Bez namere da pokusam da edukujem i da pretenciozno objasnjavam opsta mesta u istoriji filma/kulture/zivota, ipak smatram da je za generaciju koja se ne seca kumrovackog Marsala i koja misli da je Kinoteka aneks obliznjeg kazina u Kosovskoj ulici, neophodno da se upozna sa sinopsisom (by Wikipedia) Bergmanovog klasika iz 1957.

Antonius Block (Max von Sydow), a knight, returns disillusioned, with his squire Jöns (Gunnar Björnstrand), from a Crusade and finds that his home country of Sweden is being ravaged by the plague. To his dismay,

To je bio moj prvi susret sa mrtvim telom. Ležala je na krevetu, neko joj je gazom već vezao vilicu. Ta je gaza izgledala glupo ali neophodno. Vezana oko glave, kao da je boli zub. Ne znam da iko tako vezuje gazu kad ga boli zub, ali tako mi je izgledalo. Iako sam je videla par dana ranije, odjednom mi se činila nekako manja, crnja i lepša. Trebalo ju je presvući i obući za sahranu. Mrtva tela su teška za presvlačenje.

Glasala sam PROTIV Tomislava Nikolića. Po svojoj savesti, baš onako kako su mi poručili iz stranke kojoj najviše verujem. Hvala zbog toga što su mi ovo olakšali.

Međutim, ja sam glasala i ZA. Pronašla sam to ZA, koje očigledno Boris, Srđan i Marko (?) nisu uspeli, hteli, smeli..? da prepoznaju, pa su zbog toga kompletnu kampanju gradili na onom PROTIV. Samo, sada se postavlja pitanje – Ako su gradili celu kampanju na PROTIV, a jesu, koliki procenat glasača zaista ima poverenja u Borisa Tadića, a koliki u Tomislava Nikolića? Ko od njih dvojice zaista ima poverenje većeg broja glasača?

Jesen je žrtva svoje lepote. Godišnje doba, koje ni krivo, ni dužno, dežura u pismenim zadacima iz maternjeg jezika. Svoju sposobnost poređenja, opisivanja i poetskog dočaravanja, sve u kombinaciji sa zarezima, tačkama, ali i uskličnicima, na njoj vežbaju već generacije đaka, ulažući tako u buduću pismenost. Svaka školska godina počinjala je nemaštovitim naslovom prvog pismenog zadatka »Jesen u mojoj ulici«. I dok učiteljica

   Već duže vreme se spremam da korenito promenim svoj pravac, smer i ugao gledanja na život u odsudnom pokušaju da postanem intelektualac, možda i neshvaćen ali svakako ponosan, svestan vremena koje neumitno curi kao iz pokvarene pipe dok oluje šibaju sumnjom izmučeni duh, kolebljiv pa što ne reći i zastrašen pred sudbonosnom odlukom.

Sada je vreme i ovo je mesto:

Proza je, dakle, passe. Živela poezija.

ON:

"Kakav divan dan. Izašao sam 42 000 dinara. Kvota bila 21. Pa povedem ovu malu što radi tu pored na piće... Odavno se merkamo. Popijemo po dva, tri tičersa... Taman počnemo da se pipkamo, ona morala da ide na neku slavu, ali mi dala broj. Dođem kući onako napaljen, pripit, zveknem onu moju i odmah se uspavam. Milina..."

 ONA:

"Ma pusti... Onaj moj je ili na poslu, ili u kladionici... Ili u kafani... Jedva da i bude nečeg. Evo juče je došao mrtav pijan.  Dok se skidao razbacao stvari svuda po patosu. Nemaš pojma koliko glupo izgleda go muškarac sa zarozanim čarapama. Pravila sam se da spavam ali nije pomoglo. Nešto ga je napelo pa je legao na mene... Bez ikakve predigre. Ja se taman ponadala da će da bude nešto ozbiljnije... Međutim ništa. Svršio je za dva minuta... Još se uspavao najstrašnije i hrkao kao konj. Nisam mogla da se uspavam do četri ujutru..."

Borislav Pekić:
"Kad su sa svojim ženama, muškarci imaju onaj rasejan pogled, kao da su na groblju."

