O ruži - triologija

ružo mala što sediš u nekom vrtu
čekaš nekoga da te ugleda
ubode se prvo na trn
pa ga slomi
tebe izvuče iz zemlje
složi na tri dela
u tvoje latice izduva nos.

ali avaj (svete), ne dolazi niko
čak ni oni što bi tiho da se dive
pevaju ti pesme, u mislima ljube.

biće od te jednom sasvim dobar ratluk
možda kakva voda a možda i ulje.
na uvele grudi kapaće te žene
na dnu kakve vreće što nosi bakaluk
širićeš svoj miris prosuta iz tube.

---------------------------------------------------

lepa mlada ružo ponosno sto stojiš
usred crnog pelena, koprive i drača
dok tu u daljini, iza jednog brda
u lepljivom etru, cakli žuti nar.

starac na tri štake, te nejasne čežnje
kao da te more, podrivaju radost
dok prezireš spletene grmove sestara
što kraseć lepe bašte, piju creva mlaz.

draži su ti polje, gloginje i trnje
sunce retko kad tu prostre svoje dronjke
nikad ni kap kiše, samo tuče grad.

-------------------------------------------

mala ružo što svojim bodljama
mašeš po vazduhu samo kada te
vetar obiđe, nikada sama.

braneći se tako
često se ogrebeš
na stvrdnulo lišće
o sopstveni trn.
krikneš iz dna grla,
pustiš gustu suzu
s prevelike snage
bolna patiš dugo
zelen sok se peni
izjeda te srd.