I kalifornijski prorok Binarne biblije pre čevrt veka i današnji švedski misionari kopiranja propovedaju spas uz pomoć računara, nadahnuti rajskim voćem distribucije, prvi hardvera, a drugi internet podataka

Počelo je ovako: članovi švedske crkve kopirizma, koja ima hiljade aktivista i milione sledbenika, nadali su se da će ih službeno priznanje od strane države zaštiti od kaznenog progona zbog praktikovanja religije kopiranja, koja se u tri reči može opisati kao "copy, paste, amin". Za to vreme, vlasnici autorskih prava nisu prezali da ih jure kao licemerne fariseje, nazivajući ih piratima.

Dragi čitaoci i čitateljke bloga B92. Želim da vas obavestim da će moja monografija pod  pod naslovom "Savremena politička teologija" (Savremena politička teologija na Zapadu:dijalektika političke transfomacije društva) biti dostupna na sajmu knjiga u Beogradu u okviru izdanja Bogoslovskog društva "Otačnik". Knjiga će moći da se kupi na  štandovima Srpske pravoslavne crkve (Hala 1) i Sv. Simeona Mirotočivog (Hala 4)

Knjiga predstavlja pregled razvoja teo-političke misli na Zapadu od početka dvadesetog veka pa sve do današnjih dana i pokušaj da se odgovori na deficit kontekstualnog bogoslovlja u konkretnim društveno - političkim okolnostima (post)konfliktnog društva. Srpsko izdanje će biti štampano na ćiriličnom pismu.

Ateisti Srbije

Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, u UN: "Republika Srbija je zemlja verujućih ljudi koji boga traže u hrišćanskim crkvama i katedralama, džamijama, sinagogama. [...] Neodgovorni pojedinci izvrgavaju ruglu svetinje u koje ljudi veruju."

Sramotno je da predsednik Republike Srbije, čovek koji je zakonski predstavnik svih građana ove zemlje, na ovako brutalan način diskriminiše sve one koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici.

AleXandar Lambros

Naslušao sam se ovih dana mnogo o hrišćanskoj ljubavi. Nedeljama pre toga slušao sam mnogo o islamskom miru. Zašto pominjem ove dve stvari zajedno? Pa, obe su nekako mitske, hrišćanska ljubav i islamski mir, vekovima slušamo o tome. Kao o jednorogu, žar ptici, feniksu, dobrim vilama i anđeoskim silama (oh, naravno, niste valjda toliko naivni, nije to bucko rumenih obraščića s krilima i plavim kovrdžama kakve viđate na Rafaelovim platnima, to je čestica pozitivne energije, čista kvantna mehanika dakle) ... i što više saznajemo o prirodi sveta oko nas, to nas više teraju da se pravimo slepi, gluvi i ludi.

 

Jedan primer za obeshrabrene:  ... kako je Duhovnik uspeo u ciglo dvadeset vekova da Ovcu pratilju bivajući požrtvovan, uz uporno obostrano blejanje i pre svega verovanje svo vreme, pretoči u Proizvod (pratilju) visokog  tehnološkog nivoa sa kožnim sedištima ...  sledećih dvadeset vekova je pred vama, započnite već danas da budete požrtvovani, da blejite i pre svega verujete ... 

AleXandar Lambros

Nekoliko puta mi je ovih dana na pamet pao moj profesor filozofije iz gimnazije. Nije da su predavanja bila nezaboravna, scena koje se sećam uopšte nije sa časova. Sam početak devedesetih, krenuo je opšti raspad i erozija. Prosvetari u štrajku. A moj profesor gost na nekoj lokalnoj TV stanici, jedna od onih seljačkih kakvima je Srbija i danas zagađena, s reklamama za lokalnog frizera i kamenoresca u kojima jedna zvezda, onako bolivudski, iskoči preko ekrana sa brojevima mobilnih telefona, u pauzama između hit parade, vesti o raspodeli đubriva u šumadijskom okrugu i modnih priloga iseckanih sa satelitskih kanala.

 

Crkva je jedna od zgrada u gradu, Beogradu ili drugde, u bilo kojoj naseobini i kada se, ako može ikako, samo tako gleda nije na odmet da se misli i o njenom izgledu. Dakle, u urbanoj matrici crkva jeste jedan od identifikacionih znakova koji je obeležavaju, ima i da se grad po takovom zdanju prepoznaje, posebno kada se radi o onima koja su odvajkada i utiču na stvaranje u nekoj meri mentalne gradske mape. U proteklih nekoliko godina u Beogradu se na raznim stranama javljaju mnoge nove crkvene tvorevine, nije na odmet reći da su jednoznačne, posvećene jednoj veroispovesti, istina preovlađujućoj, bez obzira na to što država deklariše multikulturalnost  posebno kada je reč o ravnopravnosti i jednakosti verskog opredeljenja građana. Oni što se klanjaju drugim idolima kubure trajno sa lokacijama, urbanističkim papirima i dozvolama pa to što država proklamuje biva pomućeno u stvarnosti. 

AleXandar Lambros

Sam koncept blasfemije je savršena ilustracija kukavičke nezrelosti religijskog uma i ispraznosti same religije. Da religija sadrži bilo kakvu istinu mogla bi biti vređana, ismejavana čak i oskrnavljena bez da bude umanjena na bilo koji način. Njena istina uspela bi da isijava kroz sve ovo - neizbledela, neoštećena, postiđujući one koji je zloupotrebljavaju. Ali, to nije slučaj. Religija je bodljikava. Netolerantna. Ultradefanzivna upravo zbog toga što je lomljiva i krhka. Čvrsta je koliko i pena od belanaca. Imala je hiljade godina na raspolaganju da odbrani svoju stvar a sve što je uspela jeste da istupi sa sofizmom, nasiljem i moralom kog bi se postidela i zvečarka. I ne postoji količina klerikalne trtljavine i koještarija koje i dalje mogu da zamaskiraju jednostavnu ogoljenu činjenicu da u religiji nema ničega.

Znate onaj osećaj kada se neko blamira, vi nemate nikakve veze sa tim ali vam je neprijatno?

Tamo negde u vreme proslavljanja državnog praznika, tzv. „Dana državnosti" na RTS-u ukačim negde od sredine igrano-dokumentarni film „Kraljevina Srbija". Kako nisam imao vremena da ga tada pogledam, a zanimaju me teme vezane za istoriju i generalno, dokumentarni film kao forma, potrudih se i uspeh da nađem narečeni film koji potpisaše Zdravko Šotra kao reditelj i što je mnogo važnije za ovu priču, Milovan Vitezović kao scenarista.