Pokušavam uporno da zamislim jednu situaciju. Jednoga dana u dalekoj budućnosti, dalekoj i ne verovatnoj, sedim na promociji svoje knjige (šbb-kbb, dakle), i na tu su me promociju verovatno naterali da dođem jer su mi književne promocije po pravilu veoma neprijatne, i neka sam na toj promociji, recimo, trezan (to bi mi bio prvi put da trezan pričam o svojoj prozi). Dakle, smeškam se i odgovaram na ona

U jeku predizborne kampanje u Srbiji i brojnih priča o procedurama i postupcima koje prate pripremu izbora, sam postupak glasanja i brojanje glasova, nameće se pitanje: zašto savremene tehnologije nisu zakoračile u ovu oblast? Iako se u nekim državama sveta (da pomenem SAD, Kanadu, Indiju) koriste različiti tipovi elektronskih mašina za glasanje, kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama ih još nema. I dalje je glasanje u većoj ili manjoj meri, po tehnologiji isto kakvo je bilo pre nekoliko decenija tj. pre pojave savremenih računarskih i komunikacionih sistema. Tu su papirni glasački listići, kutije (ovakve ili onakve) i slično.

Da li su kineski hakeri toliko vešti, moćni i opasni? Veliki broj računarskih napada, koji su se odigrali u proteklih par godina su pripisani njima. Neki od njih su izvedeni vrlo pažljivo i vešto, sa primenom vrhunskog znanja i umeća, neki su dugo ostali neotkriveni, neki možda nisu ni objavljeni, a neki možda nikada i neće biti objavljeni ili čak niti otkriveni. Ovih danas se priča ponovo zahuktava. Ponovo se otvaraju brojna pitanja: Da li su Kinezi neopravdano optuživani ili stvarno stoje iza napada? Da li je u pitanju hakerisanje koje je organizovano i sponzorisano od strane velikih firmi ili čak od strane države? Da li je, pak, u pitanju samo rekreativno hakerisanje? Da li se nešto veliko "valja iza brda"?

U 2010 godini, Nuklearni objekti Srbije dobili su nagradu „Zeleni list" zbog dobro organizovanog i sprovedenog transporta iskorišćenog radioaktivnog goriva iz reaktora RA u Rusiju.
Ovih dana, mogli bi da konkurišu za nagradu „Radioaktivni pupoljak" ( ako takva nagrada ne postoji treba je pod hitno promovisati). Razlog: 19. aprila ove godine prilikom merenja zračenja u reaktoru RA , došlo je do prekomernog ozračenja ekipe koja je taj posao obavljala (nadamo se da je informacija tačna da je primljena doza bezopasna po zdravlje tih ljudi) kao i prekoračenja ovlašćenja za taj posao.

U okolnostima masovnih protesta, egipatske vlasti su rešile da ukinu Internet pristup svom stanovništvu. Ovo pokazuje značaj Interneta u budućim društvenim previranjima i sukobima. U međuvremenu se pojavilo nekoliko tekstova u kojima je navedeno malo više tehničkih detalja o tome kako je onemogućen pristup Internetu.

Ovaj tekst kaže da su prvo blokirane društvene mreže, kao što su Facebook i Twitter. Zatim su, kako se pretpostavlja, tokom noći četvrtak - petak  (27/28. januar 2011.) skoro svi BGP ruteri povučeni sa Internet ruting tabela u roku od 15 minuta, osim jednog za koji se kaže da ga koristi berza kao svoju poslednju rezervu. DNS serveri su prestali da odgovaraju na zahteve za razrešavanje imena i IP adresa.

Pokušao sam da nađem odgovor na jedno specifično pitanje vezano za plaćanje takse za Javni medijski servis (u narodu poznatе kao TV pretplata), ali ga nisam našao. Zato sam odlučio da se obratim Vama kolegama blogerima. U nekom srećnom spletu okolnosti, možda pitanje stigne do RTS-a, pa onda oni urade ono što je predloženo na kraju ovog teksta.

Naime, zvuči neverovatno, ali u 21. veku još uvek postoje delovi zemlje koji nisu pokriveni emitovanjem signala Javnog medijskog servise Srbije i u kojima nema mogućnosti za kablovski priključak ili drugi način prijema signala. U tim delovima se prima signal drugih susednih zemalja, ali ne i signal RTS-a niti drugih televizija iz Srbije.
Ipak, stavka za TV pretplatu je bila na njihovim računima ranije, a biće sigurno opet. Da li se stanovnicima ovih delova može naplaćivati usluga koja nije isporučena?

Digla se velika galama ovih dana oko pravih i lažnih (engl. fake) naloga nekih od naših političara i drugih poznatih ličnosti na Twitteru. O tome pišu novine, govori se na televiziji, diskutuje i na samom Twitteru. Međutim, ne znam da li je dovoljno pažnje posvećeno pravilima koje sam Twitter propisuje, a koje prihvatate samim otvaranjem naloga na ovom servisu.

Gde je čije kreativno srce, i gde je čije srce kreativne pažnje verovatno nije lako odgovoriti ni samom pojedincu. Odsustvo svake kohezije po ovom pitanju, kako nam pojedinačni životi teku, samo nam, prosečnom pojedincu, obogaćuje život.

Ko-kreacija onda donosi još jednu, i najčešće još lepšu dimenziju.

Kad nam jednog dana algoritmi u procesu kreiranja otmu ono što sad imamo mi ćemo kreirati nove algoritme, ili novo okruženje za kreiranje.

A ako bi nam jednog dana prestali otimati (a ko su oni, sudbina!?) verovatno bi nam i ugasili plamen koji su zapalili još davni preci, kao što je obilje što su onomad donela neka ostrva u Tihom Okeanu posle više od hiljadu godina ugasilo plamen koji je goreo u onima koji su ta ostrva prvi pronašli, najbolji i najhrabriji na putu od nekoliko hiljada kilometara.

Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

 

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako