IZ  ZEMLJE  I  PODZEMLJA

U toku su intenzivni pregovori i razgovori o najefikasnijim metodama izlaska iz aktuelne ekonomske krize. Na prvom, konstitutivnom sastanku jednoglasno je zaključeno da dan ima 24 časa. Na sledećem sastanku išlo se više u detalje, tako da je vrlo lako postignut dogovor izmedju stranačkih prvaka

Užasan je osećaj kada se priča mora započeti sa ''bio je topao ili tmuran dan'' i tome slično, ali nekada se od te konvencionalne, da ne kažem – ustaljene rečenice, ne može pobeći, i zaista je bio topao junski dan, tek što su prestale kiše koje su danima padale, igrajući se sa mojim živcima, i na čiju me je pomisao sad bolela glava, sve je nekako bujalo, mirisala je lipa, nisam se ni na poslu mnogo umarao, dolazio sam kući zadovoljan i odlazio do obližnje prodavnice, čiji je vlasnik otac mog prijatelja, i gde sam oduvek, takoreći, uživao beneficije, da ne ulazim dublje u

(Ili - zašto muškarci ne idu na more)

Na sred bašte restorana „Jaja na oči" visi ogroman plazma TV čije su ivice potpuno izlepljene etiketama domaćeg piva. Na podu je zeleni itison u ulozi veštačke trave, a u uglu pod zvučnikom saksija nezalivane lozice. Pod njom, kao Cezar u starom Rimu, debeljuškasti kelner lista srednje strane jednog dnevnog tabloida i češka brkove. Na programu su vesti lokalne TV stanice.

„Iz kabineta predsednika našoj televiziji je rečeno da će biti formirana posebna komisija koja će utvrditi okolnosti pod kojima

Siguran sam da svako od vas, dragi moji budimski i peštanski sugradjani, poznaje Bilju. Kako koju Bilju? Pa, onu koja živi tu, na šestom ćošku. Mislim, od mene na šestom, ako se ne računaju i one nove ćoškaste građevine oko peštanskog Korvin mozija. A ako se računaju, onda to ispadne mnogo više ćoškova. Ali, broj u ovom slučaju, a ni inače uopšte nije važan, pogotovo

Announcer: We are now arriving at Paris Gare de Lyon. Please make sure you have forgotten NOTHING on the train....
Passenger: Wait!

Why do I bother to fight?

I feel the need, the urge, to say something, but I know full well that my words will drift in the breeze like so much background noise - not even remotely disturbing to the people who should hear them, people who should be deeply disturbed by them.

The saddest part about trying to explain the deplorable, stressful, and completely unacceptable experience

Nešto što pokušavamo da ostvarimo jestu jednake šanse za sve. Kada je reč o sportu zaista je neverovatno kako su neki sportisti, tokom godina, uspeli da postignu sjajne rezultate uprkos ozbiljnim hendikepima. Zbog toga je veoma važno da učinimo sve što je u našoj moći da obezbedimo da Paraolimpijske igre koje se sledeće godine održavaju u Londonu, pruže tim sportistima, ali i publici potpuni pristup borilištima. To je cilj naših Igara.