Probudila sam se u ogromnoj sobi, bilo mi je hladno. Osvrnula sam se oko sebe, za stolom, udaljenim par metara od mene, sedeo je lekar, meni okrenut ledjima i pisao nešto. Napregla sam se da kažem nešto, ali mi je grlo gorelo. Počela sam da se mrdam, šuškajući čaršavima i on se okrenuo. Nasmejan, prišao mi je sa čašom vode. Kad sam ugasila vatru u grlu, pitala sam gde mi je suprug. On se široko nasmejao i rekao da je u bebi bloku i da je sve u redu. Pitala sam gde je moja beba. On se još više nasmejao i rekao da je sa tatom. Zatvorila sam oči. Sledeći put kad sam ih otvorila,

Tog 29. septembra 2011. stizale su poruke, zvonio je telefon...svi su hteli budućoj mami da čestitaju rođendan i pozele da baš tog dana dobije najlepši poklon. A mama je znala da će se to desiti... Još pre mesec dana mališa joj je u snu šapnuo da će doći u četvrtak. Sve je krenulo ujutru, mama se hrabro javljala na telefon, kao da se ništa ne dešava. Želela je da to bude iznenađenje.

Sreli smo se tog 29.septembra u 17:50h, oči u oči. Gledala sam ga, mazila za nogicu, a zatim i par sekundi držala u naručju. Osećaj? Da li ga je moguće opisati? Mislim da nije. Jeza,

Odavno se u medijskom prostoru, ne samo bosanskohercegovačkom, već i u onom što ga možemo kao jugoslovenski označiti, nije pojavio tekst koji je više uzdrmao javnost od malignog kalambura Nikole Pejakovića objavljenog u Glasu Srpske, u kom se ovaj glumac i glazbenik obrušio na koncept brakova što ih nazivamo miješanim. Na stranu sad reakcije što ih u čovjeku porađa prvo čitanje tog teksta, do vrha ispunjenog materijalom za barem sedmodnevni tužiteljski posao. Na stranu i samog Nikolu Pejakovića i motive s kojima se upustio u pisanje nečeg tako mračnog i zlokobnog. Udarni talas mučnine i početnog gađenja već je oslabio, sada je vrijeme da se tome podsmijevamo, ne dopuštajući da nas u tom poslu pomete osjećanje samilosti kakvo čovjek obično gaji za one čije je stanje svijesti reducirano. U ovom slučaju samilost nije poželjna, jer otvara manevarski prostor za buduća ludila.

Rođenje deteta je svakako najlepši i najvažniji događaj u porodici koji budi mnogo emocija. Od prvog trenutka stvara se ta divna veza za ceo život ispunjena najlepšim osećanjima, brojnim događajima, uspesima... Toliko je lepih trenutaka kojima će biti ispunjen vaš život kada dobijete bebu, a naša želja je da opišete onaj najlepši i podelite ga sa nama!

Kakve treba da budu priče?
Priče treba da opišu neke od najlepših trenutaka koje ste imali sa svojom bebom tokom prvih godinu dana. Svakog meseca zadavaćemo novu temu, a decembarska tema je "Kada sam prvi put ugledala svoju bebu..."

- imam najbolju drugaricu.

Miran subotnji dan, negde oko 1 popodne. Čovek i žena izlaze iz zgrade u bloku pored "Piramide", sedaju u kola i malom, ne baš prometnom ulicom kreću u posetu. Nakon stotinak metara, otac i majka u svojim tridesetim i dečak od oko 5 godina hodaju ulicom, lagano, klaj, klaj. Vraćaju se iz kupovine.

Čovek im svirne da se sklone. Otac se okrene i opsuje vozača. On zaistavi auto, izađe i kaže:
- Pa, dobro bre, zar baš morate po sred ulice? I još me psuješ.

скраћена верзија: у звезду се вратио роби, већи од видића на куб, па га је шљам отерао. толико о сновима... живите их клинци док можете, зајебите повратке... нема натраг

--------------------------------

Vest da je petoro dece izbodeno ispred škole u centru Beograda, samo je potvrdila da su školska deca u Srbiji žrtve i akteri fizičkog i psihološkog nasilja, koje se kreće od verbalnog zlostavljanja, preko tuča, ranjavanja, do socijalne izolacije. Škole se naprosto guše u grubostima, a psiholozi upozoravaju da ni psihološko maltretiranje ne treba olako tretirati, jer njegova utopljenost u svakodnevnu komunikaciju zapravo govori o formiranoj i strukturisanoj kulturi nasilja. Za veliki broj dece zlostavljanje u školi nadovezuje se na zlostavljanje u kući i to je horor koji se svakodnevno dešava. To nije ništa neobično kada se zna da 72 odsto roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla" i fizički kažnjava svoju decu.

Mene me nema ovih dana jer mi se racunar, nazalost preselio u vecna lovista. Crkle i maticna i procesor. Posto je neizvesno kada cu ga popraviti - nema me...

Nego, nisam htela o tome. Imam stvarno VEEEELIIIKOOO zadovoljstvo da ponovo ugostim jecinuimisinu mamu, koja zeli da podeli sa vama....

Ma, nek vam ona kaze. 

Drage moje blogokolege,

08. februara 2011. godine, zahvaljujući našoj mlekac, objavila sam blog o ni malo prijatnom događaju koji se desio mojoj ćerki, pod nazivom Pripremite maramice.