Ekonomija

Zašto ekonomski posrćemo?

Goran Nikolić RSS / 29.06.2013. u 16:58

U istraživanju Comina & Mestieria iz maja 2013 pokazuje se da je put za smanjivanje nejednakosti u privrednoj razvijenosti među državama masovno i brzo uvođenje novih tehnologija u siromašne ili srednje razvijene zemlje. Naravno, teško da bilo ko intuitivno nije bio svestan ovog zaključka, ali barem se naučno potvrđuje potreba za privlačenje stranih investicija, jer do sofisticirane opreme i prenošenja znanja za njeno korišćenje teško da možemo doći na drugi način.
Studija je obuhvatila dva poslednja stoleća. Na samom početku 19. veka, kada se stvara moderna srpska država, zemlje zapada Evrope bile su tek 90% bogatije nego ostatak sveta. Do 2000 postojeća razlika u dohotku po stanovniku je učetvorostručena.
Već je poznato da je rast produktivnosti ključ za ekonomski uspon. Porast produktivnosti može biti rezultat brzog usvajanja novih tehnologija, tj što manjeg zaostatka između npr. otkrivanja naizmenične višefazne struje (Tesla) i masovne elektrifikacije (trebalo je preko tri decenije u SAD). Pored toga, ako neka zemlja intenzivno usvaja nove tehnologije (i samim tim veći broj radnika radi na savremenim mašinama), što bi značilo npr. masovnu industrijalizaciju, to će dodatno ubrzati rast produktivnosti.
U pomenutom radu identifikovano je vreme uvođenja 25 najvažnijh oktrića, odnosno tehnologija u poslednja dva veka u 132 zemlje. Studija pokazuje da se razlika u vremenu koje je potrebno da se uvede nova tehnologija smanjivala u korist siromašnijih zemalja (npr. upotreba kompjutera danas je i u Srbiji rasprostranjena), ali i da se razlika u masovnosti uvođenja nove tehnologije povećavala u korist bogatih država. Tako su bogate zemlje 1900 dostigle godišnji rast produktivnosti od 2%, dok je zemljama u razvoju za to bilo potrebno još jedno stoleće (ovim se objašnjava čak četiri petine dostignute razlike za bogate zemlje u dohotku po stanovniku). Dakle, prvo su razvijene zemlje znatno brže usvajale novih tehnologije tokom 19. veka, da bi tokom 20. stoleća intenzivnijim uvođenjem novih tehnologija (masovnom industrijalizacijom) dodatno povećale razliku u rastu produktivnosti i time dohodak po stanovniku.
Moglo bi se zaključiti da koren našeg zaostanjanja leži u 19. veku, tokom čijeg većeg dela je Srbija ostvarila spor ekonomski napredak (do pred kraj 19. veka imali smo tek nekoliko desetina fabrika). Ipak, nalazi Broadberry-a (Economic History of Modern Europe, Cambridge, 2010), koji je na posredan način došao do rasta GDP evropskih zemalja u period 1870-1913 donekle relativizuje ovu tezu. Naime, stopa rasta GDP u Srbiji je u to vreme, iako spora za npr. drugu polovinu 20. veka, najbrža je na starom kontinentu (3,34%), i to i u per capita izrazu: 1,34%. Srbija je imala veoma snažan rast populacije od čak 2% prosečno godišnje u tom razdbolju, što je posledica visokog nataliteta, ali i velikog useljavanja (da se nastavilo sa takvim rastom populacije centralna Srbija bi danas imala 21 milion stanovnika; ipak stopa rasta u poslednjih 100 godina bila je samo 0,6%).
Tokom 20. veka obim uvođenja novih tehnologija pojedinih decenija (posebno 1945-1953, ili 1980-2000) drastično je zaostajao za Zapadom, što je dodatno produbljivalo naše zaostajanje. Periodi, kao što su 20-e, druga polovina 30-ih, te 50-e, 60-e i 70-e bili su vreme industrijalizacije, ali nisu predugo trajali.
Dakle, fokus se mora staviti na industriju, posebno onu sa srednje i visoko intenzivnom tehnologijom, ako se želi smanjiti ili barem održati zaostajanje u odnosu na zapad (to je ključ za rast produktivnosti). Mogućnost za rast produktivnosti u agraru ili uslugama je mnogo manja nego u industriji. Dakle, potrebne su nam strane direktne investicije u tehnološki intenzivne grane.
Ipak, ni Zapadu ne cvetaju ruže. Indikativna su razmišljanja glavnog ekonomiste HSBC, Stephena Kinga, koji veruje da je sposobnost razvijenih zemalja da generišu visoke stope rasta znatno opala (When the Money Runs Out: The End of Western Affluence, Yale University Press). On navodi i svoj životni primer. Naime, u prve četiri dekade njegovog života realni dohotak prosečnog Britanca skoro se utrostručio, dok je u petoj deceniji rast iznosio tek 4%. Da bi zadovoljile potrebe svojih građana zapadne vlade su nakon 2007 podigle budžetske deficite, spustile kamate skoro na nulu i snažno podigle javne dugove. Fakotri koji su gurali rast u prošlosti kao što je demografija sada usporavaju rast kako baby-boomersi statasavju za penziju, dok je rast Kine ili Indije podigao cene sirovina i dodatno otežao situaciju za zapadne ekonomije.

