Sećanje

Velimir Mladenovic

I ja mislim da je njegova, mada nisam siguran da je bio pusac.

Nisam ni napisao da je ON bio pusac, vec ja.

vladimir petrovic

Čini mi se da je kod nas Viktor Igo poznat prvenstveno kao prozni pisac, a on se u Francuskoj smatra - i velikim pesnikom.

Imam knjigu Crna sunca sa njegovom poezijom, ali mi je zanimljivo što na internetu nisam uspeo da nađem engleske prepeve pesama.

Ova pesma mi je omiljena (ovo je iz glave, ne iz knjige, pa fali par strofa pri kraju) :

LEGENDA O KALUĐERICI

Priđite vi što sni vas nose
i priča pali oči vaše,
prićaću vam o ženi što se
dona Padilja del Flor zvaše.
Nju rodi kraj gde jele vite
i borje svud bregovi goje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Mnogo je cura iz Granade,
Sevilje ili sličnih mesta,
što već od prve serenade
ljubavi predaju se smesta.
Poljupcem često njih podmite
momci što ničeg se ne boje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Al priče te lakomislene
Padilji nisu pristajale.
Španjolki nekoj nisu zene
još nikad tako čedno sjale.
Svladavala je ponosite
momke što samo slavlja broje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Zaredila se u Toledu,
i sve se muško tad rastuži
jer otkada je to u redu
da Bogu se lepota pruži?
Đake, vojnike ponosite
do srca to ucvelilo je.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

No tek što veo ona stavi,
ispuni ljubav grudi njene.
Razbojnik jedan se pojavi
ponosit pred njom: Evo mene!
Odmetnik momke uzorite
u smelosti nadmašio je.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Bio je ružan, snaga gruba
beše u njegovome liku,
al srce tajna je, i ljubav
pokloni duvna odmetniku.
I jelene čak plemenite
veprovi s košutom razdvoje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Hronika kaže, duvna drsko
ureče, u sred noćne jeze,
tom razbojniku, bogu mrskom,
susret kraj svetice Tereze,
u času dok se tmine kite
pticama crnim što se roje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Dok noć portale gotskog hrama
rumenom svetlošću obliva,
dok ispred sutonskoga plama
stoje zvonici ko dva diva,
dok sveće, gorenja svog site,
izdišu, i dok gasnu boje,
(Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.)

Kad mir u crkvi ustalasa
zovući dragoga u hramu,
umesto njegovoga glasa
njoj odgovori grom kroz tamu.
Ne pomogoše vražje svite
kad zgromi Božji gnev njih dvoje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

Ildefons, sveti opat, htede
da svaki prior, kada novu
duvnu u sveti red uvede,
odmah joj kaže priču ovu,
jer te će reči da je štite
od loše misli bilo koje.
Bikovi idu. Deco, skrijte
crvene keceljice svoje.

http://www.musictory.fr/musique/Georges+Brassens/La+L%C3%A9gende+De+La+Nonne

Najveća tragedija života Viktora Igoa, prema njegovim ispovestima, bio je gubitak 18-ogodišnje kćerke Leopoldine, koja se udavila u Seni, zajedno sa svojim suprugom. Kažu da desetak godina nakon te nesreće nije bio u stanju da piše pesme, da bi jednog dana, uoči godišnjice njene smrti i odlaska na groblje, napisao ovu pesmu: “Sutra, u zoru”, koju dajem trojezično.

Demain, dès l'aube
Victor Hugo

Demain, dès l'aube, à l'heure où blanchit la campagne,
Je partirai. Vois-tu, je sais que tu m'attends.
J'irai par la forêt, j'irai par la montagne.
Je ne puis demeurer loin de toi plus longtemps.

Je marcherai les yeux fixés sur mes pensées,
Sans rien voir au dehors, sans entendre aucun bruit,
Seul, inconnu, le dos courbé, les mains croisées,
Triste, et le jour pour moi sera comme la nuit.

Je ne regarderai ni l'or du soir qui tombe,
Ni les voiles au loin descendant vers Harfleur,
Et quand j'arriverai, je mettrai sur ta tombe
Un bouquet de houx vert et de bruyère en fleur.

Mrtvoj kćerki

Sutra, kad se polje zabijeli od zore,
Na put ću poći. Znam, ti me čekaš tamo.
Ići ću kroz šumu, ići preko gore,
Jer ne mogu dugo da ti nisi sa mnom.

Zadubljen u misli, hodat ću u muku,
Nit ću što vidjeti niti čuti moći,
Sam, neznan, pogrbljen, prekrštenih ruku,
Tužan, a dan će mi biti sličan noći.

Neću pred Harfleurom gledat u sumraku
Jedra u daljini, zlato što se ljeska.
Kad stignem, na tvoju položit ću raku
Buket od božike i procvala vrijeska.


Tomorrow, at dawn

Tomorrow, at dawn, white fields in the dawn
I'll depart. You see, I know you wait me.
I will go through the forest, go up the mountain.
I can't stay away from you any longer.

Walk, the eyes just my thoughts
without looking out of nothing, hear no noise,
lonely, dark, stooped, with hands folded,
sad, and for me the day will be like night.

I will not look or gold of the evening falls
or distant sails approaching Harfleur.
And when it has put on your grave
green branches of holly and heather in bloom.

N. B.

Jukie
... ali mi je zanimljivo što na internetu nisam uspeo da nađem engleske prepeve pesama.

ovo je link za ovu i još neke Igoove pesme na engleskom

ako je veliki onda iskazite malo postovanja uzdrzavajuci se od amaterskih prevoda i losih engleskih prepisa

Tomorrow, at Dawn

Tomorrow, at dawn, when the fields whiten
I’ll set out. I know you are waiting for me.
I’ll travel the forest; I’ll travel the mountain,
I can’t stay away any longer, you see.

I’ll stride out with only my thought in sight,
Seeing nothing beyond, without hearing a sound,
Alone and unknown, back bowed, folded hands,
Sad, since daylight to me will seem night.

I’ll not witness evening’s golden cascade,
Nor the distant sails sinking down to Harfleur,
And when I arrive, I shall place on your grave,
A sprig of green holly, and heather in flower.

Re: ...
Jeste pregledali sve linkove?

Hvala.

Jesam i jedan ne funkcioniše. U okviru originalnog linka Viktor Igo i Srbi, ima jedan koji ne radi.