Preplavilo iz jame I ramazalo se toliko,da ne nice nista vise iole normalno, pa je i otpornost na mirise mutirla, da slobodno moze malo da se natapka iza usiju, umesto parfema!

Eto recimo, Ministarsvo za nauku & prosvetu s bratskim Ministarstvom za Kosovo i Metohiju-sta god to znacilo, organizovalo, (a za nase pare), tradicionalnu manifestaciju Mala matura, Veliko srce, gde deca sa Kosova posecuju svoje vrsnjake iz Srbije!

Pokusavam da ne pisem blogove o dnevno-politickim stvarima, ali ovoga puta cu morati da prekrsim "pravilo". Takodje, vec je svako ko je imao sta da kaze o tome ponesto i rekao, pa ima smisla postaviti pitanje zasto ovo pisem. Ali svejedno...

Naime, podigla se kao sto znamo ovih dana, kuka, motika, i peticija da odbrani naseg vrlog Voju K. od celjusti strane inkvizicije u domacoj odori, da nikako, ni slucajno da ne ide da svedoci, niti da kaze bilo sta o tamo nekoj politickoj pozadini jedne pobune, i mozda jednog atentata. Sta ima tu da se dira covek koji danas jedini (kod nas je uvek

...ima i mesa...

Ova godina totalno poludela. Iako global warming na obale gordog albiona treba da donese zahladjenje, jer ce navodno da ugasi golfsku struju, ove godine, negde od pocetka aprila, se konstantno przimo. Dobro, ne przimo se na 35 stepeni, ali Sunce nemilosrdno przi za engleske uslove. Citavih 21-22 stepena. Ovog proleca (u stvari "samo" do pre nedelju dana) kisa slabo i retko pada, povecerja su duga i lepa, obdanica traje do iza 22 casa 'ladno, i sta nam onda drugo preostaje nego da svakog vikenda, a bogami i po koji radni dan, bacamo rostilje, rostiljijade, i ostala gurmansko-mesnata

Malo, malo, pa nam se gospodin Emir pojavi u medijima sa svojim umetnicko-prosvetiteljskim poduhvatima, kako na filmskom, tako i na muzickom planu, a u poslednje vreme, bogami, i plajvaza se hvata, pa imamo i pisanu rec sto nam gromada dariva. Sad, reci cete, evo ga jos jedan koji mora da je izasao iz sinjela Pescanika (ili neceg mnogo goreg, ako ima ista gore), anonimus koji se namerio na naseg Nemanju. A nema takvog kao Nemanja na svetu celom, samo kojekakve bubasvabe, propalice, i strani placenici se usudjuju da ga uzmu u usta i opanjkavaju, tj. pljuju na pravdi boga, danas sigurno najveceg sina nasih naroda i narodnosti.

... ili "Na Karaburmi... Jedan - Jedan..."

Ako mi bilo sta nedostaje, ali stvarno nedostaje iz stare drzave (SFRJ, da ne bude zabune) to je fudbalsko prvenstvo Jugoslavije i kombinovani radio prenosi utakmica prve savezne fudbalske lige, tzv. Vreme Sporta i Razonode. Posle se kod nas preslo malo na Vreme Smrti i Razonode, po knjizi jednog nazovi pisca, ali to je druga prica.

Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim da ova moja konkretna nostalgija nije samo generalni zal za prosloscu (mladoscu), pa bi mi na isti nacin nedostajalo nesto drugo iz nekog drugog perioda da se sam rodio u neko drugo vreme i/ili na nekom drugom mestu. Ali posto ne mogu na to da dam precizan ili bilo kakav odgovor, necu ni da ulazim u analizu tog ugla.

Kada se prica o usudu naseg (srpskog) naroda, obicno se posle trece recenice sve svede na to kako smo mi istorijske zrtve, kako nam se samo desavaju istorijske nepravde, kako smo uglavnom bili predmet cenjkanja velikih sila, kako su nas tukli i sleva i sdesna, i od gore i od dole, i sve tako u krug, u krug, pa onda opet ispocetka isto. Nikad mi nismo nizasta niti bili, niti cemo ikad biti odgovorni. Takodje, svaki vremensko-hronoloski trenutak je istorijski, svako raskrsce je sudbonosna prekretnica, svaki izbori su biti ili ne biti, svaka odluka je po principu "kom opanci...", i sve tako u krug, pa onda opet ispocetka isto.

Obicno, kad se preselite u novu sredinu (ako se ikada upustite u to da se zivotno maknete od starog kraja, mamice i tatice, lokalne pekare, lokalne kladionice i slicno), covek bude obasut sa svih strana novim, ponekad neobicnim, ponekad cudnim, ponekad frapantnim obicajima, rutinama, pogledima na svet i delovanju u istom. U datom slucaju (odlaska sa drevnih ognjista) postoje tri opcije: prva da tvrdoglavo odbijate fizicku realnost i da zivite u getu van prostora i vremena pretvarajuci se da ste jos uvek tamo odakle ste dosli, druga da zaboravite sve staro i da se ponasate ne kao da ste se vi rodili 'tamo' nego i da je cukun-deda u stvari oduvek bio odatle poreklom, i treca da kao i svako normalan, nadjete zlatnu sredinu gde cete prvo nju (novu sredinu) da prihvatite, a onda ce ona vama da izlozi na uvid sta sve moze i ne moze da pruzi, pa ce moci lep odabir da se napravi i relativno uziva u nekom mutantu starog i novog.

...across the Atlantic sea...

U cemu se sastoji sposobnost ovog opskurnog, tmurnog, depresivnog, siromasnog, kisovitog i hladnog grada da nam podari toliko radosti i zadovoljstva na ovom svetu?

 "Oh Manchester,

 so much to answer for..."

 "Kampanja izoloacije koju pojedini ministri DSS orkestrirano vode može Srbiju ponovo vratiti u vreme sukoba sa celim svetom".

DS reakcija na DSS anti-zapadnu kampanju

 Da li je baš tako? Robert Kagan u svom najnovijem eseju End of Dreams, Return of History(Hoover Institution –POLICY REVIEW August & September 2007) kaže: "Today there is little sense of common political principle and shared morality among the great powers. ( SAD, Rusija, Kina/JM)"

Pratim  ovih

“Everyone has a right to reinvent himself.”

moj američki prijatelj   

Zvaničnici Srbije i SAD razmenjuju ovih dana saopštenja, note i objašnjenja oko budućeg statusa Kosova. Za razliku od skandala oko kvazidržave, Koštuničina reakcija na američko eventualno priznavanje samoproglašenog nezavisnog Kosova još i ima nekog smisla. Ne može se ne preduzimati ništa. No, dometi te reakcije su zaista minimalni jer  Koštunica tuče oružijem koje je prevaziđeno, iz rovova iz kojih se bitka odavno ne vodi. Čini se da

 „Pa ni antifašisti se u drugom svetskom ratu nisu protiv fašizma borili perjanim jastucima.“ 

Gledateljka sinoćnjeg Utiska nedelje  

„Ekstremnu desnicu je lako prepoznati ali ju je teško definisati.“

Oton Anastasakis   LSE

 Da, bila sam protiv poziva da se na strojevce ide letvama. Ne toliko  što sam znala da će to biti iskorišteno big time, već što sam se pribojavala ishoda. Na obe strane, da ne bude zabune.  Nadam se da je moj dragi kolega   Pavel Domonji sasvim OK. Imala sam osuđujući javni

 Od svakoga, uključujući tu i vlast, treba neprestano tražiti tek nešto više od onoga što je realno sposoban da pruži.

Vladimir Ilić

U nastavku ovog posta je ceo tekst profesora Filozofskog fakuleteta u Beogradu Vladimira Ilića Asimetričan odnos prema crkvama objavljen u današnjem Danasu. Toplo vam ga preporučujem. Iako ide u serijalu o verskim slobodama kod nas, odnosu crkve prema državi i države prema crkvi, čini mi se da ovaj današnji tekst sadrži i preporuke od šireg (ali i užeg)  značaja.

Vladimir

 Šta se ovim tačno postiže i po koju cenu?

August 1995. Vrućina paklena.  Moj ex i ja trudna, pokupili iz kuće ono malo što smo imali, a tad zaista nismo imali mnogo, ostavili No 1 kod komšija, i krenuli ka autoputu da bar vodu i kafu odnesemo tim  nesretnim  ljudima  i z Krajne. Saznali smo da dolaze  privatnim

 "Mi smo još uvek u noći tog događaja. Možda u dnevnoj svetlosti ne pokazujemo tu bol, ali naše noćne more su užasne. Svuda oko nas krivci šetaju, nisu svi procesuirani."  

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a.  

Devet godina. Kao da je bilo juče. Been right here, lived through it. Ćale mi tad bio u Dragiši