Dragi drugari,
na slici je jedan slatkis koji trazi dom.Zove se Kale,ima nesto manje od godinu dana,muzjak,sterilisan,druzeljubiv i umiljat.Ukoliko pozelite da se druzite sa njim i usvojite ga ili pak znate nekog ko zeli psa molim vas javite se!!!
Kontakt osoba :
Mira
064/561-9550

 Oh yes

There are worse things than
being alone
but it often takes decades
to realize this
and most often
when you do
it's too late
and there's nothing worse
than
too late.

...

Udruženje građana Trablmejker sa ponosom vas obaveštava da je naš prvi projekat u okviru izdavačke delatnosti, Zbornik poezije „Junaci urbane bede" ugledao svetlost dana.

junaci urbane bede

Zbornik poezije okupio je 44 autora iz bivše SFRJ u zajedničkom projektu - borbi za slobodu stihova. Savet Udruženja, prilikom odabira

'' Zapravo, od umetnosti može da bude koristi ako vam treba, ne može da bude štete. I onda sam našao jednu definiciju umetnosti koja verovatno zvuči smešno. Ja sam rekao to je... i kažem sebi, to je kao aspirin, pri ruci ti je ako hoćeš, ako nećeš ništa, a ako ga uzmeš može da ti pomogne, štetiti ti, škoditi ti neće sigurno ''.

Ranko Munitić

Po­zna­ti film­ski kri­ti­čar i te­o­re­ti­čar Ran­ko Mu­ni­tić pre­mi­nuo je iz­ne­na­da u 66. go­di­ni.

Mu­ni­tić je ro­đen 3. apri­la 1943.

 Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Nepravedni sistem u kojem bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavlja malog čoveka u robovski položaj. On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na njegovu štetu, lični i porodični život mu je potpuno razoren jer nema sredstava koja će mu omogućiti nešto više od golog opstanka. Vladajuće strukture su potpuno odvojene od građana koji je biraju na izborima. One ne štite interes svojih birača već krupni kapital i organizovani kriminal koji upravljaju Srbijom. Državni budžet se puni

                                             Don't knock masturbation. It's sex with someone that I love. (Woody Allen)

            Nedavno sam procitao jedan zanimljiv esej koji, uslovno receno, govori o povezanosti masturbacije (valjda u onim slucajevima koji dovode do seksualne neadekvatnosti) sa -  terorizmom.

            Mozda je to preterivanje, ali sam malo razmisljao o fenomenu masturbacije.

           Masturbacija (po Milanu Vujakliji: manustupracija, spolno

Pakao, to su drugi (L'enfer, c'est les autres, Hell is other people), Žan Pol Sartr

Kažu da je američki pisac Henri Miler (Henry Miller), koji važi za jednog od rušilaca gradjanskih seksualnih tabua u književnosti, imao poseban pristup u svojim romanima: on daje "red seksa, red filozofije".

Premda je moja namera mnogo jednostavnija, ja sam slobodan, kao što se iz naslova vidi, da ovom prilikom pribegnem formuli «red životinje, red filozofija». Zapravo, nakon prošlog bloga «Životinjke, čemu?»,

Не треба грдити огледало ако је лице ружно (Руска пословица)

Slike, kao i ljudi, imaju svoju povest.

Iz mnoštva impresija koje sam imao prilikom posete SAD (Njujork mi se svaki put dopada, ponovno i ponovno), izdvojiću ovu o jednom aspektu američkog slikarstva, pošto sam ja, na neki način „le peintre manqué" (nesudjeni slikar), odnosno neko koji je u svom formiranju sanjao da jednog dana postane - slikar, a postao je nešto posve drugo. Inshallah,

Moj današnji gost-autor je blogokolega  oskar-z-wild:

ЗАТВОР ТО ЈЕ ФАМИЛИЈА

написаo oskar-z-wild, као одговор на књигу dr Бранка Бокуна "Femina Sapiens, Matriarchy for Humanities  Sake, A New Anthropology" (Лондон, 2009.)

Највећи затвор то је - фамилија. У затвору су криминалци. Доминантни и најопакији криминалци су мајке. Љубав је монета којом се исплаћује послушност. Љубав према плоду своје утробе је златна полуга која је мерило сваке љубави. Они који су избачени из затвора су једини слободни, али већина слободних наставља да куца на врата других затвора не би ли се поново попели на криминалну лествицу.

Cetvrtak - 1. dan

Dolazak u Pariz je zahtevao da se deo srca ostavi Korzici na cuvanje. Ako iz ta dva dela koje smo ostavile nikne nesto lepo neka nam neko posalje vest, mi cemo se vratiti. Sto pre. Moja devojcica je jos mala i ima veliko srce ali meni takve stvari padaju sve teze. Dolazak u Pariz znaci i

Nedelja - 4. dan

U nasoj zgradi povremeno sretnemo druge stanare, permanentne, ili privremene kao nas dve. Svi ce reci ‘bon jour', makar da pricaju na telefonu, otkljucavaju vrata i balansiraju jos tri stvari, sve istovremeno. U zgradi u kojoj smo permanentni stanari, pola sveta dalje od Pariza, ljudi sve redje kazu ‘hello' cak i kad udju u lift sa nama. Mnogi se polu-okrenu na drugu stranu, da izbegnu i slucajni kontakt ocima ili recima, kao da to vec nije dovoljno tuzno. Nije uvek bilo tako.

Utorak - 6. dan

Rodin-ov muzej je na levoj obali Sene, u mirnom kraju i finoj ulici. Smesten je u kuci u kojoj je Rodin radio, ziveo... - ili sam tako ja mislila. Kad smo prisle ulazu shvatile smo da je kuca u stvari palata. Od onih u kojima nisu ziveli kraljevi nego pravi bogati Parizani. Cak i za uspesnog umetnika, sto je Rodin postao u svojoj kasnijoj karijeri, to je ipak bilo previse. Palata - Hôtel Biron - ima zanimljivu istoriju.

Toronto je u mnogo cemu neobican grad u Kanadi. Uglavnom je neomiljen van svojih granica, cak i onih administrativnih pa tako ljudi u suburbiji, koji zive tu gde zive zbog mocne ekonomske egzistencije metropolisa i opstaju na njegovoj periferiji - mnogi nikada i ne dodju u grad, iz mesavine straha i nezainteresovanosti ali sve krive na saobracajne guzve - ga ne vole.

Na Portobello Road-u u Kanzasu, Ana ima crvene papučice svoje komšinice, već nošenu pelerinu koju je kupila usput i šešir sa štanda lokalne umetnice. Napunila je džepove orasima prženim u medu, steže ih i drobi u lepljive mrve.