Promišljaj, Preoblikuj, Popravljaj

Neki zanimljivi (i razni) podaci, brojke i procene o raznim temama o kojima će biti govora na raznim panelima, debatama i "RRR" sastancima, a koji će biti korišćeni za argumentaciju u - Davosu

jednatanja

Kad pogledaš ovu mapu konflikata, Afrika skoro sva crvena, strašno...

Slike, brojke, grafici, raspodele - imaju tu osobinu da "jasnije" stvaraju utiske o činjenicama. Recimo da se samo napisalo "polovina Afrike je u nekoj vrsti konflikata", isto bismo primili informaciju, ali ovako - "na oči" stvara dublji utosak. Mislim da sam negde pročitala da većinu čulnih podsticaja mi primamo - vidom, zato je valjda drugačije.
Posebno što iz dobrog prikaza možeš svašta drugo dobro da uradiš, zato sam i stavila ove "factsheetsove" iz Davosa.

Obamin govor o stanju nacije
Očekivan.
Vidljiv "new language code", kao i Davosu.
"Naš najvažniji zadatak bio je da stabilizujemo iste one banke koje su doprinele krizi, a to nije bilo lako. I ako postoji jedna stvar koja nas je ujedinila kao demokrate i republikance to je da smo svi mrzeli spasavanje banaka. Ali tokom kampanje za predsednika obećao sam da neću raditi samo ono što je popularno već ono što je neophodno", rekao je Obama.

Govoreći na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, Obama je, između ostalog, najavio niz mera za pomoć srednjoj klasi, dalje smanjenje poreza, otvaranje novih radnih mesta, kao i smanjenje velikog budžetskog deficita. Govoreći o spoljnoj politici, Obama je ponovio da će povlačenje iz Avganistana početi za godinu i po dana, a da će se Amerikanci iz Iraka povući do kraja avgusta ove godine.
Kokanda se više baš ništa neće vezivati za - dolar. Ili ćemo imati najmanje dva monetarna fonda :))
New "bretton woods" is here, methinks.
(pre više od godinu i po dana to je upravo bila procena u raznim dijalozima i tekstovima na blogu)
Zanimljivi i komentari u Davosu o Obaminom govoru.

Environmental Performance Index - EPI

"The 2010 Environmental Performance Index (EPI) ranks 163 countries on 25 performance indicators tracked across ten policy categories covering both environmental public health and ecosystem vitality. These indicators provide a gauge at a national government scale of how close countries are to established environmental policy goals. The EPI’s proximity-to-target methodology facilitates cross-country comparisons as well as analysis of how the global community is doing collectively on each particular policy issue."

Šta je EPI ?

Indeks životne sredine Srbije EPI

(i nisu "ekološki" nego "životne sredine", to su dve različite stvari)

SCENARIO PLANNING

What are scenarios?

"Scenarios are stories about the future. They are not attempts to predict the future; rather, they aim to sketch the boundaries of the plausible. They are built on a thorough analysis of factors – social, political, economic, environmental, technological – that could shape the future environment of a given business, region or policy area. They explore three or four diverse eventualities of how the world might look if the most uncertain and important drivers unfold in different ways.
Good scenarios are not just dry, analytical descriptions of possible future outcomes: while rigorously constructed, they should also be creative and compelling enough to engage the imagination. They challenge assumptions, raise awareness of underlying factors and stimulate participants into fresh thinking about what could happen and what it would mean for them. They offer both a new perspective on events and a framework for constructive discussions."

Strategic Options for Pensions and Healthcare

The Future of the Global Financial System

New Financial Architecture

Milan Novković:
Na sreću ovde počinje da se polemiše (šta god reč značila sve ozbiljnije i glasnije o tome.

Indeed.

At Davos, small economies calling bigger shots

"Thursday, South Korean President Lee Myung-bak - leader of the G20 group of nations this year - called for a "post-crisis agenda" that would lead to sustainable growth while avoiding a new financial or economic crisis.

His sentiment echoed that of French President Nicolas Sarkozy, who opened the conference earlier this week with a speech slamming the international banking community for its role in the global financial meltdown.

Their comments - challenging the banking system and other entrenched seats of power - reflect stark changes in the annual alpine pow-wow, now in its 40th year.

Davos is no longer just a place for the Western wealthy to push their agendas, observers note. Brazil, Russia, India and China, known as the BRIC nations, as well as other growing economies, have more of a say than ever there.

"If anyone in Davos these days asks where the epicenter of growth is going to be in the coming years, they get a single answer: emerging economies," German business journalist Dieter Fockenbrock wrote in recent column for the Handelsblatt newspaper.

The BRIC nations have boosted their share of the global capital markets from 1.4 percent to 15 percent in the past 10 years - more than a tenfold increase, according to Fockenbrock. And attendance at Davos from BRIC countries has more than doubled since 2005, up to about 10 percent of the participants this year.

German economist Michael Braeuninger, of the Hamburg Institute of International Economics, agreed that there is "definitely something like a new world order" in place, but, he adds, it's "a process that has been running for some time now."

That process is reflected not only in Davos but other policy epicenters, like the Group of 20. That powerful coalition comprises BRIC countries and many more, like South Africa and Argentina - and they've earned their spot at the table, Braeuninger told Deutsche Welle.

Global financial crises used to stem from the weaker parts of the developing world - think of the old trope of the Latin American debt crisis. But in the latest economic meltdown, it was the US and other advanced countries who suffered most.

"Within the economic crisis (Brazil, Russia, India and China) did a lot to stabilize the world economy. So they have showed themselves as economic and political powers," Braeuninger said.

And UC Berkeley economics professor Barry Eichengreen told the New York Times that the economic crisis has given people in emerging markets "a new confidence to assert the agenda for reform."

"The days are past when US and Europeans would make all the proposals," he said.

Most observers acknowledge that Europe is at a greater risk of losing relevancy than the US is; even though it was hard hit by the economic crisis, its sheer size and economic power grant it continued hegemony, observers say.

"Logic says that as the US retains, and emerging economies attain, leadership through unhampered growth, Europe will fall between the cracks," Fockenbrock wrote in Handelsblatt. He worries that companies from Germany, France and Great Britain could "get crushed between the giant economies of the USA and China."

And indeed, Europe has been essentially kneecapped by the global economic crisis, while the US - which represents a full 20 to 25 percent of the world economy - is often said to be finding its way to recovery.

"In absolute levels the US is still the most important world economy," said Braeuninger. "Of course, if you think about the rate of growth and change, then China gains a lot."

Meanwhile, Braeuninger warned about a false logic that could lead people to think that a rise in economic power in one bloc means an automatic drop in welfare for another. But economics is not a zero-sum game, he says.

"It is important not to think in terms of one country losing and another one winning," he said. "It is important to think that if we increase trade between countries, then both countries gain."



Ovo citirano je sasvim očigledno - news, as they are. Ali "gossips around" su još zanimljiviji. :))))
Ako mi uspe da sročim od svega nešto razumno i čitljivo (a tiče se i tvojih komentara scenarija) - uradiću to, posle zatvaranja u nedelju.

Nema dogovora bankara u Davosu


"Problem je nastao jer komercijalne i investicione banke nisu uspele da nađu zajednički jezik.Rukovodioci finanijsjih organizacija sa Volstrita i najvećih evropskih banaka sastali su se iza zatvorenih vrata u švajcarskom zimovalištu Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, potvrdili su Rojtersu izvori bliski razgovorima, dodajući da dogovor nije postignut.

Najveće banke sa Volstrita i neke velike evropske investicione banke su na sastanku podržale oštar zajednički stav protiv političara koji traže mnogo oštrije mere za regulisanje bankarskog sektora u periodu posle finansijske krize.

Oni, međutim, nisu uspeli u to da uvere čelnike komercijalnih banaka, koji smatraju da taj sektor treba da bude pomirljiviji, naveli su izvori.

"Oštar stav velikih investicionih banaka se veoma razlikuje od stava komercijalnih banaka. Izgleda da je veoma teško naći zajednički jezik", naveo je Rojtersov izvor. Nezvanični razgovori su održani kao uvod u sastanak sa regulatornim organima i predstavnicima vlasti, zakazan za sutra.

Izvršni direktor "Bank of Amerika" Brajan Mojnihan, koji je potvrdio da su razgovori bankara održani danas, izjavio je da je u pitanju pokušaj da se započne "konstruktivan dijalog sa svim uključenim stranama, regulatornim organima i predstavnicima vlasti."

Američki predsednik Barak Obama je šokirao tržište predlogom da komercijalne banke treba primorati da preseku veze sa hedž-fondovima i privatnim akcijskim fondovima.

On je takođe izjavio kako želi da finansijski sektor vrati obimnu pomoć iz državnog stimulativnog paketa, plaćenu iz džepa poreskih obveznika.

Velika Britanija je, sa druge strane, u decembru odlučila da uvede ekstra porez na visoke bonuse bankara. "



Skoro da je sigurno da ću, nakon završetka SEF, sročiti jedan "gossip builten" :))))
Ostaje malko neverovatno kako ljudi jednostavno NEĆE da poveruju u sasvim očigledne stvari koje stoje na sasvim otvorenim dlanovima.

Obamina naredba o emisiji gasova

Vašington -- Predsednik SAD-a Barak Obama je izdao naredbu na osnovu koje će američka vlada do 2020. godine smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 28 odsto.

Bela kuća je saopštila da je cilj od 28 odsto baziran na kombinaciji individualnih ciljeva 35 saveznih agencija, preneo je Rojters.
Obama, koji radi na tome da bude usvojen zakon da SAD do 2020. smanje ukupnu emisiju ugljen-dioksida za 17 odsto u odnosu na nivo iz 2005, izjavio je da savezna vlada treba da posluži kao primer u prelasku na goriva koja zagađuju manje od onih fosilnog porekla.

"Kao najveći potrošači energenata u SAD, imamo odgovornost prema američkim građanima da smanjimo potrošnju energije i postanemo energetski efikasniji. Naš cilj je da smanjimo troškove i zagađenje i povećamo udeo potrošnje čistih izvora energije u odnosu na naftu", naveo je Obama u saopštenju.

Američka vlada je 2008. na električnu energiju i gorivo potrošila 24,5 milijardi dolara, saopštila je Bela kuća. Postizanje cilja smanjenja emisije za 28 odsto bi bilo jednako uštedi 205 miliona barela nafte ili 11 milijardi dolara do 2020. godine.

