Što se tiče predstojećeg finala Vimbldona, ja sam potpuno spremna da istrčim na teren. Već nedeljama radim na fizičkoj kondiciji, galopiram do emisije i nazad, forsiram vračarske uzbrdice, radim na ravnoteži ganjajući Ikara Varvarina i njegovo pseće društvo po nizbrdicama, vučem kesetine sa Kalenića na kome, zahvaljujući kišom poplavljenom kamenju, vežbam proklizavanje na šljaci. Po pitanju psihičke spremnosti, stanje mi je takođe odlično, evo onomad, recimo, nisam izašla da se krvi napijem mrmotu koji je zaspao na trubi, u našem sokačetu, jer mu se onoliko žurilo u NASA-u da konačno razbije Alfa čestice i doprinese troskoku civilizacije. Manijaka koji, na ćošku moje ulice, ima deponiju obraslu džunglom, u kojoj rastu ale i akrepi, i zbog koje moramo trotoarom da se probijamo mačetama, da ne pominjem. Kao ni onog pacijenta koji svoju džipčinu redovno parkira uz kontejnere, tako da ceo kraj skokom uvis baca smećarske kese preko njega.

Ivan Perišić

Ulazak u finale svetskog prvenstva u fudbalu za svako je čestitanje, bez obzira na raznorazne predrasude ili lične frustracije.

Jedna

Ljudi iz FSS u šareni mirišljavi papir uvijaju svoj rad i  svoje odluke koje su doneli pred SP u fudbalu u Rusiji. Naravno. Nije se ni očekivalo da će priznati neku grešku. Pre svega lakrdiju oko smene Slavoljuba Muslina, selektora koji je Srbiju odveo na SP. Bio sam odlučio da o ovogodišnjem fudbalskom SP ništa ne pišem. Ipak ... Na objavljivanje ovog kratkog posta podstakla me hiperzanimljiva izjava S. Miloševića, potpredsednika FSS: 

 „ ... Sada, na ovom Svetskom prvenstvu imamo kuriozitet da je Srbija najviše pretrčala kilometara u grupnoj

Jovo Subašić, pekar

No,

Nije valjda da smo spali na to da ja o fudbalu pišem?! Čemu bi se slobodno mogao dodati još jedan udivitelni, interpunkcijski znak. Naročito kad se uzmu u obzir traume koje vučem iz činjenice da u kući imam tri pasionirana muška stvora, fudbalu predana, koja me mrcvare svim mogućim i nemogućim prvenstvima na dnevnoj bazi. Nekad su postojalo evropsko i svetsko prvenstvo u fudbalu, dobro, i domaća liga, a ovo sad... Taman se jedno prvenstvo završi, istog trena počinje drugo, ako ga nema onda su tu belosvetske lige, prosto da čovek ženskog roda od muke procvili. Izmedju dotičnih mogu da pogledam skraćenu verziju dnevnika, bez najave i vremenske prognoze, i to mi je. Ostatak vremena milioneri jurcaju po zelenom ekranu, trudeći se da svoju cenu na kilo dignu do cifre koju ja ne mogu ni da napišem, a kamoli pročitam.