Ne mogu tačno da definišem šta mi smeta kod ove devojke - izveštačeno ponašanje, potreba da u svakoj prilici privlači pažnju i izaziva sažaljenje; kombinacija jada, ozlojeđenosti i samožaljenja; očito osmišljena čednost, ali čini mi se da je onaj koji je osmislio rolu ovog deteta vrhunski manipulativan tip.

Pre desetak godina u Rumuniji je poginuo bubnjar kultne grupe , ekvivalent Bijelog Dugmeta. Bio je u taksiju u kojeg se zabio kolima jedan američki vojnik, koji je za manje od 24 sata napustio zemlju. Legalno , zaštičen ugovorom koji štiti američke vojnike.

Pre neki dan ispred špijuske baze USA u velikoj Britaniji je supruga jednog amričkog sluzbenika izašla kolima iz baze u pogrešnom smeru i ubila devetnaestogodišnjeg

Otišao sam u Kinu bez nekih predubeđenja. Nisam čitao, u jeku medijskog hladnog rata između Amerike, s jedne strane, i Rusije i Kine s druge, o problemima za koje američka strana optužuje kinesku. Pre svega, sama Amerika ima problem sa predsednikom Belim Suprematistom, koji, kada bi mu svet to dozvolio, bi verovatno od svih "nesaveznika" ostavio crni ugarak umesto prostora gde ovi obitavaju. Čitao sam, vođen impresivnom ekonomskom situacijom Izraela, u knjizi Start Up Nation, kako su izraelski inženjeri i diplomate došli u Kinu početkom ovog našeg stoleća, na poziv domaćina, da istraže opcije za finansijsku saradnju sa Kinom. Prva stvar koju su gosti pitali bila je: "Ima li ovde antisemitizma?" "Anti-what?", iskreno su bili začuđeni domaćini. Nikada čuli. Izraelci su odmah raspakovali opremu i krenuli da softverizuju Kinu.

Jel pratite Steve Bannona, Trumpovog glavnog stratega, he aint kidding, po svemu sudeći prepametna i neustrašiva faca koja uglavnom misli ono što priča, uključujući i to da je US pod palcem oligarhije koja se vrti oko finansijske "elite", velikim delom zaražene lopužama i parazitima bez odgovornosti, koja, onda, velikim delom reketira ostale (većina atribucije u ovoj rečenici je maznuta od jednog novinara).

On je lik koji bi ne trepnuvši poslao mnoge od ovih ljudi na besplatnu hranu i smeštaj.

On je Trumpov Makijaveli i mnogo ga se plaše, i kao što su "implementacije" Marksizma bile, i jesu i dalje, kosmička šala na temu onoga šta je Marks stvarno mislio (iako je on zbrkan bio u mislima, pisanju, pa imao više "faza", pa menjao i misli i pisanje), tako je i kosmička šala to da je Bannon nekad gledao u Lenjinizam ne trepćući, dok danas trepće i nešto pametnije ćuti koristeći modernije "finte" da bi otišao tamo gde je krenuo, ili gde ga je nanišanilo.

Pre toga mali primer na temu plutajućih semantika, semantičkih punjenja i semantičkih gustina u svetu morala, uspeha, ...modernih izazova.

Jedan fini i pametni, pa mladi IT čovek iz južnije Srbije nikako da nađe posao u južnoj Srbiji, pa mi smislimo cunning plan 1.1.0, on, ja i „management consultant" - sugerišemo mu da treba da se „prodaje" na nekoj online, svetskoj berzi.

Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)  

https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0

23. septembar

Prošla!

Bilo je čupavo, ali ne zbog papira - njih nisu ni pogledali. Problem je što se odobrava samo 24 h za prolaz. A

ja imam feri u petak, znači, moram da čekam dva dana u Chaitenu. Naravno, redosled saobraćanja buseva i ferija nije usklađen. Njih ima ponedeljkom, sredom i petkom, i satnice im se preklapaju.

Morala sam da čekam da pozovu nekog šefa, koji je, srećom, ustao na pravu nogu, a i razume osnovnu logiku, te je aminovao da me ipak puste.

Ostaje još da dočekam i preživim taj feri i stignem u Puerto Mont. Odatle bi sve

Foto: Mira Zdjelar

U mnogim delovima sveta automobil je prerastao značaj prevoznog sredstva i postao neka vrsta telesnog produžetka, obaveznog priključka ljudima. Bez automobila jednostavno se nikuda ne izlazi, automobil se ostavlja na mestu što bližem krajnjem cilju kako bi se smanjila potreba za pešačenjem. Šetanje gradovima, lutanje, tumaranje, ostavlja se samo besposličarima i onima koji ne mogu sebi da priušte kola.

Javni prevoz, stub evropske civilizacije, u Americi (govorim o celom kontinentu, od severa Kanade do Ognjene Zemlje) kao ozbiljna institucija postoji samo u nekoliko velikih gradova. Drugde vas život vrlo brzo podseti da je automobilska industrija vlasnik kontinenta. Kada sam se prvi put našao u Južnoj Americi i počeo da živim u São Paulu, nekako se nisam tome nadao, ali sam vrlo brzo shvatio da ovde ne samo da je automobil «ljudima koji drže do sebe» najdraži prijatelj, već da su oni najbogatiji prevazišli i taj stadijum, i voze se privatnim helikopterima da bi izbegli mešanje sa vlasnicima automobila u zakrčenom saobraćaju. Upozorili su me mnogi dobronamerni (vlasnici automobila) da su gradski autobusi i vozovi jako opasni, i da se njima ne treba voziti. Nekoliko meseci kasnije shvatio sam kolika je to besmislica, i od tada mi je život postao lakši. No, to je već druga priča.

Moj saputnik ISAIJA, koga vam spomenuh pre nekoliko nedelja, nekako je uspeo da se otme i sada vas, dragi moji, ceka u zasedi, izmedju dve korice mog novog romana. Uzivajte, ali se ponekad i osvrnite. Svuda taj stigne...

(...) - Ах, да, родбина! - узвикно је говорник на сахранама Исаија Ускоковић, ударивши десном