..news&gossip br.4.

Davos: Dogovor političara i bankara?

Davos -- Predstavnici vlada i bankarskog sektora složili su se na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da postoji potreba za globalnom finansijskom regulativom.

"U mnogim aspektima, našli smo zajedničko stanovište", izjavio je posle zatvorenog sastanka predstavnika dveju struja izvršni direktor "Dojče banke" Jozef Akerman, navodeći da su "predstavnici biznisa, politike i regulatornih organa ostvarili bolji dijalog nego ikada ranije", preneli su svetski mediji.
Ranije tokom skupa, koji je otvoren 27. januara, političari su "sasuli drvlje i kamenje" na bankare, koji su se usprotivili, kako su naveli, preteranim i nekoordinisanim pokušajima da se pooštri regulativa posle paketa pomoći bez presedana u istoriji, kojima su vlade uskočile da spasu finansijski sektor u vreme krize.

Jedna od tema, kako je prenela agencija Blumberg, bila je kako odrediti da li je finansijska institucija "suviše velika da bi smela da propadne", odnosno da li bi njena propast naškodila celom finansijskom sistemu.

"Neki misle da treba shvatiti da i male finansijske institucije, ukoliko su povezane sa drugima, mogu da izazovu sistemske probleme isto kao i velike", izjavio je Jon Sununu, bivši američki senatro, a sada jedan od funkcionera "Banke Njujorka".

"Dobro smo prodiskutovali situaciju i došli do saglasja", rekao je direktor najveće američke banke, "Benk ov Amerika", Brajan Mojnihan, koji je objasnio da "mora postojati sveobuhvatna diskusija da bi se obezbedilo da se učini što je potrebno kada je refoma (finansijskog sektora) u pitanju".

Skupu sa vodećim bankarima - među kojima su bili predstavnici najveći američkih i evropskih finansijskih institucija, ali i zamenik guvernera Narodne banke Kine Džu Min - prisustvovali su i ekonomski savetnik Bele kuće Leri Samers, britanski ministar finansija Alister Darling i njegova francuska koleginica Kristina Lagard.

Američki predsednik Barak Obama je nedavno obelodanio plan za "obuzdavanje" banaka, koji ide i dalje od dogovorenog na prošlogodišnjem samitu Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i država sa privredama u naglom usponu.

Na tom skupu je, kako bi se izbeglo ponavljanje najgore finansijske krize u poslednjih više od osam decenija, dogovoreno da banke vežu bonuse koje dele svojim funkcionerima za svoje dugoročne performanse i da povećaju kvanititet i kvalitet kapitala koji poseduju.

Mediji, međutim, javljaju da je dogovo o koordiniranju regulative na globalnom nivou jedna od retkih stvari o kojima su se bankari i političari javno složili na Forumu i da je u puitanju samo varbalno saglasje, koje za sobom nije povuklo i konkretne dogovore.

Akerman, koji se izdvojio kao nezvanični portparol bankara, izjavio je da "nešto mora da se dogodi, i to brzo, kako bi se povratilo poverenje u bankarski sistem".

Akerman je još u petak rekao da se bankari slažu sa zahtevima za povećanje kapitala banaka, bolju likvidnost i poboljšanu tržišnu infrastrukturu, kao i sa merama koje bi obezbedile da propale banke ne ugrožavaju sistem.

Ostalo je, međutim, otvoreno pitanje sposobnosti regulatornih organa da koordinišu nova bankarska pravila na međunarodnom nivou, što je, kako je rekao direkotr Međunarodnog monetarnoig fonda Dominik Stros-Kan, "ključna lekcija iz krize" iz koje se svet tek postepeno izvlači. "

...koji to više nisu...
Obamin budžet izazavao pometnju

"Američki predsednik Barak Obama izneo je pred Kongresom predlog budžeta za 2011. godinu.

Prema medijskim izveštajima, predlog budžeta od tri hiljade i osamsto milijardi dolara izazvao je pravu pometnju u Beloj kući. Obama planira ukidanje oko 120 državnih programa, pa će od nekih projekata morati da odustane i NASA. Administracija u Vašingtonu stavlja akcenat na ulaganja u obrazovanje i istraživanja, dok će sve što nije neophodno, morati da čeka bolja vremena.

Barak Obama pokušaće da u 2011. što više Amerikanaca vrati na posao. Tako će čak 25 milijardi dolara otići u američke države najteže pogođene krizom. Planirano je dodatno povećanje sredstava za programe iz oblasti energetike, zdravlja, nauke.

Ove godine, Vašington je najavio da će uložiti rekodnu svotu novca u obrazovanje. S druge strane, biće obustavljeno čak 120 državnih programa.

Obama je ranije najavio trogodišnje zamrzavanje potrošnje u nekim domaćim programima, kako bi država uštedela 250 milijardi dolara do 2020. godine.

Viši savetnik predsednika Obame, Dejvid Ekselrod, kaže da su iz budžeta izostala sredstva za sve stvari koje Sjedinjenim Državama trenutno nisu potrebne.