Wikipedia:

"Разлози због којих неко ступа у брак могу бити различити. Један од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос који одговара обома. Паровима се чини да ако се слажу на том пољу, да ће се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упражњавају секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се двоје људи воли, али да немају задовољавајући сексуални живот. Могуће је у тим случајевима да њихов брак ипак буде успешан, јер због љубави коју осећају, а и због склада на свим другим пољима, временом науче како да задовоље једно друго, па тиме побољшају и тај аспект брачног живота. Постоје и људи којима сексуални живот није важан колико други аспекти брака, као што су разговор, брига о домаћинству, одгајање деце, путовања..."

Danas sam na facebook-u , na zidu grupe Inicijativa za inkluziju VelkiMali pročitala divan tekst i  želim da ga podelim sa vama.

Mislim da će značiti  onima koji su otputovali u Holandiju, a nadam se da će biti zanimljiv i ovima koji su bili ili planiraju da  putuju u Italiju. :)

Emily Perl Kingsley je spisateljica i članica tima koji je radio dečiju emisiju Sesame Street, majka Džejsona, mladića sa Down sindromom i zastupnica prava dece i odraslih sa invaliditetom.

Pre tačno sto godina, na današnji dan, poginuo je Života Milenković. Na položaju Arapovac, u velikoj Kolubarskoj bici koja je tek počinjala. Života Milenković nije bio ni general, ni oficir uopšte, nije bio ni neznani junak. Bio je pešadinac. Vojnik IV čete, II bataljona XI pešadijskog puka, I poziva. Jedan od onih koje je bitka u kojoj je pao zapamtila samo kao jednog od mnogih desetina hiljada poginulih. Sahranjivanih mahom zajedno, onako kao što su sa ovog sveta i otišli.

Уче нас да заборавимо, да променимо свест, да се не сећамо. Нећу да се не сећам, морам да се сећам. А бол никад неће проћи.

Данашња претрага вести показује да успевају да нас натерју на заборав, има само једно ”Догодило се на данашњи дан”, и то СРНА.

Premijer je odlučio da preko 2.000 hektara državnog zemljišta u opštini Kula koje trenutno zakupljuju individualna poljoprivredna domaćinstva po ceni od 400 € po hektaru da „Arapima" u zakup, mimo javnog tendera i zakona, po ceni od 250 € po hektaru. Odlučio je i da proda preko 3.700 hektara zemlje u Bačkoj koja je u vlasništvu 4 društvena poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju po ceni od oko 6.000 € po hektaru. Mi smo istinska banana država. Na čelu te banana družine su premijer i njegov kabinet.

Umro je veliki Čovek i Glumac, Bora Todorović

Sve što o njemu ima da se kaže je on već ispričao svojim glumačkim majstorstvom.

Za mene je pad Miloševića bio trenutak kada je Bora Todorović, u Beogradu, izašao pred nepreglednu masu ljudi i rekao: "Deco, ponovo radi bioskop!"

Večna slava i hvala Luki Labanu, Đenki...svim onim likovima i ličnostima zbog kojih nikada nećemo zaboraviti velikog Glumca, Boru Todorovića, čoveka koji je sa nama delio svoj život.

Њих две су тинејџерке. Спавају дуго, па мало Фејсбук, мало телефон, мало ништа-ме-не-питајте-петнаест-ми-је и некако се прогура бесконачни летњи дан.

Упознале су се у обданишту, али живе на пет-шест километара једна од друге, ишле су у различите основне школе, иду у различите гимназије, једна је тренирала гимнастику, друга пливање, једна воли енглески, друга биологију, једна је причљива, друга није, код куће говоре различитим језицима, ...

Kada čovek pročita naslov pomislio bi da idem sa stočne pijace, a ja zapravo pričam o blogerima. Samo iskusni korisnici Brajove azbuke možda nisu primetili kakvim se tonom sve češće i sve više pišu komentari na blogu. Autori sve čećše dobijaju dojave u moderatorskom panelu da brišu neke komentare. Moj vispreni prijatelj Horatio, koga nema već par nedelja bi rekao “čemu?“. Ne znam ni ja, zar toliko ljudi