Svima se dešavaju .... Nekada su lepe,nekada manje lepe,nekada su čak i užasne.... Nekada su nestvarne,nekada očekivane,nekad bolje,nekad gore nego što smo mislili da će biti....  Svima se dešavaju u životu....

Mene lično promene plaše... Ne toliko - što će se desiti,nego kako ću ih ja podneti... Hoće li i mene promeniti (bilo u negativnom ili pozitivnom smislu) ? Da li će,posle tih promena koje se dese moja ličnost ostati dosledna sebi ili ću poleteti do nekih visina - sa kojih ću strmoglavo pasti,ako nemam realnu osnovu kraj sebe (majku,oca,brata,prijatelje).... 

Ovih dana sam na par mesta kod mojih VIP blogera videla da se pojedinci žale na rejting tj. brojeve komentara kod njih ili njihovih VIP blogera........

Ne znam zašto većina ljudi piše blog...Ali,znam da većina ljudi koji su na mojoj VIP listi (skoro sam sigurna 99,9999 %) piše zato da bi nešto važno rekla,a ne zbog komentara i ne zbog ne znam ni ja kojeg rejtinga na blogu....To što neki pišu bolje od drugih je diskutabilna stvar...Kao i šta je kome zanimljivo..... Meni je važno da su u tom svom pisanju,kao i životu iskreni pred samim sobom,pa i predamnom..... Pisali o svom

Došao je sinoć kasno.... Smejali smo se,pričali.... I opet pokrenuli neke priče - koje vrtimo u nazad (niko ne zna koliko godina) ....

- Šta ti je trebalo da se opet zaljubiš ? 

Dobro pitanje.... Do juče me je smarao što ne vidim nikog drugog do Nebojšu,sada  - što sam se opet zaljubila.... 

- Ne znam...Desilo mi se....

- Tebi se uvek nešto desi.... Imam sestara i sestara,ali ti si specifična - sve tebe nešto hoće,što druge neće.... 

- Pa šta da radim?

- Udaj se...Odluči se već jednom za jednog i udaj se....

- Kako

Moja ljubav,moja tuga,moja bol,moja sreća.....

Živim bez nje od 1992 godine... Kako ? Ne znam... Dani prolaze,vreme ide,a ona je i dalje u mojim grudima - kao sećanje.... Jedino tako je imam.... I.... Kad je eto,nekad tako vidim - kao danas.... 

Sećam se nekog koncerta na koji je išla sa mnom (10 godina mlađom i zaluđenom) davne 1989 .... Zaljubljena sam bila u nekog muzičara.... Sava Centar,ona i ja sedimo i pijemo kafu,tj sok.... i kažem joj - Kako je bez veze da će ovo veče proći i da će sutra biti neki novi dan....  Valjda zato što mi je to bilo najjlepše

već nekoliko puta .... Morala sam da reagujem.... Nisam imala želju da pišem,ali moram....

Kod Budimca - Predrag Brajović (ne znam čoveka) je kopirao moj komentar i za tu kopiju mog komentara dobio dve pohvale.... Super.... Njegova lična stvar i mene ne zanima šta je s time mislio... Ja ne znam zašto me kod Budimca proganjaju kojekakvi likovi.... Bilo je još mesta - pa sam morala da odem odatle - jer nisam želela ni svađu ni bilo kakvu raspravu.... 

Nemam ja šta da objašnjavam - Budimac zna da mi je drag i da volim da čitam njegove postove... Pogotovo što se

                  http://www.blic.rs/kultura.php?id=85409

je sa Kosova... Rođena je blizu Prizrena ,u Srpskoj,pravoslavnoj porodici.... Živela je kao dete u svom selu,išla u školu sa Albancima (još sebe tada nisu nazivali Šiptarima),ali i sa katolicima.... 1967 godine se verila....Venčala se kad je napunila 18 godina.... Pošto je tada moralo da se čeka,da bi brak bio legalan... 1969 godine je rodila u susednom selu,gde se udala starijeg sina.... Pričala sam već o tome.... 1969 godine su došli za Beograd,jer je njen suprug radio u Beogradu.... Negde pred zimu... Živeli kao podstanari,mučili se godinama,1974 god su dobili i drugog sina

uglavnom većina seronje.... Srećom ne svi... Ti koji nisu su uglavnom (skoro 95 % ) - oženjeni i prema ženama Ok.... Onaj mali ostatak - ili su homoseksualci ili su kao frajeri....

Da se razumemo - protiv homoseksualaca nemam ništa,ali što naš Rene rekao - Dva metra od mene.....  Mislim - ženski.... Muških se nemam razloga bojati.... 

Neću mu reći ime - da ga ne deložiram...  (ako se tako i kaže - umorna sam - pojma nemam),ali i ovde je jedan.... 

Dokazao je ono što je moj Čikica Jurica davno Sandri i meni rekao - Danas su muškarci pi*ke....! 

Iskreno,mene

Retko kada zapamtim ceo san,ali ovaj što sam noćas sanjala sam zapamtila sasvim..... Možda zato što je bio strašan,možda zbog aktera .... Ne znam.....

Debeli (iliti Đavo) i ja se znamo sa mog prvog pravog posla...Upoznali smo se prvi dan i recimo da smo bili ceo moj radni vek tu (10 meseci) prijateljski jedno prema drugom nastrojeni.Znam da je oženjen,otac dvoje dece.Kod momaka u firmi je radio kao neki direktor - finansijski mislim....Jednom sam ga pitala za drugaricu za posao,obećao je da će videti....Naravno,nikadmi ništa nije javio.... Mada kad se setim šta sam sve imala

Znaš .... I jednog dana - znam - bićemo svi opet zajedno....

Ja verujem u to .... Ma koliko delovalo nemoguće - ja verujem u to.... 

Ljubim te i volim i nikad to niko neće promeniti.... Nikada niko !!!  

Mislila sam da pišem o drugoj temi.... Ali - pored majke,oca,brata i bitnih ljudi - ON je meni najjvažniji....  Važniji mi od svih drugih tema....