"Moraćemo da se snađemo bez stvari koje nam nisu neophodne u 2011, kako bismo uspeli da odvojimo novac za ono što nam zaista treba. U obrazovanje odlazi ogromna svota novca jer je ono temelj naše budućnosti, kao i istraživanje”, kaže Ekselrod.

“Ukidamo na primer pomoć od 115 miliona dolara za održavanje rudnika koji više ne rade. Izbacujemo stvari koje zaista nemaju smisla i na koje bacamo novac", objašnjava on.

Strani mediji izveštavaju da je u Beloj kući nastala prava pometnja posle najave budžeta za 2011. godinu, jer, kako tvrde neimenovani izvori, nije svima najjasnije šta predsednik planira.

Iako Obama želi da smanji državni deficit, veliki deo novca odlazi u razvijanje zelene energije, uz obrazloženje da će se tako otvoriti nova radna mesta.

Takođe, budžetom su predviđeni veći izdaci za vojne programe, uključujući i finansiranje snaga za specijalne operacije Pentagona, nove vojne helikoptere i avione.

Mnoge državne agencije ipak će morati da se odreknu skupih projekata. Agencija NASA oprostila se od obećanih šest milijardi dolara za period od pet godina.

Obama predlaže da se uloži novac za finansiranje programa Međunarodne svemirske stanice, ali i odustane od Nasinih planova za put astronauta na Mesec. "



...so, it`s almost done.

antioksidant:
ne verujem u mogucnost saradnje

Činjenice govore drugačije.
(ali ako su činjenice u suprotnosti sa uverenjima - tim gore po - činjenice :))))

Matematički modeli Teorija igara, a među njima "Igre saradnje" su poprilično dugo u - preovlađajućoj primeni.
Odluka o saradnji je stvorila EU, odluka o saradnji je stvorila partnerske i multilateralne odnose tokom poslednjih 10, 15 ili 20 godina, odluka o saradnji stvara posebne vrste "interesnih saveza" koji su bili nezamislivi pre samo 50 godina,...
Saradnja je bolja, jeftinija, isplativija, TO se, manje-više, skoro pa - naučilo.

Što ne znači da ljudi neće doneti i kakvu drugu odluku, naravno.

godec

Znaju ljudi da odaberu odlicne teme za razgovor i delanje. Kao i Vi za objavljivanje na svom blogu.

globalizacija je završena (moj lični stav je da joj se zna tačan početak - bomba na Hirošimu, kao prvi događaj napravljen ljudskom rukom koji je imao sasvim globalan efekat, u svakom smislu,

Da li je mozda Oktobarska revolucija 1917. bila dogadjaj koji su ljudi izazavali, koji se desio pre Hirosime a imao globalan efekat? Pod pretpostavkom da se efekti ranijih revolucija (Francuske, industrijske...) nisu odmah neposredno osetili na globalnom nivou kao komunizam u XX veku?

postoji, izgleda, a i "radi" :))

:)

Kaže se "ti", molim lepo :)

OktoMbarska? Globalan efekt?
Ne, mislim da ne.
Ograničen efekt je imala, kao i bilo koji zbir društvenih regulacija koje ljudi smisle, izvedu i zovu "društvenim uređenjem".


Hirošima je apsolutno prvi akt izazavan ljudskom rukom koji je izazvao - globalne efekte, nepovratne.
(da ne govorim o nauci, istraživanju, tehnologijama, "tržištu" koje je njome stvoreno, samo da spomenem, na primer, gvožđe, staro gvožđe, razlikuje se ono "pre" i "posle" Hirošime, tako je sveobuhvatan i globalan taj efekat)

antioksidant

OktoMbarska? Globalan efekt?
Ne, mislim da ne.
Ograničen efekt je imala, kao i bilo koji zbir društvenih regulacija koje ljudi smisle, izvedu i zovu "društvenim uređenjem".

1492?
to ja dozivljavam kao pocetak "incidenta" koji sam pominjao gore
istok se nije snasao na globalnoj pozornici
par vekova dok se privikao i .. hopla evo ga ponovo
(nekada su gradili zidove oko sebe ali lakse je da se prosire na celoj lopti)

Ne, osvajanja novih životnih prostora i usputno prekidanje spontanog razvoja drugih civilizacija - nije globalizacija u našem i današnjem smislu te reči i onoga što joj ej dato kao sadržaj kad je - imenovala stvarnost.
To ljudi rade stalno i oduvek - sa ograničenim efektima.
Globalizacija znači, u relativno jako kratkom vremenskom roku, sasvim vidljiv i merljiv efekat - na celoj planeti, pri čemu taj efekat mora biti smišljen ljudskom glavom i izveden ljudskom rukom.
Jedna od faza, kako ja vidim jasan početak globalizacije, je i - zagađivanje i uništavanje životne sredine koje je tek drugom polovinom XX veka - globalno.

antioksidant

Globalization (or globalisation) describes an ongoing process by which regional economies, societies, and cultures have become integrated through a globe-spanning network of communication and trade. The term is sometimes used to refer specifically to economic globalization: the integration of national economies into the international economy through trade, foreign direct investment, capital flows, migration, and the spread of technology.[1] However, globalization is usually recognised as being driven by a combination of economic, technological, sociocultural, political, and biological factors.[2] The term can also refer to the transnational circulation of ideas, languages, or popular culture through acculturation.

