Док чекамо Годоа – шта чинимо?
У четвртак у 21 час усељавање нових укућана у кућу „Великог брата“. Из Бекетове антидраме „Чекајући Годоа“ директно у кућу „Великог брата“ улазе Владимир, Естрагон, Поцо, Лики (није грешка), и, наравно, Дечко. Како сазнају наши неименовани извори, „продуценти“, Биљана Раденковић и Душан Благојевић, се надају да ће нови укућани унети свежину и нову енергију.
ПРЕМИЈЕРА У НИШУ – „ДОК ЧЕКАМО ГОДОА“!
Представа „Док чекамо Годоа“ има за циљ да Бекетову антидраму Чекајући Годоа приближи публици на један специфичан и уметнички упечатљив начин – инкорпорирањем друштвено актуелних дешавања у структуру саме драме. Обесмишљеност и апсурдност радње у Бекетовој антидрами послужила је као потка да се покаже како једно друштво већ годинама живи у времену – невремену, у простору – непростору, очекујући обећаног месију, спаситеља – Годоа, не би ли их избавио из најсуровије и најреалније драме у којој је човек осуђен на чекање и пасивност. Представа се са намером приближава концепту «ангажованог театра» који има за циљ да апелује и уметничким средствима опомене, без претензија да оптужује и суди. Адаптирани текст Бекетове антидраме, као и мотиви из драме „Еуропа“ Иване Сајко послужили су као унапред смишљени сценарио „великог ока“ које нас непрестано посматра. Антидрама прераста у гротеску оног тренутка када се брише граница између игре и живота.
Идеја представе је да прикаже црно-бели свет који експлицира дубоку подељеност, суштинско неразумевање и одсуство толеранције као основног предуслова за дијалог који је насушна потреба сваког друштва.
Док чекамо Годоа – шта чинимо?
П. С. У кући „Великог брата“, пушење није дозвољено, што не значи да је забрањено!!!