Brat od ujaka....

Došao je sinoć kasno.... Smejali smo se,pričali.... I opet pokrenuli neke priče - koje vrtimo u nazad (niko ne zna koliko godina) ....

- Šta ti je trebalo da se opet zaljubiš ? 

Dobro pitanje.... Do juče me je smarao što ne vidim nikog drugog do Nebojšu,sada  - što sam se opet zaljubila.... 

- Ne znam...Desilo mi se....

- Tebi se uvek nešto desi.... Imam sestara i sestara,ali ti si specifična - sve tebe nešto hoće,što druge neće.... 

- Pa šta da radim?

- Udaj se...Odluči se već jednom za jednog i udaj se....

- Kako da se udam - kad me niko ne prosi.....

Muk .... Shvata da je preterao,ali nema nazad.... U glavi - Molim te ,nemoj,nemoj,nemoj....  Otvara usta i reči koje ne čujem prvi put - al uvek me dotuku izlaze.... 

- Sama si kriva .....

Kreće moja tirada....Bolje da mi to nije rekao....Ne znam čega se sve nisam setila.... Mislim da sam i do Šipke otišla (ne šipke - čovek se preziva Šipka i bio je moja prva klinačka ljubav).... Suze,bol,tuga,osećaj promašenosti..... 

Kad sam završila rekao je - Sad kad si sve izanalizirala,jesi shvatila gde grešiš? 

- Ne,jebeno nisam....

- Kad shvatiš gde grešiš,onda ćeš biti spremna da se upustiš u pravu vezu i imaš sve ono o čemu sanjaš....

On mene zajebava.... Mora da me zajebava.... A opet,šta ako me ne zajebava?Šta ako je u pravu?Šta ako sam ja "roba sa greškom"??? Mislim,znam da nisam idealna,ali nisam znala da sam greška....  

Da li previše očekujem od života?Ljubavi?Ne znam.... Možda.... Ali,svakako previše sebe dajem i svakako se uvek trudim i zaista želim da neke mane koliko mogu korigujem - radi "normalne" veze....  Nisam ljubomorna - zaista nisam.... Nemam te neke "osećaje" da nekoga proveravam,da ga pratim,da ludujem.... On ako želi da me vara,može da me vara u svakom momentu.... To mi nikad nije bilo jasno kod ljubomornih ljudi.... Ne znam - možda da sam ljubomorna i da kontrolišem kretanja i smaram ljude - bi imala i muža i decu.... 

Više ništa što sam mislila da je normalno - nije normalno,a ono za šta sam apsolutno bila sigurna da nije normalno,je postalo normalno.... I ne mogu da se snađem.... 

Smanji kriterijume.... Ok... Ne mora da bude plav sa plavim očima i visok do 175 cm,ali mora da ima 85 kg ili više i tačka....  Ja volim buckaste muškarce.... Ne treba da budu predebeli,predebeli,ali moraju da budu buckasti.... Jednom sam imala dečka koji je bio toliko mršav - da mi je bilo muka... Plašila sam se da mu ne polomim koščice.... I to iz kompromisa.... Sviđala sam mu se,pa ajde da imam i ja nekog dečka - daj šta daš.... Imala sam 19-20 godina.... Šta sam ja znala - šta je život? Nisam imala pojma.... Ja do svoje 23-24 nisam znala ni za kakvu pravu bol,patnju,za neke te zezancije.... I sve to što sam kao patila,bila nesrećno zaljubljena itd - je luk i voda.... Čedu ne mogu da računam - on je jednostavno čekao da ja završim školu,želeo je da me pusti da odrastem,planirao naš život.... I sve bi bilo dobro - da mi se nije desilo zlo (već opisivano).... To me je totalno promenilo...On se promenio.... Ko je čitao - zna sve.... Ipak,mislim da je "dobro" što mi se to zlo desilo.... Da nije,ko zna kakva bi ja ličnost danas bila.... Možda bi bila poput one male arogantne kučke iz 56-ce juče koja me gurala u prepunom autobusu,bez izvini.... Možda bi bila bolja,možda gora nego sad.... Zaista ne znam.... Bila bi pošteđena za bol i lakša nekih 10 kg - nego što jesam,a ko zna - možda i celih 20.... I znam da bi ludeli za mojim telom,a niko ne bi uzimao u obzir šta mi je u glavi.... Dešavalo se i pre.... Bila bi zgodna,šuplja i samouverena.... Što za udavaču i nije loše,zar ne?

Da nisam silovana,da me Milan nije izbacio iz kuće u Novoj Pazovi,da nisam (iako nikakva - jer sam se razbila) se zaposlila u Štampi - ja ne bi saznala šta je u stvari prava pravcata ljubav..... Toliko jaka da sama sebe uništi i izdigne iz pepela.... Da traje,bez obzira na sve.... I opstaje... Čak i onda kad svi misle da je više nema.... I kako da žalim onda zbog toga - što mi se sve to desilo ??? Da nisam silovana,bila bi udata i ne bi padalo na pamet da pišem blog....Da me Milan nije izbacio iz kuće - opet bi bila udata i ne znam kad bi i videla kompjuter....Verovatno bi i radila i vodila računa o njemu,možda i deci.... O Aleksi bar.... 

Neke stvari moraju da se dese da bi nam život skrenule na pravi put.... Jer,ljubav nije ono što je Čeda želeo.... Šablon.... Ljubav ne može da bude šablon i ne može da bude po svim pravilima ... Zato i jeste ljubav....  Ljubav nije ni apsolutno zanemarivanje sebe - radi nekog drugog.... Kao što je sa Milanom bio slučaj.... Ja sam trebala i "morala" da sve njegove potrebe i ludosti itd zadovoljnim - da bi on bio zadovoljan i srećan - a ja? Gde sam u toj celoj priči bila ja???On boluje od MS-a i svi moraju oko njega da se vrte.... Ok...Bila sam spremna na to,ali što kažu moje Slavica i Aleksandra - gde bi ja završila??? Šta bi sa mnom bilo?Da li bi njih zanimalo kako se ja osećam,šta želim,šta je meni važno..... Mislim da ne.... I Milanova majka mi je jednom rekla - Ti ne voliš moga sina....  Došlo mi je bilo da je pitam - Jel i ja treba da se razbolim (ne daj Bože) od MS-a da bi dokazala da volim tvog sina i da brinem o njemu..... Da je bio čovek - ne bi ničeg ovog bilo.... 

I kako ja posle svega - nekome da verujem??? Verujem ja Milošu.... I drag mi je i sviđa mi se.... Čak je neko do koga mi je više stalo - nego do Nebojše.... Kad bi me pitali da biram - izabrala bi Miloša.... Bez obzira što Nebojšu najjviše na svetu volim.... Ali me strah.... Svega me strah.... Ne neuspeha toliko,jer sam na neuspeh navikla - koliko uspeha....