Na današnji dan se navršava tačno godinu dana od kako smo uspešno izveli akciju 1000 ždralova. Želim da vas podsetim na entuzijazam i snagu akcije koju smo kao građani sproveli u delo u najkraćem mogućem roku. Možda je vreme da opet svoju pozitivnu energiju usmerimo ka nekome. Ako imate predlog, ovo je blog gde ga možete iskazati. Moja je ideja da pokušamo da napravimo akciju koja bi skrenula pažnju na ljude koji se permanentno sklanjaju od očiju javnosti, a koji su prisutni svuda i na svakom mestu. Reč je o veteranima ratova koje Srbija "nije" vodila. Možda bismo barem na jedan dan mogli da usmerimo pažnju na ove naše sugrađane, ovog puta bez politike i bez rezerve. Onako kako smo pokazali da umemo.

Tradicionalna radost i više puta do sada potvrđeno zadovoljstvo povodom odlaska na beogradski Sajam knjiga, ove godine su uzdrmani prvim utiskom, na samom ulazu. Sa velikih sajamskih postera smeše se likovi formata Jelene Bačić Alimpić, Isidore Bjelice, Sonje Marinković i Vesne Dedić Milojević i njihovi GIGA - MEGA - NAJ bestseleri. A u Hali I sledi hladan tuš: glavna "zvezda" koja potpisuje svoju knjigu "Neukrotivo srce" je Suzana Mančić.

U senci ovih "glamuroznih pojava" ostala je i godišnjica rođenja našeg nobelovca Ive Andrića i izdanje I kola sabranih dela Stanislava Vinavera, u redakciji profesora Gojka Tešića.

The architects of our doom
Around their tables sit
And in their thrones of power
Condemn those they've cast adrift
Echoes down the city street
Their harpies laughter rings
Waiting for the curtain call
Oblivious in the wings

Blog još trese postizborna groznica, znam, pa možda i nova predizborna, ali, evo, ja se izvinjavam :), za zainteresovane "repriza" 3. i 4. emiisije, koje sam konačno stigao da postavim na YT.

U trećoj emisiji se posebno govori i o (ne)dostupnosti epiduralne anestezije. Iako su o njoj mišljenja još podeljena (bar kod nas), kao laiku čini mi se nedopustivim da je ta metoda dostupna vrlo malom broju porodilja, koje za nju još moraju da dodatno plate.  Pošto se kao dominantan razlog pominje nedostatak anesteziologa, pitao sam nekoliko sagovornika može li se to rešiti nekom vrstom (polu)specijalizacije lekara samo za davanje epiduralne anestezije i(li) obukom ginekologa/babica za doziranje anestetika, dok bi, naravno, iglu i kateter u epiduralni prostor plasirali za to obučeni lekari. Na ovu ideju podstaklo me je svedočanstvo iz V. Britanije (naše Ane WithAFamilyNameTooHardToPron koja je možda najstalniji komentator u emisijama) - iglu i kateter uveo je specijalizant, a anestetik je dozirala babica.

Stari režimi su mrtvi, ali na žalost, nisu pokopani, pa se Srbijom širi neizdrživi smrad.

On se naročito pojačava kada se upali televizor ili otvore stranice tabloidne štampe. Na sve strane razbacani ostaci prethodnih režima, koske koje sada služe za glockanje, odnosno za skretanje pažnje javnosti sa glavnih problema Srbije na sporedne.

Ogromna većina građana Srbije sa veliki nestrpljenjem čeka da učestvuje u kvizu »Želite li da postanete zaposlen?«. Umesto toga, i aktuelni režim nudi jevtinu TV zabavu, bajate kvizove i glupirity šou programe sa nacionalnom frekvencijom. Prema procenama stručnjaka, skoro milion stanovnika Srbije je nezaposleno, dok 300 hiljada njih životari u siromaštvu. Kako je krenulo, uskoro će u Srbiji postojati samo dve klase: ona koja se hrani u skupštinskom restoranu i ona koja se prehranjuje u narodnoj kuhinji!

Prvi blog koji sam napisala na ovom mestu se ticao preživljavanja jednog deteta. Objavio mi ga je Cole, rekavši, da će, ukoliko ga skinu, otići odavde.
Seriju blogova koju sam sada započela, a imala nameru da radi ‘umetničkog dojma' i dopiranja do negde (možda) razvučem, ću skratiti, jer... možda mesta neće ni biti, jednim podužim tekstom, i mislim da je važno i volela bih da ga pročitate, jer postoji mogućnost da se neki životi promene sa dalekosežnim ‘posledicama'.

Ovog vikenda sam imao nešto više slobodnog vremena, pa sam skockao još jednu malecku aplikaciju za podršku narodnim inicijativama i peticijama. Ovaj put se radi o podršci za klasični proces - prikupljanje potpisa građana na javnim mestima.

Ideja iza aplikacije je da se, čak i u slučajevima kada se radi ručno potpisivanje, iskoristi činjenica da veliki broj građana sada imaju lične karte sa čipom (a imaće ih sve više), što može da em ubrza proces potpisivanja, em da ubrza proces provere u MUP, em da pojeftini celu stvar i za organizatore i za MUP i time utoliko racionalizuje i pojeftini državnu upravu.

Ovo je takođe i moj prilog (biće još :-) ) - viđenje kako bi trebalo urediti ovu vrstu narodnih inicijativa (tj. one koje nisu elektronske) novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi - u smislu liste ličnih podataka koje treba obuhvatiti, načina dostave potpisa i ličnih podataka (lični podaci u mašinski čitljivoj formi). Mislim da je u današnjem vremenu potpuno skandalozno dozvoliti da se lični podaci predaju u rukopisu i tako dramatično poskupljuje provera u MUP. Podatke prikupljene na način prikazan u ovom dokumentu je verovatno moguće proveriti u roku od sat vremena, jednom kada se podzakonskim aktom definiše jedinstveni format prihvata.

Biti Rom u Mađarskoj nikada nije bilo lako. Njihova izopštenost iz gotovo svih društvenih tokova, koja vuče vekovne korene, nastavlja se i posle ulaska zemlje u Evropsku uniju, iako su mnogi očekivali suprotno. Oni danas čine blizu 10 odsto stanovništva te zemlje i brojniji su nego sve ostale manjine zajedno.

Najnovije statistike pokazuju da je u ovoj zemlji

Ukratko, metoda je sledeća: dođeš, pregledaš, prebrojiš. Jednostavno, zar ne? Pa ipak, mučim se s ovim tekstom već neko vreme. A pre kojih 16 zima sam baš o tome pisao u poslednjem broju Evropljanina, onom na čijoj je naslovnici Ćuruvija iza rešetaka, koje nije doživeo da vidi jer je odstreljen dve nedelje kasnije, a ja još ne znam ni izvršioca, ni nalogodavca, iako me svakog dana uveravaju kako (sam dovoljno glup da) živim u tzv. pravnoj državi.