Sjajan tekst u Danasu o izjavama ministra Popovića o Kosovu. Sjajan zato što jasno pokazuje dubinu kontradiktornosti srpske politike o bilo kom pitanju. Šta je sve Popović uspeo da spoji zajedno u stilu "jesi li ti muzičar" (boldovanja moja):

Malopre ugledah ovaj tekst na B92. Odmah mi je upalo u oči da nedostaju neke profesije koje su notorne po alkoholisanju. Tako sam i došao na ideju da proverim kakva je situacija sa vašim kolegama, koliko se pije?

Juče smo najzad i mi sa jeftinijim ulaznicama mogli da saznamo šta piše u predlogu zakona o izmenama zakona o porezima na imovinu, pa da vidimo šta kaže računica, u kakvoj ćemo biti situaciji kada se ovaj predlog usvoji.

Ono u čemu se ne razlikuju sadašnji zakon i zakon nakon promene jeste da postoji razlika između onih kojih vode poslovne knjige i onih koji poslovne knjige ne vode. Za sada ću samo kratko reći da se pozicija onih koji poslovne knjige vode ne menja. Ali da vidimo kako se menja porez za one koji ne vode poslovne knjige.

Nedelja. 01.05.1994. godine. Šesti krug, krivina Tamburello, bolid ekipe Vilijamsa izleće iz krivine i brzinom od oko 300 kilometara na sat se zabija u zid. Pre tačno 17 godina na ovaj način je poginuo jedan od najvećih vozača svih vremena, Ajrton Sena.

Vikend na Imoli te 94 će ostati upamćen kao jedan od najgorih vikenada u istoriji automobilizma i sporta uopšte. Sve je počelo u petak, kada je Rubens Barikelo doživeo ozbiljan udes. U subotu je Roland Racenberger poginuo na skoro istom mestu kao i Sena u nedelju. Događaji na Imoli će zauvek izmeniti Formulu 1, koja će nakon Imole neuporedivo vise pažnje posvetiti bezbednosti vozača. Ipak, kasno za Racenbergera i Senu.

Kakva je politička organizacija u kojoj biste i vi učestvovali? Često se kaže kako u Srbiji imate podelu na članove partija, koji ulažu svoje vreme u promociju partije kako bi, nakon što ova dođe na vlast, našli uhlebljenje u kakvom ministarstvu, agenciji, javnom preduzeću (još bolje ako ne moraju zaista da se pojavljuju na poslu, već samo da primaju platu) i na ostatak građanstva koji ide redonvim putem, ako bih ga mogao tako nazvati. To dovodi do toga da partije budu stecište onih manje sposobnih, što istovremeno kvalitetnije odvraća od političkog angažmana. Opet, često se i na ovom blogu čuje, kada neko kritikuje politiku u ovoj ili onoj oblasti, a što se ti ne angažuješ. 

U moru blogova koji se bave velikim temama, nekako nema mesta za one svakodnevne stvari, što se ono kaže za stvari od kojih se živi. Ja bih stoga da skrenem pažnju kolegama na tekst intrigantnog naslova: Vaspitačica beogradskog vrtića gola na porno sajtu?

Odmah se nameću tri pitanja (ok, ovo treće i nije pitanje, više je konstatacija):

Suštinski nemam šta da vam kažem, svi koji prate znaju u kojoj fazi je turnir, ko je ispao, ko nije ispao, ko igra u polufinalima, finalima itd.

Stoga neću da mnogo dužim, već vas sve pozdravljam tradicionalnim sportskim pozdravom: "Ko ne komentariše, ćelava mu keva!"

Stigli smo do četvrtfinala. Pošto praktično ništa nisam odlgedao, ne bih znao da vam zaista kažem šta je bilo do sada, te ću odmah o četvrtfinalnim mečevima:

Kreće se od 6 popodne po našem vremenu i prvo na teren (sve je Artur Eš) izlaze Kristina Mladenović i Roberta Vinči. Ni jedna ni druga nisu nosioci. Posle njih, ali ne pre 19.30 igraju Conga (19) i Čilić (9). Večernji program počinje duelom sestara Vilijams (Serena je prvi nosilac, a Venus 23.), od 1 posle ponoći, a nakon njih program zatvaraju Đoković (1) i Lopez (18).

"Srpski sport ne počinje niti se završava Partizanom i Zvezdom."

Niccolo o privatizaciji u sportu

Čitam ovih dana kako je u pripremi (ili je već pripremljena) 56 verzija narta zakona o sportu, kojom se između ostalog treba rešiti i pitanje privatizacije u sportu. Verujem da je većina vas imala prilike da sluša o potrebi da se izvrši privatizacija u srpskom sportu. Međutim koliko vas je tom prilikom čulo da se govori o bilo čemu drugom što nije Crvena Zvezda i/ili Partizan? Pre nego što se uopšte može naći odgovarajući model privatizacije potrebno je da postoji neko ko je sposoban da sagleda kakva je situacija u srpskom sportu i kakva objektivno može da bude situacija nakon privatizcije i kakvu situaciju želimo da bude. Šta mislite, koliko sličnosti imaju recimo Partizan, neki klub treće lige i neki seoski klub? Nisu li svi ti klubovi u različitim pozicijama i ne trebaju li da budu u različitim pozicijama i u vezi sa privatizacijom?

Kada govorimo o situaciji kakvu želimo da bude ja bih podelio sportske klubove u najmanje tri grupe: Profesionalni klubovi, amaterski klubovi i lokalni klubovi. Krenimo prvo od lokalnih klubova. Ideju o njima sam maznuo od velikih britanaca (tzv. casc) uz manje modifikacije. Ti klubovi bi bili u statusu udruženja građana stanovnika jedne opštine i član bi mogao da postane samo stanovnik te opštine i to svaki stanovnik bez ikakve razlike i dodatnih uslova osim da ima prebivalište na teritoriji te opštine. Ovo opština ne treba shvatati isključivo, takvi klubovi bi mogli da se organizuju i na nižem nivou – mesne zajednice...

Lokalni klubovi bi imali sledeće karakteristike:

Krajnje bizaran slučaj.