- Znash, uopshte nije jasno da li se sprdash sa idejom konceptualne umetnosti ili si pobornik.

- Ne mora da je jasno. Zashto mislish da ovo ima veze sa konceptualnom umetnoshcu?

- Pa ako produzhish josh malo da pishesh stvarno nece imati veze sa nichim. A zashto pishesh?

- Izvire mi.

- O, gde se zapushijesh? Da spasim malo hartije. 

- Zar mislish da je uloga umetnika da poduchava, da napada, ili brani?

- Oh, da necesh da kazhesh da uopshte imaju neku ulogu?

- Imaju.

- Na primer?

Za blogging ipak treba biti hipster , ili bar wannabe hipster ! Verovatno se skoro svakodnevno srećete sa spamovima u vašem inboxu. O tome sam htela nešto da vam pričam. Neki dan sam dobila dva tri spama, i dok sam se spremala da selektujem konverzaciju i pritisnem „delete forever“, bez čitanja istih naravno, što je moja uobičajena radnja, đavolski sam se posle iznervirala, zbog jednog spama, jer sam iz moje radoznalosti pritisnula click

 Nepoznata država. Nepoznat grad. B92 Blog. Subota, dvadeset i peti. Nepoznat mesec. Nepoznata godina. U dnu pozornice, upravno na poslednji zid, postavljeno je nekoliko vertikalnih panela koji formiraju zasebne "sobe" sa različitim dekorom ali u svakoj "sobi" se nalazi monitor sa tastaturom. Likovi, nezavisno jedan od drugog, se pojavljuju isključivo u svojim sobama i "komuniciraju". Povremeno istupe napred, u čist, ogoljen "zajednički prostor", na proscenijum, prema publici.

- Zar ne mislish da je mesto ovakvim glupim eksperimentima u poeziji?

- Zashto u poeziji?

- Pa bar je krace.

- Poezija je mrtva. Juche su javili na radiju. Bilo je i u novinama, bio oglas od ozhaloshcene porodice.

- A ti sad probash da ubijesh i prozu?

- Proza nece umreti.

- Bar dok si ti zhiv?

- Ja. I Cervantes.

- O, samo da znash, sva je odgovornost na tebe spala, Cervantes je umro.

- Snacicu se.

- Znash, malo preterjete svi vi shto se bavite bilo kakvom umetnoshcu.

-You know what?
- What?
- I love you.
- I know.
- Kiss me, as only you can.
- Oh, you Devil... Oh, get away!

Isabelle( poklanjam svim ženama na blogu ovu pesmu)

Danas, sretnem nekog koga poznajem površno,otprilike smo samo na "zdravo",dok sam podnosio zahtev za neke dokumente u opštini .Pozdravimo se I čovek me pozove na piće, da počasti, eto žena mu se porodila , rodila treće dete. Odemo u obližnji kafić , naručimo I vidim on nešto onako utučen, ne deluje

- ...Otkad` smo ti i ja na " Dobro veče"?

- Pa odakle znam, vidim da ste nešto smrknuti večeras, pa ko mislim..

- ... sad smo i na Vi?....`ej nemoj da me .... nego sipaj ... sipaj

- Zar ne vidish da govorimo gluposti?

- Pa shta? Zar mora svaka moja rech da bude kao za u knjigu?

- Pa danas bi bilo zgodno.

- Gluposti. Sve ljudske rechi, rechi realnih ljudi su za knjigu.

- Pa umetnost ne mora da bude kopija realnog sveta.

- I ona je deo realnog sveta. Neka se uchi. I ja zasluzhujem knjigu. I moj zhivot zasluzhuje knjigu. A ne samo zajashio on svog Bukefala i fiiijuuu vinuo se iznad planina, sa svakim udarcem sablje letelo deset nevernih glava, a zhene samo gledale, uzdisale, i mashtale kako da njegov

Izvukoše me iz kotlarnice, tamo je bilo tako dobro... uloviše me , a ja sam mislio da sam ja lovac

.....

Možda( ovo možda i ne treba da stoji) najbolji lik ovde ,na blogu , kad sam mu rekao da me malo hvata panika, rekao mi je ovako:

"ma hajde treneru, samo opušteno kao i do sada, i biće sve ok"....

Hm...lako je tebi da pričaš ti si ovde odavno, znaš sve trikove...

Pozdravljam sve koji su nešto već pogledali od onoga što sam postavio ili napisao i one koji će možda i pročitati nešto

Neki dan sam u dokolici, prelistavala jedan moj  sajt gledajući kako živi , uživa i kupuje bogat svet. Tu uvek malo „naparim oči“ i bude mi lakše, za momenat, pa onda opet daj bogu dušu, skupljaj snagu da se vratiš u surovu i sivu realnost.

Ovoga puta izdvojila sam između mnogih ponuda nekoliko interesantnih za mene, a