Dragi moji, drage moje, imam jednu lepu i jednu ružnu vest. Lepa vest je da mi je umrla tetka iz Evropske unije, a ružna da mi je ostavila simboličnih 100 miliona evra. Hm, greška. Loša vest je da mi je umrla tetka iz Evropske unije, a lepa da mi je ostavila simboličnih 100 miliona evra.

Kao što znate, pare ljude kvare, a ja nikako ne želim da budem kao Mišković, Beko i ostala gospoda. Ja želim da budem siromašan i pošten kao naši političari, zato sam odlučio da spiskam te milione.

Kako?

Ovako:

Na internetu čovek stvarno može da naiđe na svakakve sadržaje. Čitajući juče Huffington Post zamalo se nisam onesvestila kad sam pročitala vest o "digital drugs", kao najnovijoj i najvećoj pretećoj pošasti. Dakle, neka televizija u Oklahomi je u svojoj  udarnoj emisiji vesti, u jednom njenom delu upozorila kako se mladi ljudi drogiraju  digitalno, preko interneta! Ova pojava zove se - iDosing. Sastoji se u tome da iDozeri leže nepomično sa slušalicama na ušima, i slušaju muziku, tj.

Ambasador Izraela u Srbiji, Artur Kol, je izjavio da Izrael ozbiljno razmišlja o bombardovanju Srbije zbog izjava Maje Nikolić i Miloša Bojanića u „Dvoru".

Televizija „Pink" je uputila „duboko izvinjenje zbog incidenta" jer su učesnici „Dvora" iznosili „stavove antisemitskog karaktera" i zbog toga su diskvalifikovani. Vlada Izraela smatra da to nije dovoljno.

Kako prenosi ambasador Kol, Izrael zahteva izručenje Maje Nikolić i Miloša Bojanića, kako bi im se sudilo pred izraelskim Vrhovnim sudom zbog antisemitizma, ili će morati ozbiljno da razmisli o primeni sile protiv Srbije.

Ahmadinedžad podržao Maju i Miloša

Predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad, pozdravio je izjave Maje Nikolić i Miloša Bojanića i pozvao ih da se sa porodicama sklone u Iran.

„Svaki neprijatelj Izraela je moj prijatelj", izjavio je Ahmadinedžad.

U telefonskom razgovoru za naš blog Maja Nikolić je reagovala na ovaj poziv rečima:

„Neću da idem u Iran, ja ne volim Muslimane."

Одувек сам се питао шта је у главама оних вечито незадовољних којима ниједна промена на боље не треба. Да ли је та контрадикција уопште могућа или сам је ја умислио. Изгледа нисам. Опет, није то само бољка наших грађана или Балканаца, има тога свугде. Дакле, нисмо најгори, да то одмах разјаснимо, али јесмо лоши.

Ево једне бајке која нема happy-end (засад).

Sada imam 140 a tada sam bio 120 kila, verujući da sam najkrupniji čovek na planeti, i sa tim osećajem samouvereno ulazim u kafić i stajem za šank. Kič atmosferu zamislite da ne opisujem nego da opišem radnju. U kafiću 3 stola zauzeta, plus sto gde sede konobarica i šanker. Ja nalakćen na šanku sa dignutom nogom na onoj mesinganoj šipki naručujem brzinski espreso. Dok čekam lagano se okrećem da snimim situaciju. Gde god se okrenem ljudi me gledaju sa osmehom i ja kao "planetarna zvezda" ljubazno klimnem glavom.

 "U jebo te al sam poznat u Prokuplju"

Popijem taj pa još jedan espreso dok gosti lokala, očigledno moji fanovi, ne sklanjaju pogled sa mene. Smeju se, pa se sve nešto gurkaju. Valjda im milo. Da bi ostavio još bolji utisak ostavim debelu napojnicu.

Na moje:
"Do viđenja"

Čuh nešto prigušeno kao "do viđenja" i smeh. Veseli neki ljudi. Baš dobra fora što sam ovoliko poznat u Prokuplju.

Svoju impozantnu karijeru u javnosti Angela Merkel je počela...

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

Присни односи. Присна братимљења... После, кад се у томе претера, буде оно, од играчке плачке.

Кажу, неке су државе пале у дужничко ропство према Кини, а да би се то могло десити и Србији. Чуди ме да тог детаља нема у дневнику РТС у пола осам. Србији се ово са дужничким братимљењима догодило (догађа) не само са Кином. Дуг нам је све већи. А куповна моћ све мања.

Ukratko da bih podigao te neke pare trebala mi je potvrda da sam u stalnom radnom odnosu. S obzirom da sam već bio na poslu potrebno je samo da pozovem kadrovsko, da se ispečatira, direktor da potpiše, skeniram, šaljem na mail... Ništa što bi predstavljalo temu za pisanje.

- Milka, molim te, uradi mi jednu potvrdu da sam u stalnom radnom odnosu.
- Za šta ti treba?
- Ma za nešto... Nije ni bitno. Samo daj, molim te uradi je odmah.
- Zato i pitam. Šta da navedem u potvrdi, za koju namenu?
- Bez namene. Samo faktičko stanje. “Da je MIlan Jovanović u stalnom radnom odnosu”.
- Ne može.
- Šta ne može.
- Pa ne može tako. Mora da ima “potvrda se izdaje zbog toga i toga i u druge svrhe se ne može koristiti”.