Dok se vlasnici ovdašnje medijske maskarade međusobno perverzno prepucavaju i nadgornjavaju, novinarski robovi iz dana u dan ostaju bez posla, doprinosa za staž i zdravstveno osiguranje, bez egzistencijalne sigurnosti za članove porodica.

Aktuelna, vikend raprava u srpskom parlamentu o, verovali ili ne, 11. kosovskoj rezoluciji, cinična je potvrda genijalne opaske Bernarda Šoa da je "demokratija proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što to zaslužujemo."

Šta nam pokazuje kolektivna parlamentarna "pamet", povrđena danas u Narodnoj skupštini povodom "kosovskog čvora"? Najpre, da je i dalje to zapravo čvor na omči budućnosti Srbije. Zatim, da je ta famozna platforma postala odskočna daska za novu predizbornu kampanju, a ne akt državničke, racionalne politike. I najzad, da ovdašnja politička "elita" i dalje kaska od danas do sutra, nesigurna i u sebe, i u izborno telo, i u međunarodnu zajednicu.

Treću godinu zaredom Radio Beograd svojim slušaocima omogućava posebno zadovoljstvo - direktne prenose iz Metropoliten opere u Njujorku.

Svake subote, od 8. decembra 2012. do 11. maja 2013, na radijskoj pozornici smenjivaće se dvadeset i jedna operska predstava u izvođenju najvećih zvezda operske umetnosti današnjice. Među njima su: Željko Lučić, Džojs DiDonato, Natali Dese, Ana Netrebko, Jonas Kaufman, Olga Borodina, Roberto Alanja, Huan Diego Flores, Sondra Radvanovski, Dmitri Hvorostovski, Sajmon Kinlisajd i mnogi drugi.

Stari režimi su mrtvi, ali na žalost, nisu pokopani, pa se Srbijom širi neizdrživi smrad.

On se naročito pojačava kada se upali televizor ili otvore stranice tabloidne štampe. Na sve strane razbacani ostaci prethodnih režima, koske koje sada služe za glockanje, odnosno za skretanje pažnje javnosti sa glavnih problema Srbije na sporedne.

Ogromna većina građana Srbije sa veliki nestrpljenjem čeka da učestvuje u kvizu »Želite li da postanete zaposlen?«. Umesto toga, i aktuelni režim nudi jevtinu TV zabavu, bajate kvizove i glupirity šou programe sa nacionalnom frekvencijom. Prema procenama stručnjaka, skoro milion stanovnika Srbije je nezaposleno, dok 300 hiljada njih životari u siromaštvu. Kako je krenulo, uskoro će u Srbiji postojati samo dve klase: ona koja se hrani u skupštinskom restoranu i ona koja se prehranjuje u narodnoj kuhinji!

Već godinama se, izgleda uzalud, pitam ZAŠTO U OVOJ I OVAKVOJ SRBIJI ŽENE IMAJU MUDA, A MUŠKARCI NE!? Moj dragi kolega Vukan Simonović mi odgovara: "Dokurčilo im, eto zašto..." A Marija Jovanović dodaje: "Na žalost, izgleda da su se odavno pomešali lončići. Zato nam je tako kako nam je. Sva sreća, te su se mnoge prihvatile čuvanja tog "organa", bez koga će, ako se ovako nastavi, ubrzo sve biti urušeno. Ako već nije..."
Poslednji javni istupi glumica Mirjane Karanović i Vladice Milosavljević novi su dokazi da su ovdašnji muškarci obične šonje i da smo zbog toga daleko iza i ispod pobunjenih Grka, Turaka, Brazilaca...

Šta se sve desi kada kupite uređaj za koji potom shvatite da ne ispunjava sve ono što ste tražili i očekivali, a što je trebalo da se podrazumeva?

Srbija još uvek nije država koja ima WIFI konekciju baš svuda.

Da li je onda prećutkivanje trgovca prilikom kupovine tablet računara, da uređaj ne podržava 3G modem, niti bilo koji drugi USB (ne postoji ulaz, priključak, adapter koji bi to omogućio) kršenje člana 16. (Dužnost obaveštavanja), kao i članova 21. i 22. (Obmanjujuće poslovanje) Zakona o zaštiti potrošača?

Naravno da jeste.

U oglasu se navodi da "Beogradska filharmonija raspisuje tender za izbor dirigenta za koncertno izvođenje prvih, trećih i četvrtih stavova simfonije Bramsa (druge stavove ubuduće nećemo izvoditi, jer su i inače spori i dosadni)".
Uslovi tendera su sledeći:

Pod tepihom su ostali mafijaški doušnici iz vrha policije. Aflatoksini. Banane iz kabineta predsednika Vlade. Ministri-izdajnici. Ali izgleda da je Vreme nevinosti prišlo kraju.