Globalizacija znači, u relativno jako kratkom vremenskom roku, sasvim vidljiv i merljiv efekat - na celoj planeti, pri čemu taj efekat mora biti smišljen ljudskom glavom i izveden ljudskom rukom

ne vidim da se ni jedna od ove dve definicije ne bi mogla primeniti na 1492 i posledice (osim ako se ne "sapletemo" na tome sta je "jako kratak vremenski rok" - za civilizacije su i decenije jako, jako kratke :))))

trol off

Pa, ne bi mogla, nikako.
Imala bi ime i tada - da je moglo. Ali - nije. Jer nije postojalo u realnosti.
Često se takva "izjednačavanja" čuju od "evropocentričnih" ili "zapadnohrišćanskocentričnih", što je sasvim prirodno.
Kao što razne "Istorije sveta" obrađuju u suštini evropski prostor sa Mediteranom, severnom Afrikom i bliskim istokom (kao dominantnim za ukupnu istoriju sveta) tokom vremenske analize bilo kog perioda.
Jes`, paz` da nije tako.

Ili je "istorija SVETA" ili - nije. Ne možeš birati šta ćeš svetom zvati. Ili - možeš, ali samo do - globalizacije, tako ja mislim.

ocetak se zavrsio negde oko prvog svetskog rata kada je evropska "civilizacija" nametnuta kugli kao jedina vrednost. poklekle su sve najznacajnije civilizacije - i indija i kina i juzna amerika.
nisu se snasli na pozornici koja je stvorena tim putovanjem ali to je samo par vekova dominacije "evrocentricnosti"
-------------------------------
posle 1492 svet je kugla isto kao sto ce posle ljudskog putovanja na mars svet biti galaksija - a u pravu si - pre toga birao si granice svog "sveta"

Pa to što pišeš je "evrohrišćanskacentričnost", upravo kažem da je to - greška u pristupu, s moje tačke gledišta.
I znam da je - uobičajeno, na žalost.
"Poklekle civilizacije?" Indija i Kina?
Da, obično se tu sporim, jer se ja s takivm stavom - ne slažem.

Kao ni sa odrednicom 1492., tako kako je ti predstavljaš.
Čak ni sa njenom jezičkom interpretacijom koja glasi:
"Kolumbo otkrio Ameriku!"
`Ajde?
Oni što su tamo već bili (i severno i južno) nisu imali pojma da ta Amerika postoji, ha? :))

Prirodno je da je TO "ušlo" u jezik i "zauzelo" značenje, ali samo zato da bi rečito govorilo o aroganciji i "centričnosti" jedne civilizacije, slikovitije nego bilo šta drugo.
I unekoliko su sve civilizacije u tome - slične, neke manje, neke više, prirodno je to ljudima.
Globalizacijom - informacija o tome je svima dostupna. Velika razlika.

a sto se tice hirosime - u cemu je razlika kad jedan avion dodje, baci jednu bombu i ubije desetine hiljada i u tome kad doleti njih 279 i ubije 100.000?

Pa, razlika je u - samom događaju, to je sam osnov zašto Hirošimu zovem "početkom globalizacije".
Prvi događaj, smišljen od ljudi, koji je imao posledicu u "svakom ćošku" planete, baš svakom, duboke posledice. Nijedan događaj, napravljen od ljudi pre, nije poslao celoj planeti poruku da se - dogodio. I poruku ljudima i, još važnije, poruku - svemu živom i neživom na planeti.
Ne govorim o tragičnoj, užasnoj, ljudskim sudbinama ispisanoj priči o Hirošimi, niti o tome koliko i kako je bilo - nepotrebno. O tome, neki drugi put.
Govorim o - događaju samom, to mi je kontekst.

Ne, nije Kolumbo ama baš ništa "zaokružio", nije taj događaj ništa značajniji od bilo kog drugog sličnog u istoriji, a bilo ih je i-haaaaj!
Stalno je nekud neko išao, pa prekidao spontane razvoje civilizacija na koje je nailazio, ako je mogao, ili se vraćao neuspešan svojoj kući, ako nije - mogao. Tvoj primer o 1492. o tome govori, ali to nije globalizacija. To je priroda sukoba ljudskih zajednica - da spontano idu u konflikt pre nego bilo šta drugo i da viču "moje je, prvi sam ga vid`o!"I da od pobeda jednih nad drugima stvaraju - narativ kakav žele.

Globalizacija je donela sasvim drukčije ponašanje, otuda i - saradnja. Ali, naravno i - nepravde i loše upravljanje i raubovanje resursa i borba za redistribuciju i svašta i koješta o čemu je i - Davos.

antioksidant:
s cim se ne slazes?
da kina i indija nisu bile okupirane i devastirane "zapadnim" agresijama?
pa sta je radio gandi po indiji nego skupljao koncice i ponovo preo indiju nezavisno od britanije u tom slucaju?
a boxeri?
:)))

