autor teksta: doc. dr Davor Džalto

Izjava Angele Merkel, nemačke kancelarke, od 17. oktobra 2010. o „neuspehu multikulturalizma u Nemačkoj“ naišla je na veliki odjek u svetskoj štampi. Usled niza, što stvarnih što fabrikovanih domaćih događaja i novosti kojima je naša javnost gotovo svakodnevno zatrpana, ova izjava nemačke kancelarke nije naišla na dovoljnu pažnju i detaljniju analizu. A elementata za diskusiju i analizu itekako ima.

Podsećanja radi, Merkel je istakla da u Frankfurtu (na Majni) dvoje od troje dece do pet godina imaju imigrantsko poreklo

gost autor: Out of Beirut

Предавње које је у својој првој половини било занимљиво, у другом делу се наставило мета-коментарима, уз понављања истих поенти. Ја сам с инстинктом вука зарио церебралне зубе у говор да извучем све што се може извући.

Danas je rok za prijavljivanje osnivačkih članova AIIB (Asia Infrastructure Investment Bank). Kineska inicijativa, sa ključnim koncima još uvek u rukama Kine, je viđena, iako tek u poslednjih nekoliko nedelja, kao spekatakularan poraz US strategije, koja se zasnivala na pritisku na saveznike da se ne uključe u inicijativu.

Iako je UK, kao jedan od najbližih US saradnika, onomad dala verbalnu podršku inicijativi već sledećeg dana je na naslovnoj strani FTja izašla kritika i očekivala se UK uzdržanost. Po nekim pričama UK i mnogi drugi saradnici su nastavili sa (polu)tajnim pripremama za pridruživanje, držeći US izvan informativnih tokova, da bi u poslednjih par nedelja prvo UK pristupila inicijativi, pa za njom Nemačka, Francuska, Australija, .... Tajvan (kao poseban kuriozitet), Rusija, Indija, ... sve u svemu preko 40 država. Ironijom sudbine jedino je Japan od velikih odlučio da se ne pridruži da bi US juče naglasili da će se i oni pridružiti.

Često se kao razlog za inicijativu navodi kineska frustracija neodgovarajućim glasačkim pravima u svetskim institucijama, i dobar primer je MMF gde US ima posebna prava, a ne ispunjava obaveze, pa Kini čas obećava više prava, čas povlači to obećanje, to je, uglavnom, zvanični i formalni povod za inicijativu u površnom smislu i iz pera zapadnih komentatora.

Friends of the Earth International je organizacija o kojoj sigurno znate bar po nešto. Neću da vas davim istorijom. Samo bi htela da vam kažem da dok sam ja letos šetala Evropom desilo se nešto bitno. O tome ću sad...

Ljudi iz Nigerije i Shell kompanija.

Juna meseca nakon 14 godina naftni gigant Royal Dutch Shell je bio primoran da plati 15.5 miliona dolara.

Upravo smo se lepo ljuljali - zna li neko gde je udario zemljotres?

EDIT:

Posto smo saznali gde je bio zemljotres, slobodno nastavite da izvestavate o situaciji na terenu ili o svom dozivljaju istog.

 Hvala svima na brzom odzivu! 

EDIT 2:   (22:21 04.11.2010) 

 Opet se ljuljalo. Valjda ona smirivanja...

Beleška na margini: volim kontra-blogove. Ovo, konkretno, je kontra-blog  Kolinovom blogu "Teorija Zavere". Ništa slađe od negativne motivacije :-)

Iako je ovo u neku ruku kontradiktoran koncept, bilo bi interesantno napraviti predlog liste "resursa" (pre svega knjiga, filmova - ali u ova čudna eksponencijalna vremena zašto ne i informativnih portala, foruma, privatnih blogova - ili čak wiki stranica sa važnim konceptima - a na kraju krajeva, zašto ne i fizičkih lokacija - klubova, udruženja, itd gde se nešto interesantno dešava) za koje priložnici smatraju da su ključni ili bar dovoljno vredni da budu alternativa nekom ustaljenom "viđenju stvarnosti", posebno onom koji se forsira sa najvažnijih medija. Možda je čak alter-globalizam preuska reč za ovu namenu, iako mislim da nije loša kao neka vrsta usmerenja.

Posle izjava naših TV voditelja od pre neki dan, da se nadaju da će srpski sportisti u Londonu možda osvojiti "stotu medalju za Srbiju", počela sam da lunjam "netom", ne bih li shvatila tu matematiku. I nisam uspela. Veoma dobro znam od kada i do kada je kroz istoriju postojala država Srbija. I jasno mi je da sportisti države Srbije nisu osvojili 98 olimpijskih medalja. Jano mi je da su sportisti iz Srbije (sa Vojvodinom, ako treba i sa Kosovom), osvajali medalje i u vreme dok je Srbija bila u sastavu Jugoslavije. Ali mi se matematika nikako ne slaže. Nije valjda da je Srbija prisvojila

Jedan od najjasnijih pokazatelja karaktera SNS-ove vladavine je izgled naših gradova i zemlje uopšte. Novi Sad, kulturna prestonica Evrope 2021. (ni manje ni više, kampanja pompezno najavljena od strane gradskog režima i profesionalno odrađena od strane Exitfest.Org, organizacije inače takođe uredno integrisane u vladajuće strukture), danas izgleda ovako. U Beograd retko kada stignem, no ne sumnjam da i prestonica Srbije izgleda ovako:

Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.

Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne,

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros