Na blogu se često vode diskusije između vernika i ateista. U tim diskusijama, uglavnom neproduktivnim, koriste se različiti argumenti koji samo pokazuju tvrdokornost stavova zauzetih još pre započete diskusije.

Tu i tamo se neko deklariše kao agnostik i time obično otpočinje trol u pravcu da li su agnostici ateisti i koji je pojam sadržan u kom. Gnostike niko ne pominje.

Postoji jedna zanimljiva knjiga sa isto tako zanimljivim predgovorom. Reč je o spisu srednjevekovnih gnostika. Toj knjizi se često vraćam i pronalazim puno toga što se može pročitati baš između redova teološko-ateističkih polemika na blogu, a boga mi :) i šire.

Fobija – (grč. phobos ) – strah; med. patološki strah

Ovih dana, fobija je reč koja se prečesto pojavljuje na blogu.

Najčešće imamo strah od nepoznatog ili makar nerazumljivog.

Od toga počinjem da strahujem.

Postao sam pravi fobofobičar.

Gnostici su bili listom protiv knjiga i predanja Starog Zaveta. U njima su nalazili dokaze božanskog kao principa zla, samovolje, pokore koja se bezrazložno usmerava na ljudski rod. Na taj način gradili su i sopstvenu politiku –

… sa ove razdaljine …

Probudio sam se kasno iako više nisam bio živ. Sa ove razdaljine, i kada sam bio, ne sećam se da sam ikada rano bio budan, pre nekako pod budnim nadzorom.

Ima tome podosta godina. Ja u Beču. Švrljam tako besciljno i šta bih drugo nego ufuram u jednu radnju sa pločama i CD-ovima. Ne tadašnji Virgin Megastore, nego neka malo zabačenija prodavnica. I krenem da preturam po diskovima vešto raspoređenim po slovima. A, B, C…

Otprilike tako je jedan moj drug "isprevodio" engleske nazive (snatch, clean&jerk) za discipline u olimpijskom dizanju tegova, koje je ujedno i tema ovog bloga.

(Ne, nije ovo fotolapsus, odnosno detalj  sa gimnastičkog takmičenja, već fotka albanske takmičarke Romele Begaj, u kategoriji do 58 kg, kako proslavlja uspješno dizanje.)

Dakle, u isčekivanju raspleta u najtežim kategorijama za muškarce (do 105kg, odnosno +105 kg), da dam jedan sažeti osvrt londonskog olimpijskog turnira.

Ovo pitanje je valjda standardni oblik legitimisanja po teretanama širom svijeta. Reprezetativni ID podatak koji rangira vježbača u očima ostatka ekipe iz džima.

Odavno ga nismo "uvrtali" na ovu stranu. A i sve mi se nešto čini da naša svakodnevnica poprima tako  izopičeno obličje da  ova rublika gubi svaki dalji smisao ... Weird as it is,  SHIT is the only remaining thing.

EDIT

Poslednji pozdrav majstoru govorne reči. 

Bio je, i ostaće, legenda jedne veštine koja, nažalost, polako izumire.  

Koliko ću još puta da utvrdim da ljudska domišljatost u pravljenju budalaština nema granica?

Kažu, prijavljen skup "Zaštitnika prirodnih bogatstava", koji, gle čuda, treba da se održi baš kad i Prajd, a učesnici će malo da nose primerke tih "prirodnih bogatstava"

Odavno je prestalo da bude smešno!

Iz štampe je izašlo treće izdanje izdanje knjige „Ale i bauci“ A. Peragraša (izdavač Dosije studio). Kao što je već rečeno u prvom delu, u pitanju je reprint posebnog primerka drugog izdanja (2002) koji je slučajno pronađen, pre nekoliko godina u lagumima beogradske tvrđave  i koji je po svemu sudeći pripadao jednom vampiru! U prilogu fotografija vampirovog boravišta, mesto nalaza knjige. Uz saglasnost A. Peragraša, ekskluzivno prenosim drugi deo donekle skraćenog predgovora:

Kako je sve poznato. Matrix našeg trenutka. U Briselu sastanak Pontifex maximusa i „Prihvatljivog krvoloka“. A vidi čuda, na „Prvoj“ Radoš Bajić sa porodicom priča o pomirenju srpskog naroda kroz istinite činjenice interpretirane kroz izmišljene pojedince. Na kraju emisije poruka prihvatljivim Hrvatima. Arsen Dedić i „O mladosti“. Nostalgija koja uvek prolazi u narodu koji „lako zaboravlja i nikada ne prašta“. Kuda ovo dalje vodi?

Incident ili pokušaj atetnata?

Bezbednosna sapunica se nastavlja. Sada više nemam nameru da sa osmehom na licu pišem blog već vrlo ozbiljno se trebamo zapitati svi šta se zapravo dešava.

Ono što je dostupno u medijima ukazuje na dva moguća scenarija.

Jedan je da se “spinuje” navodna ugroženost najviših državnih funkcionera.

Drugi je da se opet ponavlja