Ne slažem se da se radi o "pokleklim civilizacijama", o tome govorim.I razlikujem povremene poraze (vojne i svake druge) od toga da - jedna civilizacija "poklekne"
A Gandi je dokaz onoga o čemu govorim - njegova borba je izraz njegove civilizacije, ona je čuvana i očuvana sve vreme "okupacija i kolonijalnih devastacija". Kolonizatori su, pragmatično, doneli odluke o vojnom povlačenju jer nisu imali (u tom trenutku) svoj civilizacijski odgovor na - Gandijev civilizacijski pristup. A onda su usvojili - princip saradnje, nenasilja i - ostali u Indiji, u mnogim sektorima, na potpuno nov način u odnosu na svoje civilizacijske načine do tada. Ostaje pitanje : ko je pred kim tu "poklekao" (da parafraziram tvoju reč) ? :))))
Dočim, više ne možemo govoriti o civlizaciji naroda sa tla Južne i Severne Amerike do kolonizacija od XV veka pa na dalje. Te su civilizacije poklekle, nisu imale civilizacijski odgovor i - nestale su, kao i mnoge druge iz pisane i nepisane istorije pre njih. Ostao je narativ, ostalo je kolektivno sećanje koje je lagano "ulazilo" u novu civilizaciju i taj proces još uvek traje, ali je njihov spontani razvoj kolonizacijama i osvajanjima - prekinut. Indijski i kineksi i japanski i mnogi drugi civilizacijski razvoj - nije prekinut, tako ja mislim.

godec

Mi se od svih tema koje SI navela u svom tekstu uhvatismo dogadjaja koji oznacava pocetak globalizacije sto je najlakse i najbeskorisnije za polemiku.

Bingo!
tako to uvek biva :))

yu1bcd

Gordana, uspesno ste eskivirali evrocentricnost sa 5.000 godina starom Kineskom kulturom. Mislim da je Vase preterano naglasavanje Hirosime posledica obrazovanja iz fizike i relativna bliskost dogadjaja. Sta je ostalo od "globalnog" efekta prve atomske bombe? Samo druga jos prljavija, bezbrojne vojne probe, skupe atomske centrale i strasan period hladnog rata sa MAD pretnjama. Sputnik je bio mnogo znacajniji jer smo prvi puta savladali gravitaciju. Integralna elektronska kola sa udovstrucenjem kapaciteta svake dve godine sto je omogucilo internet.

Sarkozy iz Davosa na CNN. Nekada se to slusalo na BBC radiju na kratkim talasima. Bas kao Beatles preko Radio Luxembourg na srednjim talasima. Svaka veza sa mojom profesijom i hobijem je slucajna

Celokupna tehnologija kojom danas raspolažemo, to je - "ostalo" od cepanja jezgra i rezultata kvantne mehanike koja je do tog otkrića dovela
Tehnologija poluprovodnika - takođe.
Da li mi ima to sve veze sa fizikom?
Naravno!
Taman toliko koliko i sa - inženjerima.
Taman toliko koliko i sa matematikom i matematičkim modelima društvenih procesa.

Što se tiče obraćanja raznih koji su u Davosu, kao i Davosa samog, imam jasnu, kratku i jednostavnu poruku - ako već možemo svi da slušamo i gledamo ŠTA i KO i O ČEMU tamo priča, hajde da sve to čujemo i vidimo. Neće da se baci, tako ja mislim.
A može, možda, i da se poredi sa nedavnim samitom u - Kopenhagenu.
Sve je na dlanu, a očito ne treba dokazivati.

...izgleda da vam je ova procena dobra...

Dragan Pavlicevic

eto bas nece da mi objavi komenar pa idem na repliku....

...ne razumem bas najbolje zasto je globalizacija zavrsena...niti sta je tacno globalizacija po tvojoj (moze umesto vasoj?) definiciji...ali kako god, tesko da je trend daljeg "priblizavanja" strana sveta i njihove povezanosti na bilo koji nacin blizu kraja.

Odluke, zaključci i dokumenta o kojima se (eventualno) bude saglasio SEF ove godine, u mnogome će odrediti ram, okvir i prostor za proveravanje "skica za kontekst" koje imaju i zemlje koje učestvuju na SEF, ali i sve druge.

Mislim da nema potrebe da imamo bilo kakva ocekivanja od Davosa.Sve teme koje se pojavljuju na programu i koje si ti sazela u tekstu nisu od juce, i postoje mnoge platforme na kojima se oni raspravljaju i oblikuju na direktniji nacin sa prakticnim posledicama. Davos ih nije ni kreirao niti moze da se ozbiljno njima pozabavi, tema je mnogo a vremena malo a pre svega, ne postoje ni efektivni mehanizmi kojima bi se njima moglo pozabiviti u okviru Davosa. Davosov uticaj na globalna pitanja je mali. To je samo jedno mesto gde se uticajni ljudi srecu, razmenjuju misljenja i osluskuju atmosferu.Nista manje ali i nista vise od toga.

Evo kako izgledaju prve vesti nakon otvaranja:

Počeo ekonomski Forum u Davosu

Teme koje sam pomenula su KONTEKST (po meni) u kojem se Davos ove godine odvija, a teme kojima se Davos BAVI su nešto sasvim drugo.

