Za generaciju rodjenu poslednih godina 20-tog veka upotrebljavamo različite reči: milenijalsi, generacija ja, net generacija, digitalni urođenici. Ti ljudi će do 2020. zauzimati 40 odsto ukupnih poslova. Kakva je to „ekipica“, šta o njoj treba da znamo, kakav odnos imaju prema poslu?

Sudeći po magazinu Forbes, koji se neobično lepo ovim pitanjima bavio, milenijalsi ne žele posao, oni žele život. I tu je osnovna pukotina u percepciji izmedju njih i menadžera koji, kao stariji i iskusniji tretiraju deobu poslova kao izvorište velike moći. „Klince“ to jednostavno uopšte

Faze razvoja istorijskog revizionizma kao faze razvoja oruđa "klasne borbe odozgo"

(Fantastični predeo reviziberalizma, 3) 

Na svom izlaganju na jednoj od pomenutih tribina, profesorka Dubravka Stojanović govorila je o više žanrova ili više "agregatnih stanja" rehabilitacije četničkog pokreta kao o različitim vidovima razvoja revizionističkog diskursa (8). Prvi takav žanr bio bi Draškovićev roman Nož, odakle po njenim rečima i potiče fiktivna slika o „prvom gerilcu Evrope", „dva pokreta otpora", „Mihajloviću kao borcu, zaštitniku biološke supstance naroda"

Trenutno radim na projektu u Rumuniji.

Dva puta mesečno idem na dugi vikend kući u Francusku.

Naravno, jedva čekam da vidim familiju , igram košarku sa klincima, obidjem cveće u bašti i sve što uz to ide.

I svakog trećeg putovanja odem kod frizera.

Dok sam bio stalno kod kuće nisam ni primećivao tu regularnost šišanja i svega što uz to ide.Sada primećujem.

Film „Arizona dream“ je snimljen 1992. godine. Reditelj, Emir Kusturica okupio je prestižnu grupu glumaca: Johnny Depp, Faye Dunaway, Jerry Lewis. Radnju nisam znala da prepričam ni kada sam izašla iz bioskopa. Za razliku od mene, kritičari su ukapirali. Film je osvojio Srebrnog medveda i u principu, kritika ga je bolje primila od publike.

– Kakvo je bilo to vaše američko iskustvo, pitala sam Kusturicu nakon trodnevnog Vivaldi foruma Mokrogorske škole menadžmenta u njegovom Drvengradu.

– Bilo je zanimljivo u tehničkom smislu, puno sam naučio, radio sa sjajnim,

Чим је изашао списак отворим и читам, читам, листам, проверавам, све се надам има ме.

Забавно је, ту је премијер Исланда, затим тата премијера Уједињеног Краљевства, Председник Украјине, понеки краљ, један фудбалер Барселоне, а и некакав музикант близак Путину. Дакле, све је увек исто, где је забава -- ту је и Путин.

Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

Kontekst, fakti, interpretacija, reprezentacija 

Usled delimičnog uspeha revizionista u pokušaju masovnog onepismenjavanja stanovništva, potrebno je u ovakvom razmatranju početi od osnova razumevanja istorijskih događaja i istorijskih narativa. Šta više, da bismo uopšte razaznali u kojoj i kakvoj magli fantastičnog revizionističkog predela se nalazimo, moramo neprestano insistirati na ovim osnovama, kao što se pri prostornoj orijentaciji neprestano moramo služiti kompasom.

Da bi se uspešno orijentisali u pisanoj istoriji ili istoriografskoj građi, moramo pre svega

Кад су неког човека питали зашто је решио да се упусти у приватни посао објаснио је да је то последица онога што му је шеф рекао. А шта је шеф рекао? Па, просто: „Отпуштен си"!

Е, у Србији то тако не функционише. И 30 година након што је земља кренула ка тржишној привреди лагодан државни посао још увек је „кец у рукаву" у односу

Trenutno stanje na tržištu ne ide na ruku svinjarima. Cena tovljenika je značajno pala. Svinje se prodaju i za manje od evra po kilogramu, što dovodi u pitanje isplativost te proizvodnje. U sred tog klizanja, stiže krupna vest.

U Srbiju dolazi kompanija Klemensa Tenisa sa obećanjem da će u narednih pet godina uložiti 300 miliona evra i da će uvećati fond za oko četiri miliona svinja. U ovoj zemlji svaki posao je državni posao, pa tako i dolazak nemačke privatne kompanije. Punih godinu dana Srbija čeka Tenisa. I on izgleda, u junu dolazi

„Preduzetnici su luzeri. To su oni koji nisu uspeli da se uvale u stranu banku, niti da dobiju državni posao. To su ljudi bez ikakvog izbora u životu. Takva je percepcija preduzetništva u našem društvu“.

Ok,  jasno mi je, na osnovu ovih reči, da ta percepcija strahovito smeta novom blogeru na „klikerima“ Srđanu Janićijeviću. Istovremeno, ne znam čoveka koji bi mogao bolje da utiče na promenu te percepcije. Možda je ovaj njegov nastup na "klikerima" neki početak u tom pravcu. 

Janićijević ima bogato korporativno i