Piše: Rodoljub Šabić
Danas sam se podsetio jedne stare, skoro zaboravljene pravničke anegdote. Na temu je odnosa "zločina i kazne", vrlo stara, još iz Starog Rima.
Ukratko, pričica počinje jednim starim zakonom koji je predviđao da se za "realnu" uvredu, konkretno šamar na javnom mestu, mora platiti kazna od 2 novčića. E sad, zakon je trajao dugo, godinama, decenijama, možda i vekovima i nije se menjao. Ali, vrednost novca se jeste menjala. Dva novčića, u početku zlatna, predstavljala su solidnu vrednost. Ali u novčićima je bilo sve manje zlata, potom srebra, a

 

Edit: ipak postoji tekst na sajtu, moj RSS ga ne znam iz kog razloga nije pokupio, tako da se izvinjavam za netačnu informaciju, dobio sam direktan link na Twitter-u. E pa ne radi RSS kako valja. Ostalo stoji, valjda...

 

Obzirom da nam rođena informativna redakcija ne gleda kroz prozor, nema internet i pri tom se na bilo koji drugi način ne obaveštava (ma niko da izađe da puši ispred zgrade), na B92 nema ni reči o protestu koji je ispred zgrade.

Ja nisam tamo, iz krajnje prozaičnih, a geografskih razloga, neka bude ovo moj doprinos, na stranicima

Gost-autor Voki Vasić

Pratim izdaleka neobičan i dugotrajan spor koji povremeno uzvitla prašinu i perje, a koji jedna strana simbolično-ironično naziva Bitkom za Sutjesku. Jeste, reč je o odbrani od nasrtaja na Nacionalni park Sutjeska. Ne znam ima li druga strana odgovarajuću šifru operacije. Trebalo bi da bude poput pokliča kratka, jasna, zvučna i da sadrži naznaku misije nosilaca operacije. Moj predlog je bio – „Mini Sutjeska“. Ne samo zbog nerazumnog plana uvođenja tzv. mini-hidroelektrana u jedan nacionalni park, već zbog iskazanog opredeljenja za misiju minimalizacije osnovnih prirodnih vrednosti NP Sutjeska. I zbog umanjenog osećaja za nacionalno nasleđe i nerazvijenosti obzira prema budućim generacijama, zbog minimalne državne mudrosti i mikroskopski malog građanskog poštenja, zbog smanjenosti uvažavanja stručne javnosti i zakržljalosti poštovanja svih onih koji ističu pravo na viši kvalitet života. Po svoj prilici, na delu su oni koji su zbog minimalnog šićara spremni da žrtvuju maksimalna dobra. Ako su tuđa.

 

U kafiću nije bilo skoro nikog. Ništa čudno, bilo je tek 9 pre podne. Svega dva tri stola na kojima su, nagnuti nad novinama, sedeli tipovi sa plastičnim kašičicama u ustima. Moj čovek sedeo je odmah do prozora sa tri telefona ispred sebe koje je stalno poravnavao i proveravao ekrane. Do njega je sedela plavuša peglane kose, loše prepumpane gornje usne, premalenom košuljom ispod bundice koja je isticala neprirodno napumpane grudi. Našminkana kao da je tek došla sa splava na kome je pevala, umornih ali pažljivo iscrtanih očiju. Nasmejala se vrlo neprirodno kada smo se upoznali. Tačnije napravila je grimasu koju sam shvatio kao osmeh. Zubi A1, čisto da upotpuni sliku.

Ali bih mnogo volela da mi neko razjasni kako gradska vlast može da donese propis kojim direktno ugrožava život i opstanak pojedinca i da to bude OK?

 Naime, od danas je nemanje karte u GSP-u prekršaj.

Što samo po sebi ne bi bilo problem da nema one začkoljice koja kaže da će oni koji budu uvedeni u registr prekršaja biti onemogućeni da vade lična dokumenta.

E, sad, koliko mene sećanje služi (a ne videh negde da je to promenjeno) svaki punoletan građanin ove nazovi države OBAVEZAN je da ima ličnu kartu.

Ali, ako ste u tom registru, vi ne možete da imate LK.

Autor: Rodolјub Šabić

Iz Brisela iz naše Misije pri EU stigla je danas na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti jedna zaista zanimljiva depeša.

Šef  Misije Republike Srbije pri EU ambasador Duško Lopandić "piše" mi da je "na njen lični zahtev primio 23.10.2014. predstavnicu kompanije "AVON" Noeliu Seuque-Caldato koja se interesovala o statusu nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je izradila kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti a koji je sredinom ovog meseca stavljen na raspolaganje Ministarstvu pravde i Vladi Republike Srbije. Sagovornica je prenela da kompanija "AVON" podržava usvajanje ovog predloga..."

