Ovaj blog sadrži isključivo lične pivarske opservacije autora i ni na koji način ne odražava stavove ili ukus Ambasade. Piva koja se pominju u ovom blogu sadrže pravi ječam i hmelj... i uskoro će se premijerno pojaviti u Srbiji.

Pred nama je spektakularna nedelja. Temperature su se spustile na (relativno) podnošljiv nivo, u Srbiji i Engleskoj je zvanično otvorena nova fudbalska sezona, i sticajem okolnosti, u Londonu i Beogradu se istovremeno održavaju dva velika pivska festivala!

Ovaj blog je ustvari drugi poziv onim blogerima koji su dali pristanak na učešće u Back of Mine serijalu, a od njihove liste, do danas, ni traga ni glasa. Izgleda da sam ipak trebao da im dam fiksne rokove ;))

Ok, opet ću ja da puštam muziku, čisto da dotični "projekat", tj. blog experiment, ne bi skroz zamro.

Ovoga puta objavljujem svoju drugu listu koju sačinjavaju bendovi američke alternativne gitarske scene koje sam slušao kao student. Dakle, mladalački poletno, pomalo iskrivljeno i podosta energično.

Sam naziv ovog BoM izdanja, inače, predstavlja komentar moje gazdarice, stare Cetinjanke, kada je ušla u moju sobu dok su sa kasetofona treštali Public Enemy ...  neprocjenjivo XD

Prije cirka-otprilike okruglo 30 godina izašao je debi album legendarne kanadske pank grupe Nomeansno. Upečatljivog naziva (Mama) i omota koji je predstavljao interesantnu "roršahovu mrlju" na datu temu, to izdanje predstavlja začetak jedne briljantne i dugotrajne diskografije.

Ovo je prvi od tri dijela teksta kojeg sam pisao za Q-Sphere Portal. Prva dva nastavka će biti zatvorena za komentare. Cijenim da bi najadekvatnija kategorija za ovaj tekst bila neo kosmomitologija.

"Ništa se ne dešava slučajno, sve je sa razlogom i potrebom." - Leukip

 Fraktalna arabeska sa džainističkog hrama Dilwara u Mount Abu-u, Indija (1030. god.n.e.)

Alex Grey - Net of Being

Yayoi Kusama

Hmm, ovaj da ... dakle, naslanjajući se i nadovezujući na Žonetov blog o Filipu Rotu i nekim tamo započetim diskusijama (da citiram sarskog: Horatio, evo ovde smo se skupili kao oko nekog stola u kaficu u Parizu i caskamo o smislu umetnosti. Znam da ti to volis. Zovi turu pica!) sklepah ovu rogobatnu kovanicu iz naslova posta kao poziv za ostale blogere da spoje stolove sa našim, primaknu stolice i uzmu učešća u boemskoj debati  ... prvu turu ja zovem ;)

Kad bi vam neko rekao da ne samo da vjeruje u Bibliju, nego da vjeruje u svaku svacijatu riječ u njoj zapisanu, vjerovatno biste pokušali da se što prije evakuišete iz njegovog društva i potrudili da se više nikad u njemu ne nađete.
Al' eto, ja već godinama radovoljno slušam jednog takvog čudaka. Slušam ga pažljivo, posvećeno, i sa velikim uživanjem.

u tamo neko proljeće 1997. uputio sam se među štandove kod SKC-a, u namjeri da pazarim neku interesantnu muziku... 

u prolazu, sa štanda s desne strane, čujem neki tehno bit i klinca koji uzbuđeno objašnjava starijoj mušteriji koja sumnjičavo vrti glavom - a sad idu svi zajedno ...
zastadoh da čujem koji su to svi i gdje to idu ... kad ONO! 

B)

... glave prislonjene uz autobuski prozor, ponekad budem počašćen neočekivanim, zanimljivim primislima ... tako mi se i prije neko jutro, samo od sebe,  prikazalo:

ko s obje noge stoji čvrsto na zemlji

a s glavom u oblacima

divovskog je rasta

У једној старој књизи читао сам чудну причу; враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним порукама а морала није било, у свакој кући пун таван логика ал' памети није било, на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб.

 Страдија, Р. Домановић

Ili Kad ćorav progleda, daleko vidi  

Samo je falilo -- majke mi, nismo krivi za: Kosovo, nemaštinu, lošu privatizaciju...
Krivi su neki loši ljudi koji sede tu oko nas.

A što niste imali ministra prosvete, kulture, gospodo?

Sećam se reči uvaženog Mićunovića, koji je jednom prilikom izjavio kako nikako ne bi bilo dobro da prosvetu prepuste  koalicionom partneru/ima -- onda kad se sastavljala prethodna vlada.

Искрено, данас је један од оних дана када није пожељно стати ми на црту. Што би рекао један мој колега: Само данас немој да ме неко нагази. Много бахатих и безобзирних људи, прегршт неваспитања, пуни аутобуси неокупаних људи који не дозвољавају да се отвори прозор, јер ће их убити промаја – клима, наравно, не постоји.

Ученик наше Гимназије Страхиња Ђорђевић успешно музиком исказује свој бунт против несавршености. О расизму, национализму, дискриминацији  и нетолеранцији говори отворено и без задршке. Користећи универзални