Dragan Pavlicevic

ne vidim nista u ovoj vesti sto ukazuje da Davos na bilo koji nacin UTICE na globalne tokove. Ove izjave isto tako nisu rezultat bilo cega sto se desilo u Davosu i ove pozicije postoje i pre Davosa a verovatno ce ostati takve i posle.
"koordinacija na medjunarodnom nivou" ne pocinje i ne desava se u Davosu.

baviti se necim mi ne izgleda kao dobra rec za prezentacije, okrugle stolove i neformalne diskusije

Razumem.
Imate stav i mišljenje da je SEF - potpuno beznačajna stvar, u bilo kom okviru.
Nećemo se složiti, nikako, ja tako ne mislim.

JJ Beba

more sve mora da se predrukša sve

:))
Yep
... i Dylan:



Njih dvojica smisliše, oblikovaše, napraviše - fantastikuš :))

A ovi ostali izmisliše - čitav novi rečnik, trust me.
Da je neko ovako pričao pre samo desetak godina (ili i manje) - niko ga ne bi uzimao "zaozbiljno".
Ali - ljudi menjaju i vremena i - sebe (Osim Dylan&Clapton, to je - sigurno mesto u univerzumu :))

Atomski mrav

Kad sam video naslov, pomislio sam da su neke novosti vezane za novi dizajn bloga...

:))))
Pa i - jeste.
Samo - nije blog, nego svet.
I - nije virtuelno nego realno i oblikuje - svakodnevicu...

Inače - sve ostalo, kokanda liči...

jednatanja

Bogmi, nije mogao korenitiji moto: natući "re" na 3 glagola koji sami po sebi označavaju progresivan proces. Izgleda smo u većem sosu nego što to znamo?

:))
Yep.
Moguća je i takva procena, i - čuje se ne tako retko.
Kriza lidera i kriza ideja.

Zen Master

gordanac

:))
Yep.
Moguća je i takva procena, i - čuje se ne tako retko.
Kriza lidera i kriza ideja.

Sorry ali ko su ti lideri i koje tačno ideje su po tebi u krizi ?!

Pa, meni je to prilično - očito.
Ako dve godine sve što ume raspravlja, debatuje, polemiše, procenjuje ŠTA treba raditi u budućnosti, ako se isto toliko dugo vode strateški razgovori o "novoj ulozi države" u onom što poznajemo kao "slobodno tržište", ako države nacionalizuje banke i političari ulaze u uprave, ako se de facto štampa novac da bi se pokrili gubici "kockara na berzama", ako je merljiv slom finansijskih tržišta i vidljiv blagi oporavak, onda - da ja mislim da je to - kriza ideja koje smo poznavali kao ideje "uspešnih ekonomija", a pošto krize ideja uvek "traže" nove lidere, a nema nespornih, onda je to i - kriza lidera.
Ni prvi ni poslednji put na planeti.
Samo sam napisala - o tome se priča i u Davosu. Ne radi se o personalnim opaskama o bilo kome.

Predrag Brajovic

gordanac

Ako dve godine sve što ume raspravlja, debatuje, polemiše, procenjuje ŠTA treba raditi u budućnosti, ako se isto toliko dugo vode strateški razgovori o "novoj ulozi države" u onom što poznajemo kao "slobodno tržište", ako države nacionalizuje banke i političari ulaze u uprave, ako se de facto štampa novac da bi se pokrili gubici "kockara na berzama", ako je merljiv slom finansijskih tržišta i vidljiv blagi oporavak, onda - da ja mislim da je to - kriza ideja koje smo poznavali kao ideje "uspešnih ekonomija", a pošto krize ideja uvek "traže" nove lidere, a nema nespornih, onda je to i - kriza lidera.

[/i]

Да, да, готово да си апсолутно у праву. Ми сведочимо РЕструкрутирању друштва каквог познајемо, али се тај процес одвија пред нашим очима па нам је мање приметан. Два су пута: онај (по песимистима вероватнији) који ће старе постулате увести у наизглед нове форме или онај други који ће у целокупан друштвени систем уградити и нека нова друштвена решења. Идеје државних граница, идеје тржишне економије, идеје интелектуалних власништва, идеје религије или социјалног уређења, политичке и друге идеје – све је то у овом трену под лупом, каква и обично следи након светских криза.

Понекад ми је жао што [i]можда нећу моћи да видим на шта ће све ово изаћи ;-)

Istovremenost.
Prvi put, za hiljada godina, otkad kao vrsta "brljamo" po planeti - imamo - istovremenost događaja, razdvojenost prostorom je "premošćena" i spojena istovremenim informacijama. Čudna stvar, može se ispostaviti, sasvim čudna stvar.
Nije pristojno pozivati se na intuiciju pri ovakvim razgovorima, (nemam pouzdana merenja, pa moram) - ali, čini mi se da tu "istovremenost" prati stanje "nije valjda?! neće valjda? ne mooooguuu da veerujem!?".
A ?

Predrag Brajovic

gordanac

Istovremenost.

Хммм... И увезаност.

Ево како некадашњи архинепријатељи сарађују: Кина је највеће поверилац USаndA-а. При на стари начин схваћеном идеолошком нивоу њихових односа, било би природно да највећа економија света, кинеска (добро, још није, веома брзо ће то бити), манипулацијом вредносним папирима у њеном поседу сломи америчку економију. Али... не надајте се тој представи. Није упутно по економско здравље саме Кине. Иако данас новац често вреди далеко више него многобројне Мао Цедунгове дивизије, идеја "спржене земље", у економији, не допада се никоме.