"Dinkić tvrdi da su saradnici Nikolića vršili pritisak da se potpiše ugovor o prodaji Vršačkih vinograda. Kabinet predsednika:Pritisak bio iz Dinkićevog kabineta" To je citat iz vesti o privatizaciji "Vršačkih vinograda", koja nije od onomad i nije među one 24. 

Šta sad, Uroše-Eliote? Dal po babu il po sttriček Mlađi?

I kako bi drugačije no sa Iznogudom srpske politike - Mlađanom Dinkićem? Opet, iskustvo nas uči da kad Mlađa krlja nema šanse da svi na nogama izađu sa terena.  

Drage blogerke i dragi blogeri,

šaljem vam listu učesnika treće tribine NEMA REHABILITACIJE, koja će se održati u Rexu, u sredu 23. januara od 19h a na kojoj će se diskutovati dosadašnja svedočenja istoričara na aktuelnom sudskom procesu za rehabilitaciju D. Mihailovića.

Radni naslovi izlaganja će vam dovoljno toga reći a svakoga od vas molim da ovu informaciju prosledi gde misli da je potrebno i moguće. Od posebnog značaja bi bilo prosleđivanje najave medijskim redakcijama ili lično novinarima koje poznajete a koji za sada pretežno ignorišu ove i ovakve događaje (bojeći se valjda reakcija vlasnika privatizovanih medija).

 

gost autor: Dario Hajrić 

preuzeto sa:  http://sistemlom.wordpress.com/2013/05/24/bolje-rob-nego-nob/comment-page-1/#comments

 

Proklamovani cilj nove serije Radoša Bajića izuzetno je ambiciozan. Autor ga najavljuje kao delo koje će na neutralan način obraditi veoma osetljivi period Drugog svetskog rata na tlu tadašnje Jugoslavije, pomiriti četnike i partizane, pružiti realnu sliku oba pokreta, i sve to bez ikakvih ideoloških uticaja. Kako u sve to

Autor: Rodoljub Šabić

„Zdravstveni kartoni hiljada građana u praznom bazenu, crkveni spisi na prašnjavim tavanima, dokumentacija u poplavljenim magacinima i memljivim podrumima, geološka građa u kontejnerima - slika je brige o dokumentima u Srbiji."

U jučerašnjim dnevnim novinama u tekstu „Vredni spisi silaze sa tavana" gore navedena depresivna slika propraćena je vešću da će se Zakon o arhivskoj građi „koji bi trebalo konačno da uredi ovu oblast, naći će se pred narodnim poslanicima narednog mesea." i ocenom - „ako bude donet, stotine kilometara arhivske građe biće sigurnije, a pravu negu dobiće i elektronski podaci." Ima u tekstu i izjava predlagača ovog zakona, narodnog poslanika Predraga Markovića - „zakon će biti garancija za čuvanje pamćenja i istorije našeg naroda... prvi put su jasno definisane obaveze države, ali i način postupanja sa dokumentima...

Autor: Rodoljub Šabić

Pre tačno 10 godina, 4. februara 2003. godine u Saveznoj skupštini proglašena je Ustavna povelja. Usvajanje tog dokumenta označilo je da se na međunarodnoj političkoj sceni, u svetskoj zajednici država pojavio jedan nov subjekt - Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Takvi događaji su po pravilu vredni pažnje i obično se dugo pamte. Ovaj put, međutim, nije bilo tako. Nimalo slučajno. Krajnje relativna vrednost navedenog „ustavnog" dokumenta i na njemu zasnovane „državne zajednice" bila je od samog početka poprilično očigledna, kako za građane Srbije i Crne Gore koji su nemo posmatrali njegovo usvajanje, tako i, koliko god se trudili da to ne pokažu, i za same aktere tog usvajanja - poslanike u Saveznoj skupštini.

Autor: Rodoljub Šabić

Sadržina akta kojim se uređuje postupanje Vlade jedne države, uvek je vredna pažnje. A kod nas je upravo u toku postupak izmena i dopuna Poslovnika Vlade Republike Srbije. Predlog odluke o izmenama o dopunama Poslovnika istaknut je na veb sajtu Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i onaj ko ga zanima može ga ovde pročitati.
Mada, reklo bi se da je ono što se tamo ne može pročitati zanimljivije. Razlog - predloženim izmenama nisu obuhvaćene neke stvari koje su nužno morale biti obuhvaćene.
Mislim da nije problem to ilustrovati na primeru samo dve norme važećeg Poslovnika.