Nakon završetka Olimpijskih igara, došao je red da ispratimo i rezultate naših sportista na Paraolimpijskim igrama u Riju, koje se održavaju od 7. do 18. septembra.

Srbija do sada ima 7 medalja, 2 iz Pekinga i 5 iz Londona. Medalje su osvojili Borislava Perić-Ranković (srebro i u Pekingu i u Londonu, u stonom tenisu – klasa 4), Draženko Mitrović (isto dva srebra, u bacanju diska F54-56), Tanja Dragić (zlato u Londonu, u bacanju koplja – F12/13), Željko Dimitrijević (zlato u Londonu, u bacanju čunja F31-32/51) i Zlatko Kesler (srebro u Londonu, u stonom tenisu – klasa 3).

 

Pretpostavljam da vam nisu poznate ove oznake i klasifikacija sportista, te da prvo kažemo nešto o tome (ni meni nije bilo poznato, tekst koji sledi sam preuzeo sa sajta Paraolimpijskog komiteta Srbije - http://www.paralympic.rs/paraolimpijski-pokret/o-klasifikaciji):

Ovo su naziv mog novog bloga i poslednjeg posta na njemu i čini se da, ovako zajedno, sasvim imaju smisla. 

Htela sam da vas obavestim da sam pokrenula svoj blog, Communico.rs, koji će za temu imati komunikacije, "copywriting", kreativno pisanje u funkciji PR-a, medije.

Ne odlazim odavde, ali postoje razlozi zašto sam pokrenula svoj blog, o čemu na istom možete pročitati na stranici Zašto Communicato.rs?

U poslednjem tekstu PLS

U Beogradu se trenutno odrzava konferencija iz fizike visokih energija o linearnim sudaracima. U okviru konferencije bice odrzano javno predavanje.
Naslov je:
The Physics landscape after the Higgs discovery: Which mysteries remain?
Predavac je Gudrid MOORTGAT-PICK koja je jedna od vodecih teorijskih fizicara o oblasti fizike visoke energije.
Odrzace se u cetvrtak, 9 oktobra 2014 od 7:00 uvece u rektoratu.

 

gost autor - martin_krpan 

 

Oportunitetni trošak je alternativni trošak ili drugim riječima neiskorištena mogućnost za profit. Nerazumijevanje oportunitetnog troška u Srbiji je veliki problem. U tome se ogleda ljenost, sporost, neznanje postkomunističke Srbije. Problet O- troška je u tome veći što on ne pogađa samo jednu stranu - subjekt, već pogađa sve društvene faktore.

(1) Оно што је изгледа постало сасвим очигледно широј јавности је да је Вучић пролазан. Тренутно има потпуну власт, што је можда добро уколико посматрамо само потребу да се у доба кризе повлаче одлучни потези али с друге стране је јако лоше јер не постоји апсолутно никакав систем контроле сем савести једног човека. Па су потези одлучни али неконтролисани. Тј хирург нам је мало неписмен а уместо скалпела има секиру.

 

 

Na kraju Parade ponosa, tamo ispred Skupštine grada, Staša Zajović iz «Žena u crnom», obraćajući se okupljenima, reče da je tačno da je vlast obezbedila održavanje Prajda, ali da to «nije bilo iskreno».

Beograd na vodi je zaista strateški važan poduhvat oduvek bio pa ga sada vlast promiviše i nudi Beograđanima angažujući sve moguće informaivne i medijske resurse. I o svemu se tu govori, o kuli od dvesta metara visine, o tržnom centru od dvesta hiljada kvadratnih metara površine, o premeštanju železničke stanice, raseljavanju ljudi i firmi sa tog prostora uz Savu, novoj savremenoj slici Beograda, menjaju se planovi i prilagođavaju onoj ad hoc sačinjenoj maketi, govori se o značajnom broju novih radnih mesta, prosperitetu građevinske i druge industrije, o tri ili četiri milijarde eura koje će šeik ovde uložiti i uopšte sve se to plasira kao poduhvat koji će preporoditi grad i državu te ga je ona proglasila projektom od posebnog značaja za nju samu. Reklo bi se idila jedna o kojoj loše mogu govoriti samo zlonamernici.

 

Oni su visoko zato što mi klečimo, natpis je na ulazu u jednu staru atinsku kafanu.

 

Kolijevka demokratije ovih dana muku muči sa dugovima i kreditima, teškom finansijakom krizom. Sve ove promjene prate burne reakcije građana.

Protesti su tako svakodnevnica Grčke.  

I pored vrlo teške situacije u zemlji protesti u BiH su tek incidentni.

Građani se ustručavaju iskazati svoje mišljenje u bilo kom obliku, nadajući se valjda spasenju od nebeskih ili vanjskih sila.

A njih nema

Kaže mi prij neki dan  frizerka, vrijedna

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.