласи да је у питању огромна лична жртва. али опет, све је то ствар симболике и политичких порука и за унутрашње и за спољашње потребе. разумем то. оно што не разумем је тај хронични недостатак духа. јер да вучић духа има и бар зрно смисла за црни хумор он би у загреб пошао на тенку. то би била представа. црнохуморна, наглашавам. сетите се светиње слободе говора... с друге стране, да је највећем сину српског народа уопште стало до истог и да у њему постоји икаква емпатија према жртвама олује он би на инаугурацију кренуо на трактору. чисто да подсети хдз и све из тог хора да, иако геноцида није било, бар две стотине хиљада срба више не живи с њима. јер су отишли. јер су отерани. на тракторима. све је у симболима, да. тако да нам сад остаје да растумачимо шта тачно значи највероватнији одлазак у аудију, да подсетим колима немачке производње.