Tagovi



Komentari (13)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

cult cult 17:19 29.06.2013

mhm

Eto. 11 godina je bilo potrebno da se labus-dinkićevska (i istomišljenjički serkl) misao o Srbiji koja razvoj bazira na uslugama napusti.
antioksidant antioksidant 17:23 29.06.2013

Re: mhm

koja razvoj bazira na uslugama

ono sto srbiji treba je razmenjivost
i razvoj tehnoogija
umesto toga ponudjeno nam je i prihvatili smo razvoj trgovine
zadovoljili smo se punim rafovima
uostalom, to nije ni neocekivano
glasacko telo je veoma predvidivo
jinks jinks 17:31 29.06.2013

...

Da li je dovoljan samo uvoz novih tehnologija. Zar ključan korak u razvoju ne predstavljaju samostalni pomaci u unapredjivanju i primeni postojecih savremenih tehnologija. Zar mnoge drzave ne prave znacajne profite upravo na patentima, neke cak ne toliko ni na njihovim primenama (Svedska, na primer).

p.s.

Takodje, postoji analiza po kojoj se izmedju 60%-70% pomaka u novim tehnologijama zasniva na neplaćenom istraživačkom radu doktoranata i praktikanata po zapadnim univerzitetima. A mnoštvo tih istraživača je na Zapad došlo upravo iz slabije razvijenih zemalja, o kojima govorite u blogu.

Ironija bi, onda, mogla da bude da ustvari najrazvijenije zemlje sveta "tehnologiju" za razvoj novih tehnologija uvoze iz slabije razvijenih zemalja :)
highshalfbooze highshalfbooze 18:18 29.06.2013

Re: ...

Zar ključan korak u razvoju ne predstavljaju samostalni pomaci u unapredjivanju i primeni postojecih savremenih tehnologija.


A ko će onda da uzme procenat? Ko će da se šetka i da potpisuje ugovore za kupovinu tehnologija, kako će da nam uvaljuju kredite?

jinks jinks 18:28 29.06.2013

Re: ...

A ko će onda da uzme procenat? Ko će da se šetka i da potpisuje ugovore za kupovinu tehnologija, kako će da nam uvaljuju kredite?

Pa dobro, ali to ne moze vecno da traje. Mislim, i rent-a-reformisti imaju rok trajanja.
Dragan Pleskonjic Dragan Pleskonjic 20:37 29.06.2013

Re: ...

jinks
Zar ključan korak u razvoju ne predstavljaju samostalni pomaci u unapredjivanju i primeni postojecih savremenih tehnologija. Zar mnoge drzave ne prave znacajne profite upravo na patentima, neke cak ne toliko ni na njihovim primenama (Svedska, na primer).

p.s.

Takodje, postoji analiza po kojoj se izmedju 60%-70% pomaka u novim tehnologijama zasniva na neplaćenom istraživačkom radu doktoranata i praktikanata po zapadnim univerzitetima.


