Porodica| Život

Moj otac

Jaril RSS / 21.11.2013. u 01:16
"Не заборави никад
да те твој отац воли."
(Мој, сада бивши, дечко)
 

Да сте мог оца чули како се представља, чули бисте да је он сељак човек. Он је за свој идеал поставио да буде домаћин. Прво кафа и ракица, па све остало. Ракија, наравно - домаћа, лично печена, од шљива из нашег воћњака.

Човек традиције и друштва. Једно време је био председник црквене општине, а пре тога члан управног одбора сеоског фудбалског клуба. И из једног и из другог је изашао када је схватио да ће људи преварити институцију у којој су ангажовани зарад - личне користи. Био је неко време и сеоски одборник у градској скупштини.

Живео је у граду неких 30ак година. Када је дочекао да се и ја, млађи син, осамосталим, вратио се на село како би мени оставио кућу.

Човек угледа. Целог живота је трагао за начинима да стекне поштовање окружења. "Ако треба зајеби себе, да не би зајебао другог", начело је које сам код њега толико пута видео у пракси. Он није баш разумео моје музицирање, у шестом разреду је полагао музичко, али га је увек радовало када до њега стигне неки добар глас о мени.

Повремено ми недостаје да мој отац у потпуности разуме шта је то што ја све умем да радим. Да може да ми да повратну информацију о утиску, осећању које моја музика прави. Да могу са њим да поделим одушевљење кад сам у својим радовима на прагу нечег великог. Повремено ми недостаје да доживи сву лепоту која је постала моја свакодневица.

И онда почнем да мислим како ми је потребно да ме мој отац осећа и разуме, а како сам радио ствари да до тога не дође.

Мој отац је желео да свирам хармонику, народњаке по кафанама, а ја свирам клавир и класику. Мој отац је имао визију да ја будем један од оних главних фаца које су незаобилазне у сваком дружењу. Већ у основној школи сам имао изласке докле хоћу, а ја сам и те изласке у град одбијао. Често сам га у друштву поклапао, па су ме неколико пута моји пријатељи питали зашто сам такав према њему.

Моја комуникација са мојим оцем је почела да се мења када је почео мој пубертет. Испрва сам био бесан. Почињао сам да бивам хистеричан, па и вербално насилан према њему. Два пута сам га повредио, џарајући баш по оним местима за које сам знао да ће га највише болети.

Онда се он, ни крив ни дужан, нашао у ситуацији у којој је видео да мене сексуално привлаче мушкарци. После његових речи: "Плашиш ме." никада више нисмо помињали тај догађај. Избегавао сам било какву могућност у којој би такав разговор могао да се поведе. То је значило и избегавање разговора уопште. Ја сам, од тада, све знакове своје сексуалности држао у тајности, колико год сам могао.

Средином пубертета сам добио клавир и мој бес по кући је бивао све ређи, на крају је и скроз престао. Трагови поцепаности су остали у нашој комуникацији.

Сада сам већ био довољно свестан да осматрањем пратим његове ставове о мојој сексуалности. Углавном је прибегавао игнорисању. Када би на телевизији била поменута, мењао би канал. У разговорима би мењао тему. Насиље на Прајду 2001. године је само прокоментарисао речима: "Види, били неке педере." У сећању су ми остале његове речи, нејасно из ког контекста: "Па да. Ти ниси педер."

Када је моја веза са првим момком већ запретила да буде озбиљна, искористио је прилику, када смо се возили сами у колима, да ми исприча како је био укључен у породичну ситуацију између мог момка, кога је звао по имену, и рођеног брата мог момка. И да се чувам јер мој момак није баш добар човек. Питао сам се да ли мисли да није добар човек зато што је педер?

Скоро, када ме је током једног нашег славског дана, гомила гостију напала када ћу да се женим, стао је у моју одбрану: "Он неће да се жени." После кратког мука схватио је да треба нешто да дода: "Он се оженио књигом." На тој истој слави је упознао мог новог друга. Другом приликом ми је сугерисао да треба да се женим. Та његова реченица ми је деловала као потреба да будем заштићен од друштва. Као сугерисање да су мање шансе да ме неко узнемирава, ако се оженим.

У последње три године, у време када се дигне прашина око сваке забране Прајда, количина његове пажње би значајно порасла. Задржавао се дуже него обично, разговарао телефоном значајно дуже. Чинило ми се као да га забрана Прајда подсети на то да и у његовом окружењу могу постојати људи који мрзе његовог сина и да га та мисао препадне.

Већ дуго година имам ту потребу да ме отворено упозна и да ја упознам њега. Дуго ме већ оптерећује то што сам ја у његово име изабрао да ме он не воли и да ће ме одбацити . И већ неко време прижељкујем и скупљам храброст да му дозволим да он сам изабере шта ће бити од та два.

Полако сам почео да радим на томе да се наша комуникација побољша. Почели смо да разговарамо све дуже и све садржајније. Почели смо све чешће да се удружујемо у зезању мајке. Почели смо све чешће да делимо ставове и да делимо мисли. Полако је све водило ка томе да отворено поделим са њим и тај интимни део себе, који ми је било потребно да поделим баш са њим.

Мој отац је данас умро.



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana