2020-07-14 16:51:34

DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA

Đorđe Bobić RSS / 14.07.2020. u 17:51

Izdavačka kuća ARHIPELAG objavila je knjigu DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA autora Djordja Bobića

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.

Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti.

 
2020-07-09 06:06:42

KAD NEMAŠ ODGOVOR ... ONDA KONJICA ...

Đorđe Bobić RSS / 09.07.2020. u 07:06

a

 

 
2020-07-08 20:17:17

Srbija sa nogom na ljudskom licu

angie01 RSS / 08.07.2020. u 21:17

 

 EcXjJ5iXYAArF3C?format=jpg&name=small

 
2020-07-03 06:18:06

IZMAKNUTI HORIZONT ...

Đorđe Bobić RSS / 03.07.2020. u 07:18

 
2020-05-17 11:02:33

Pesnik

FINAL ROUND ART RSS / 17.05.2020. u 12:02

U ovoj ulici živeo je „Pesnik“

što je jedno jutro platio čoveku da pokosi vaše dvorište

poneo je đubre i špriceve do obližnjih kontejnera

ašovom povadio korov

izgrabuljao

posadio divlju nanu i lavandu

 

Ovde je živeo „Čovek“ koji je starijima od 65 godina

izneo šut kako ne bi izlomili noge

Očistio staze za šetanje

kanale za odvod kišnice i mokraće

 
2020-05-03 11:09:54

Sofia's fried chicken

FINAL ROUND ART RSS / 03.05.2020. u 12:09

Sofija je pojela ostatke jučerašnjeg ručka, koji se sastojao od dva parčeta pohovane piletine i ćuspajza od šargarepe, što me je jako razljutilo.

Uhvatio sam sebe kako pušim dva džointa zaredom, držeći se čvrsto za metalnu rešetkastu ogradu mog dvorišta, pogleda prikovanog u daljinu, gde je neki crni džip jurnuo kaldrmom ostavivši za sobom gusti oblak prašine.

Pošla je za mnom čim sam joj u besu rekao da moram da se smirim i izađem, inače ću eksplodirati i to neće doneti ništa dobro ni meni ni njoj.

Bio je četrnaesti dan otkako je došla u

 
 
2020-04-24 14:30:04

Tridesetog svakog meseca

FINAL ROUND ART RSS / 24.04.2020. u 15:30

 

pretposlednjeg dana u mesecu poslednja novčanica

milo što spava u prljavom džepu praznom

sneva li kase zvuk

i toplu ruku kasirke

spokojna?

 

Sve kasni

I ljubav i sloboda kretanja, minuti i sati i dok god je tako grubi prsti

Pomaziće je

mozda

protrljati za sreću

ona mozda nastaviće da sni

meškoljiće se

kibicovati

nerasanjena kraj ključeva

telefona

upamučena kao prsten u kutiji

ona od dvesta dinara

koje se ništa ne tiče

dok

 

Mozda je ovo bas trenutak da prodjemo unazad tunelima kroz vreme i dodjemo u Beograd, nas divni Beograd za vrene Drugog svetskog rata. 

 Moj tata je tada bio beba, pricao mi je da je spavao u decijim kolicima, nije bio organizovan krevet. Ostave ga tako ponekad mama i tata i odu u pozoriste. On mirno spava, sem sto je jednom ispao iz kolica, i nikom nista. Sam kaze kako to sad sve zvuci kao horor film za danasnje roditelje. Kolica napravljena od drveta, polukruzna, kupjena negde u gradu, mozda Robna kuca na kraju Knez Mihajlove, kasnije se zvala Nama.

Njegova mama, a moja

 
2020-03-31 18:49:05

Pomirenje

selica_nena RSS / 31.03.2020. u 19:49

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana