Ostaviću po strani Darvinove majmune, superiorne vanzemaljske civilizacije koje doneše život na planeticu nam i zadržaću se na Bibliji. To jest, njenom tumačenju nastanka ljudskog roda. Bez pretenzija da sebe proglasim jedinim pravim tumačem, ostavljam ogroman prostor na ovom postu, teolozima, vernicima, onima koji sebe smatraju stručnjacima za ovu oblast...dobrodošli.

Kad već pojedoše jabuku, krušku, avokado,

Lepo kaže naš narod - Rodi me, majko, srećnog, pa me u vodu baci!

To, kanda, važi za ovog našeg mačijeg ludaka.

Ali, bolje da počnem od početka.

Stigao je kod nas dan pošto nam je poginuo prethodni mačak (ovaj sa mog avatara).

Naša prijateljica i komšinica, Misinaijecinamama, bila je toliko potrešena kad je videla Prestolonaslednika da plače (što je, definitivno, IZUZETNO redak prizor) da je odmah sutradan, pod izgovorom što je Prestolonaslednikov rođendan, donela nešto malo, crno, sa ogromnim ušicama i okicama i pet i po dlaka na repu.

Više je ličio na nekog ofucanog pacovčića nego na mačku, pa je tako i dobio nezvanično ime - Packe. Doduše, odaziva se on i na Cicko, mačor, coktanje, a ponajviše (kao i svi pripadnici njegovog roda) na zvuk otvaranja vrata frižidera.

Kako god, Bella ga je odmah usvojila kao da je njena beba. Ostatak familije sledio je njen svetli primer.

Kod nas je stanje usijano, naročito ako se uzme u obzir da sam ja odlučila da peglam na 637 stepeni u hladu. I u sobi koja je od juče pretvorena u zonu opasnu za osobe osetljive na uši i nervno labilne. Iz iste se izlazi samo za vreme poluvremena, a njeni žitelji muškog pola se hrane čipsom, kikirikijem i ostalim zdravim proizvodima koje preporučuje Komora kardiologa Slovenije, uz podršku Zubarske zbornice, sektor plombe. Žmuu i Malom sinu se pridružio

Ne, ne plašite se, nisam demonstrant, ne lupam ih, ni svoje ni tuđe - nego eto, tako ja zovem tu akciju pranja prozora otkad me je jedna komšinica naučila pravilu br 1 u brzom domaćićkom radu.

Pravilo glasi ''Ne mora da bude savršeno, neka bude bolje nego što je bilo!''

Svaka žena zna da to ''bolje nego što je bilo'', kod pranja prozora i nije tako jednostavno - mora zbilja da se opere, jer ostalo je samo zamazivanje. Al

... a sada jedna savim privatna vest. Postao sam po treći put otac. Mama je dobro, Vasilije ocenjen devetkom.

Srećan sam neizmerno

Jedno sasvim obično prolećno popodne nakon kiše - V. drema u dnevnoj sobi, ja se dokono motam po kući. Munja laje k'o pomahnitala, već me ozbiljno nervira. V. je već iznerviran – dal može iko da prođe ulicom, a da ona ne zalaje? Munja je udomljena nakon jedne saobraćajke u kojoj je ostala bez oka i teško povredila karlicu. Rekli su da nema šanse da preživi u azilu, nejverovatnije će je uspavati ako se neko ne sažali i udomi je. Sažalila se moja deca i eto je kod nas. "Tata, dajte joj šansu da preživi, kad te molim! Mama, ako je niko ne prihvati, uspavaće je. Molim vaaaaas,

     Jedan mlad život ugasio se ovih dana. Jedna porodica ostala je obogaljena i na najsuroviji način platila je danak neznanju, predrasudama i tabu temama u koje niko ne zadire, ni porodica, ni škola, ni mediji. 

U jednom malom mestu učenica prve godine srednje škole oduzela je sebi život. Do tada primerena i tiha devojčica, bez ispada u ponašanju, otišla je u obližnji veći grad prošlog septembra da nastavi školovanje, i zaljubila se. Ništa neobično za taj uzrast, složiće se većina. Sa svojim dragim stupila je u nezaštićen seksualni odnos i nakon

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

U zilion, kako bi to rekao Bojan, američkih filmova, od kojih smo odgledali bar pola, kad se desi da pukne, prsne, razbuca se bračna ili ljubavna zajednica, jedan od partnera, najčešće muškarac ali nije pravilo, odlazi energično u spavaću sobu, skida sa gornje police ormara kofer, stavlja ga na krevet i počinje da otvara ladice / fijoke. Sve to deluje automatski, skoro zombijalno, nijedan pokret nije slučajan ili nepredviđen.

Rat u Bosni i Hercegovini trajao je od 6. aprila 1992. do 14. septembra 1995. godine. S obzirom na trajanje, broj žrtava, razaranja i počinjene ratne zločine, rat u Bosni i Hercegovini predstavlja najveći oružani sukob u Evropi nakon završetka II svetskog rata.