Složio bih se sa jinksom: regioni u svetu koji najbrže ekonomski napreduju su oni koji imaju najveći potencijal u inovacijama i to uglavnom u visokotehnološkim. To je tako već duže vreme. Naravno, neke zemlje (ali samo neke) svoj rast zasnivaju i na prirodnim bogatstvima (nafta, gas, rude, minerali...), ali neuporediv u odnosu sa onima koji su to ostvarili na značajnim inovacijama, idejama baziranim na istraživanjima i razvoju.

Problem Srbije je i loš imidž, pa ako bi neko napravio izuzetnu inovaciju tu ili u nekoj zemlji koja ima značajno bolji imidž, jasno je ko bi imao (mnogo) više uspeha. Loš ambijent za ovo ne treba ni pominjati.

Ako bi se ove stvari osetnije popravile, a i neke druge, bilo bi šanse.
krkar krkar 21:13 29.06.2013

E, Do Moga!


E Do Moga kad se Nikolić, poslednji preostali zagovornik škole mišljenja centralizovane državne privrede, ideje napuštene u SFRJ 1965, pita zašto ekonomski posrćemo!!!

E Do Moga
kad se Nikolića, pobornika staljinističko-hamdijapozderačke dogovorne ekonomije pita išta o ekonomiji!!!

E Do Moga
kad Nikoliću neko zaozbiljno odgovara!!!
Goran Nikolić Goran Nikolić 21:27 29.06.2013

Re: E, Do Moga!

g. Krkar
ja dnevno čitam desetine tekstova o ekonomskim temama,
pa verovatno nešto i naučim
(budući da sam savladao i kategorijalni aparat na školama),
barem se nadam
krkar krkar 21:34 29.06.2013

Re: E, Do Moga!

ja dnevno čitam desetine tekstova o ekonomskim temama,
pa verovatno nešto i naučim


Od čitanja se nisi previše ovajdio.

Predlažem da probaš da na ekonomske teme plešeš, slikaš gvaš, sadiš ljubičice ili tako već nešto kreativno.

Možda pomogne.

Mada mi je, po običaju, strepnja mnogo dublja od nade!
krkar krkar 21:36 29.06.2013

Re: E, Do Moga!


P.S.

Da čitam o baletu koliko ti o ekonomiji - opet ne verujem da bi mi to pomoglo da shvatim suštinu baleta.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:35 29.06.2013

GD

vrabac_u_steni vrabac_u_steni 01:58 30.06.2013

Re: GD

Predrag Brajovic
Great Divergence



da, to se desilo nekada davno. međutim, ovo je neko drugo vreme i akteri se danas drugačije ponašaju.
iqiqiq iqiqiq 11:20 02.07.2013

Državna uprava nefunkcionalna

Ekonomski posrćemo jer kada se obratite državnom službeniku

1. nećete nikada dobiti odgovor na pitanje
2. ako insistirate posle 2 meseca roka po zakonu da vam odgovore, onda će vas uputiti na neki drugi sektor
3. kada se ping pong igricama obratite svim sektorima koji postoje u jednom ministarstvu (ovo naravno pismenom predstavkom, mejlove i telefone zaboravite kao sredstvo komunikacije), onda će vam državni službenici šokirani vašom upornošću reći da ono što tražite je stručno mišljenje, te zahteva da podnesete pismeno predstavku (ponovo) i da uplatite određen novac i pošaljete dokaz
4. u poslednjem koraku kada odradite ono pod 3 dobićete odgovor da državna uprava nije nadležna da rešava vaša pitanja i da svoje pravo možete ostvariti na sudu.
5. ako ste dovoljno ludi, odradićete i korak 5, poslušaćete državnog službenika i obratiti se sudu, sudski proces će vam trajati u proseku 15 godina, pa samo imajte na umu koliko vam je godina, da ne bi vaši naslednici morali da preuzmu slučaj

Da ne zaboravim, državni službenici su takvi jer imaju čelnike koji su izabrani mimo konkursa i koji se skoro po pravilu ne razumeju niti u struku niti u državnu upravu. I onda pišu zakone koje niko ne može ni da sprovodi, a ne trude se ni da kontrolišu sprovođenje zakona, jer znaju da se kod nas zakoni ne poštuju.

I da dodam link ka tekstu o javnim preduzecima http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Javna-preduzeca-i-nepotizam-Branislav-Omorac.sr.html

Arhiva