Gost autor: Out of Beirut

Једног лепог децембарског дана пре пар месеци, изашао сам у шетњу са новим фајлом на мојем mp3 плејеру. То је био говор неког човека, прилично насумично одабран...

Једног лепог јулског дана пре три године, млађани професор кинеских студија на Харварду је прешао Пацифик

Imam jednog prijatelja, daleko je od Srbije, koji mi je više puta skrenuo pažnju: „Ja taj rast BDP-a i te parametre ne bih uzimao tako ozbiljno“. Twist in my sobriety.

Potom je Mijat Lakićević napravio blog baš na tu temu. Blog počinje scenom premijera koji, dok deli ćevape novinarima, obećava raketni let od četiri odsto BDP-a u narednoj godini.

I sve se prilično lepo složilo. Brojke nisu iluzija. Te parametre prihvatamo da bismo mogli posle da merimo premijerovu uspešnost. Ali sa brojevima oprezno, jer su podložni vrlo

Međusobni odnosi u ogromnom javnom sektoru Srbije tako su komplikovani da treba biti genije kako bi se oni odmotali. Može se reći da ih je i stvorio neki kreativni um, kobajagi u njihovom interesu. E, da je takva dovitljivost uložena u inovacije u srpskoj privredi ona bi možda danas drugačije izgledala.

Uzajamni dugovi među električnim, transportnim i komercijalnim državnim preduzećima godinama su se nagomilavali zbog lošeg upravljanja i zloupotreba i predstavljaju srž fiskalnih problema u Srbiji. Da navedem samo neke: dugovi Srbijagasa iznose preko 1,5 milijardi

Ima puno zabave u povezivanju totalno nebitnih informacija sa realnim životom. Mislim na podatke koji stvarno ovde nikog ne interesuju. Kao na primer planovi Evropske komisije o energetskoj efikasnosti. Koga je briga?

A onda, posle pete stranice elaborata, stiže se do nekih brojki. Koliko će ta energetska efikasnost da košta, koga, kako, kojom dinamikom, koliko ljudi će da usisa, iz kojih industrija?… U svakom slučaju, igra velikih brojki. O tome sam pričala ove nedelje na klikerima .

Srbija je podstaknuta da se prikloni evropskoj

„U svakoj državi ima korova, samo se u Srbiji on zaliva“. Od svih Đindjićevih metaforičnih dijagnoza, ova mi je ubedljivo najjača, zato što imamo pleve oglednih primera.

Recimo, nelegalna porodična vikendica predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nije li i vama, kao i meni, ceo slučaj apsolutno bizaran i neverovatan?

Čovek koji pretenduje na najviše političke funkcije, mrtav hladan, podiže nelegalnu kuću na obali Save. Nema straha od bilo kakve posledice, političke ili materijalne. Čovek zna da će, kad se dokopa najviše državne funkcije taj objekat

Čokoladni poljupci, angorski šalovi, ljubav i strasti

      U svakoj generaciji postoje ljudi kao predodređeni da nadrastu i sredinu i vreme u kojem žive. Luiza Spanjoli bila je jedna od takvih ličnosti. Rodila se davne 1877. godine , u siromašnoj porodici prodavca ribe, u Peruđi, gradu u tada nerazvijenoj regiji središnje Italije - Umbriji.

 Aris Movsesijan u novom blogu na www.klikeri.rs  govori o masovnom odlaženju, naročito mladih ljudi u inostranstvo. Parafraziraću jednu njegovu rečenicu: Toliki broj ljudi koji rade u inostranstvu su kapital koji treba iskoristiti.

Kako? U mikrosvetu, na individualnom nivou, ta "eksploatacija" se sigurno, masovno dogadja a, nagadjam, često i na obostrano zadovoljstvo. Evo kako:  

Imam intenzivne kontakte sa našim ljudima koji žive u raznim zemljama. Koristim i sve te čudesne kanale za komunikaciju

Šta je jednorog (engl. unicorn)?

• Prema mitologiji, jednorog je beli konj sa rogom na čelu, čijim telom teče srebrna krv.
• U poslovnom svetu, startap kompanija čija je procenjena tržišta vrednost preko 1 milijardu dolara.

Nema velike priče o funkcionisanju katastra nepokretnosti u Srbiji. Od donošenja zakona 2009. pa i potonjih izmena, onoliki su izbori prošli a niko se nije pohvalio bilo kakvim rezultatom. Dakle, nema ga.

U medijima ne cirkulišu nikakve solidne brojke, vesti ili analize. Tek poneki bizaran detalj poput onog da je opština Stari grad upisivana u katastar punih pet godina!

Ili: Svetska banka je povukla kredit dodeljen Bugarskoj jer tamo nije bilo volje da se knjige dovedu u red. S druge strane, Srbija je za sličan kredit od Svetske banke pohvaljena. Premda, kao žrtva katastarskog

Mijat Lakićević u novom blogu na Klikerima priča o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Svima je jasno da je zakon promenjen zbog stranog kapitala. I u svakoj drugoj oblasti to uvaljivanje roga za sveću (zakona za pare) bi se tretiralo kao oportuno, ne i nužno loše ponašanje onih na vlasti.  

U poljoprivredi stvari stoje malo drugačije. Uvek neke polemike.

Osovina po kojoj se ljudi dele je sasvim bazična i trivijalna. Svodi se na pitanje: prihvatamo ili ne prihvatamo strance da nam upravljaju prirodnim resursima? interesna