Da li smo propali?

Evaluirali smo sami sebe i došli do zaključka da smo blizu propasti, da nam studentarija udara packe i kaže ne valjate, niste dovoljno angažovani da nas usrećite u vreme Web 2.0, ne date da se naš glas čuje onoliko koliko bi mi hteli. Kažu pa šta ako imate RSS feeds, šta ako imate blog, instant messaging, podcast, wikis i sve te druge drangulije koje spadaju u Web 2.0 kad ih ne koristite maksimalno? Jbt nedelju dana se čudimo kako smo to propali i zašto su toliko nezadovoljni naši korisnici. Ko sumanuti gledamo radno vreme profesora/bibiotekara kad ko treba da dežura na svim tim aplikacijama i daje odgovore zainteresovanim korisnicima. Izgleda da je sve u najboljem redu jer imaju pauzu samo za ručak i kad moraju da budu na desku gde uslužuju korisnike u živo. Mnogo oni traže ili nam se čini? Mora da su u pravu jer se žale ... tako su me ovde učili u školi.

Skroz smo promenili web stranu da ne izgleda više kao da mi njih nešto učimo nego da bude baš onako interaktivna. Trebaju nam njihove sugestije i doprinos što bi se reklo. Blog koji koristimo je uglavnom za novosti vezane za biblioteku i mogućnosti koje pružaju razni naši servisi. Studentarija kaže da to nije dovoljno jer im trebaju blogovi sa vise informacija o nacinu na koji treba da preuzmu materijale za svoje ispite, kako da koriste pretraživanje baza podataka, kako da pretražuju članke i tako dalje. Kažu pišite više i dajte nam mogućnost da vam kažemo šta mislimo da nije u redu i gde su nejasnoće, gde je zapelo. E sad ko će to da piše? Sad zasad, studentarija nema opciju pisanja blogova, ali smo ove nedelje toliko sastančili i došli do zaključka da nam nema druge nego da, ako hoćemo da ostanemo u trendu, dozvolimo i njima da pišu jer je tako jasnije šta ih muči, šta ih čini srećnim, šta im je od koristi, a mogu i jedni drugima pomoći otkrivajući trikove koje su sami naučili, a da mi nismo ni bili svesni da je to njima moglo da bude problem. Nadam se da neće proći večnost dok to ne uradimo. RSS feeds koristimo u kombinaciji sa blogom jer tako omogućavamo pristup važnim informacijama koje mogu biti od koristi studentima i profesorima različitih profilia. Imamo veoma popularne specijalne podcaste, održane specijalnim programima, za studente koji imaju probleme sa vidom ili sluhom. Sve instrukcije o korišćenju biblioteke su snimljene i dostupne toj grupi korisnika na našoj web strani. Oni izgledaju zadovoljni. Sada i ostali korisnici traže podcaste slične sadržine i za širu populaciju.

Instant messaging je veoma popularan jer je brži od e-mail opcije. Kad god nekome treba bilo kakav odgovor, da li mu treba referenca, da li mu treba članak u PDF formatu, da li pristup nekoj bazi podataka, da li materijal za ispit, studenti šalju poruke i u roku od odmah se neko od nas nadje da odgovori. Ako nešto nije jasno može da se objasni odmah jer se sve odvija u realnom vremenu. Znači, nama ova aplikacija sluzi kao sistem za virtualne reference i odlično radi.  Pre neki dan putem instant messaging sistema dobijem poruku od jedne studentice da lokacija izdavača jednog časopisa nije tačno navedena u našem katalogu. Ja se dam na posao i utvrdim da je ipak u redu onako kako jeste, jer postoji i Birmingham Alabama a ne samo onaj u Engleskoj (UK). Pošaljem nazad poruku i objasnim odluku da informacija u katalogu ostane nedirnuta. Onda sledećeg dana dobijem poruku, takođe od studenta, da u katalogu piše da je zemlja u kojoj se izdaje jedan časpopis o metalurgiji i rudarstvu Australasia a ne u Australiji. U pravu je bio student i popravila sam zapis. Zajedno smo jači, zajedno znamo više, mnogo više. Šta bi mi bez njih pitam se ja?


Wikis koje postoje na nasoj platformi se uglavnom koriste za raznorazne workshopove i konferencije ili čisto onako da čuvamo dokumente i ideje  u "oblaku".  Tagovanje koristimo takođe al bi mogli da to bolje organizujemo i omogućimo da naš katalog bude open access gde će studenti i svi korisnici moći da taguju zapise knjiga i časopisa rečima koje oni razumeju.

E sad dolazi ono sto ja baš i ne volim. Social networks. Kad god se pokrene tema da i na ovo imaju primedbe jer bi mogli da budemo bolje zastupljeni na facebook-u ili myspace-u ili twitter-u ja se ućutim i nema me nigde. A nisam jedina ako ćemo pošteno, svi se nešto nećkamo kad je to čudo u pitanju. A studenti hoće da budemo tamo i da uvek ima neko na facebook-u ko će da odgovara na njihova pitanja, žalbe i primedbe, razmenjuje poklončiće, sličice, bedževe i tako dalje.  Rekla dekanka ne zanima me kako ćete to da izvedete al jednostavno ne možemo da dozvolimo da idemo u suprotnom smeru od ostatka sveta. Web 2.0 aplikacije omogucavaju da informacija ne ide samo u jednom smeru već u svim mogućim jer input korisnika je suštinski za uspeh naše organizacije.

Formirane su grupe ko će na čemu da radi da se stanje poboljša, ono isto stanje koje se mnogima činilo da je već na nekom zavidnom nivou. Na kraju smo došli do zaključka da sve što može da se popravi treba da se popravi a tu spada i noćno dežurstvo. Jer nakon analize podataka vidi se jasno da skoro svi nesrećni studenti žale se na to što nemaju pomoć u poslednjem minutu pre predaje domaćeg - u sred noći u 3 ujutru! Znači nema bežanije moraću da visim na blogu, chatu, wiki, facebooku kad god mi dodje red za dežurstvo. Moraćemo to da sredimo pod hitno jer ne valja da nam korisnici budu nesrećni kad nam njihova pomoć i konstruktivni doprinos zaista znače PUNO! Mi postojima zbog Njih, a ne oni zbog Nas!