Saradnja.
Magična stvar :))))
Nastala dobrovoljno i - sabiranjem prethodnih iskustava kad te saradnje NIJE bilo (iz raznih razloga).
I još lepše - svi znaju da može da prestane bilokada
(ako si pogledao koji od videa za SEF - obrati pažnju na njihov rečnik, može case study da se napravi :))))

Moram da dodam ovu pesmicu - jednostavno je fantastikuš! (osim što je k`o da sam je ja pravila, kad bih umela )

Zen Master

gordanac

Ako dve godine sve što ume raspravlja, debatuje, polemiše, procenjuje ŠTA treba raditi u budućnosti, ako se isto toliko dugo vode strateški razgovori o "novoj ulozi države" u onom što poznajemo kao "slobodno tržište", ako države nacionalizuje banke i političari ulaze u uprave, ako se de facto štampa novac da bi se pokrili gubici "kockara na berzama", ako je merljiv slom finansijskih tržišta i vidljiv blagi oporavak, onda - da ja mislim da je to - kriza ideja koje smo poznavali kao ideje "uspešnih ekonomija", a pošto krize ideja uvek "traže" nove lidere, a nema nespornih, onda je to i - kriza lidera.
Ni prvi ni poslednji put na planeti.
Samo sam napisala - o tome se priča i u Davosu. Ne radi se o personalnim opaskama o bilo kome.

Nikakvog oporavka nema ima samo pokušaja prikrivanja tužne istine o tzv " uspešnim ekonomijama " jer društva koja previše troše a premalo proizvode pa još i skupo mogu maglu prodavati do odredjenog trenutka a onda dodju računi za naplatu.
Nisu te " uspešne ekonomije " poklekle niti se ta finansijska tržišta slomila kao kula od karata zato što su neki pohlepni ljudi bili bezobrazni pa se kockali nemojte da vas zamajavaju glupostima, sve to je palo jer je padu sklono bilo a padu je sklono bilo jer je srž tj osnov cele priče jedno fenomenalno ubedjenje da će oni najgori i najpohlepniji od nas iz najgorih pobuda učiniti nešto za opštu dobrobit.
Cela ta glupost u koju mi verujemo kao u čvrstu nesalomivu strukturu je najobičniji balon na naduvavanje jer je kao takav i napravljen i tome i služi. Ti šareni papiri su nažalost jedino šareni papiri i ta detinjasta iluzija da ako danas možeš za šareni tzv FIAT ( nema veze sa istoimenom fabrikom ) Euro papir sa par nula da kupiš nešto ćeš moći i za dve godine je samo naša lepa želja koja može biti ( i jeste najverovatnije ) istina ali nažalost možda baš i nije...
Voleo bih da grešim ali u poslednjih sto godina se ta balon priča obično završavala puc puc ožeži ožeži krešendom jer tek kada se sve polupa onda možeš u izgradnji i obnovi do mile volje opet da pumpaš svoj balon šarenim papirima

Pa upravo i pričaju o tome - što su došli računi za naplatu.
Teroija o "sklonosti padu" je - netačna.
Tačno se zna KADA, KAKO i KO je omogućio "hedgere" i "Jezde i Dafine Wall Street-a", to je utvrđena stvar.

Ne znam KO veruje ili ne veruje, ako pročitate debate iz Davosa ili pogledate polemike na raznim panelima - jako malo ćete tu naći "verovanja". Ako uopšte.

Čini mi se da vi mislite da je sve ovo poslednjih par godina (sa uvodom od par decenija) samo još jedna od uobičajenih kriza, ciklično viđanih po planeti.
Nećemo se složiti.
Mislim da je ova kriza PRVA, posebna i jednistvena po mnogo čemu i o tome se upravo - razgovara i u Davosu. Je li ili nije? Tome tamo polemike služe, mahom.

ninasimone

...osim ako si bankar. Neka od izlaganja

Tip iz Lloyda: The crisis? It's just like traffic, really. Nema potrebe za regulacijom, banke su shvatile, ubuduce ce kao deca kad prelaze ulicu: Stop. Look. Move.

Tip iz Braclays: Rethinking financial systemic risk? Nema dokaza da ce smanjenje i regulacija banaka pomoci a zaposlenje ce opasti (too big to fail, again). Evo sta jos kaze Mr. Diamond (how appropriate):

We have an opportunity to have real coordinated action. But we are seeing elections in the U.K. and U.S. which is a step back, since elections are national … but markets are global. This is a time when isolated action in the U.S. and U.K. is not beneficial … we need a level playing field,” The Financial Times quoted Mr. Diamond as saying.

Dobili su ga u USA, samo sto nije 'a level playing field' nego ogromna prednost - tvoja tacka 11. Hebali smo jeza. Globalno.

Tamantako
I ovo ukidanje je prošlo relativno "lako" kao i ono iz 1999., a čini mi se da će imati - danas nezamislive i nesagledive posledice.
I nadam se da grešim, akomerazumeš.

Doctor Wu:
Ukoliko svaka zemlja bude regulisala banke na svoj nacin, onda cemo imati kraj globalizacije, povratak intervencionizma na velika vrata i, verovatno, rat za nekih 10-ak godina.
antioksidant:
optimisto

What a dialog!
:)))))))))